Београдске општинске новине

164

опттинском лутрнјом? Кемисија има ла одговори, да ова није мишљења, да оаштина може очекивати такав сталин доходак кроз извесан број година, на који би се сигурно рачунатв могло те да би се њиме могао исплаћивати зајам или трошак учињен око иавршења канализације јер је иутријско нодузеће у почетку своме а н*рочито данас у нас, доста ризично подузеће, поглавито кад се њоме на то иие, да се већи број лозова у земљи т>астури. Што се тиче питања [о подизању варошке лутрије у властитој режији општине Београдске као једном извору општинских прихода без обзира на извођење канализације на основу његову, Комвсија налази: да овакво иодузеЛе не би било ни иодесно средство нити да би било баш и могуЛности за остварање оишт' лутрије иод неиосредном уиравом оиштинском , а из ових разлога. 1) Што не налази, да би ири оваквим новчаним ириликама у земљи било оирав^ано, да се на овакав начин — неговањем коцкарства и извлачењем новаца из необаве штене сиротне маее народа путем деобе лозова, — приходи вароши Београда из земље прибирају; и 2) Што би за извођеае оваквог подузећа требато тек створити у земљи читав апарат колектера потребан за растурање лозова и то таквих колектера, који бн били и вољни н кадри, д& у напред новац за ирим љене лозове Управи општ, лутрије полажу. Навођеље примера о успешности Лајоцишке Хамбуршке и др. варошких класних лутрија у Германији није никакав разлог јер већина комисије држи да се неће огрешити ни о истину ни о н&ционалву осетљивост кад и овде призаа да мисли да ћо бити мало разлике измеђе прилика у Германији и Србији. Ако би пак општива добила такву понуду за концесију општ. лутрије, којом би се на то ишло, да се бар већина лозова ван зенље пласира а општина при томе у кауцијама имала довољно гарантије како за извођење лутријског пдана 1 тако и за приход општински, комисија налази, да би се таева евентуална понуда примити могла — али наравно под свима оним предохранама које би нашу општину, у чије се име ло8ови издају, и која је с 1 ога у крајњој линији према купцима дозова вазда одговорна, потпуно обезбедила. А о којима може бити говора тек онда, кад би овакве понуде општини учињене биле. (Долезе подписи) Извештај машине "гласи. „Ми не делимо мишљење већвне чланова комисије, коју је одбор изабрао: да про учи предлог предсвдника општине о лутријн општинској. Ми налазимо: да би лутрија, и кад би је општина сама за свој рачун изводила, била и остварљива и ио оиштину корисна. Ово паше мишљење ми оснивамо на следећим разлозима: Лутрија по класама, какву је, лутрију, председнвк општинв одбдру предложио, није нова ствар. Таквих лутрија одавно већ има у многим европским варошима Тако овака лутрија постоји у Хамбургу нише од 145 годвна у Брауншвајгу преко 51 годину и у Лајпцагу преко 56 година. И да ове лутрије у овим верошима нису давале по> рољне резултате, оне се, нема сумња, не би могле тако

дуго ни одржати. Но оне не само што су се одржале, већ и непрестапо напредују. Ко иоле прати ове ствари тај ће знати: да је Лајпцишка лутрија у свегу тако добро примљ*на да у играма својим има учесника по свима европским државама, иа чак и у онима где је држање страних лозова земаљсзим законима најетрожије вабрањево. Тражење ових лозова из дана у дан та&о расте, да није у стању да подмири ни три четвртине захтевз, а то је с тога, што у Немачкој царевини ностоји закон, којим једозвољено да се може вздати највише до 100.000 комада лозова достигнут још од цре 10 год. И како ема озбиљних разл)га, по којима би се могло са основом закључивати: да ће наша општинска лутрија морати да пође другим, а не онам путем, којим је ишла и иде лутраја по класама у показаним варошима, — то је онда према томе, и у овом једном Факту јак разлог и доказ: да би и наша општанска лутраја била не само оетварљива, него да би и нвпредовала. По себи се разуме да уетројство лутрије наше треба ла буде по примеру Лајпцишке, јер јача одетупања могла би биги од штете. Има и^ких одстуиања. која би се могла учинити у интересу бољег напретка лутрије. Так) на пр. могла би опгитина наша јевтинијим цевама лозова д?вати у неку руку и повољније услове играчима, но што их двје Лајпцншка лутрија, Овом јевтиноћом лозова по мишљењу подшасаних, постигло би са веће учешће у играма, јер јев тинији лоз често пута оће да има и омањег стања човек Тако би се цена лозова могла свести на 50-60 динара у место цене, која је једном Лајпцашком лозу од 210 марака или 262 ип) динара. Други ®авт и доказ да ]е лутрија остварљива, јесте у неколико и она препорука већине комисијс а на име да се право лутрије може уступити другом ком лицу, Неостварљива права ретко се препоручују, јер се чна ла оваке сумњиве ствари нз налазе купца. Трећа и најглавнија одбрана нашега мишљеаа т.ј. да је општинска лутрија и остварљааа и да ће по ошп' тину бити од користи, — јесге то : што се је општини још у самоме почегку, дакла доз се је лутрија општин ска једва разчула и у најужш круговима, јавила већ једна трговачка кућа са понудом да оиштини за устуаљено ираво лутрије даје ио 380.000 динара годишње чисте хаснв и да се уговор закључп за време најмање од 5 година. Јер : кад једно пркватно трговачао друштво хоће на се да прими лозове, које би општина београдска издавала па да их оно даље расгура; и кад исто друштво нуди општани за то празо тако дозта знатну суму. онда није ли у томе Факту један необорив доказ да друштво рачуна да ће моћи те лозове и раепродати? Даље није ли у овоме иетом ®аату такођа доказ за то: да ова ионуда потиче и< рачуна на знатну хасну, јер са не да ни замислити да поменуто друштво чини то из каквах сим патија и љубави према нашој општини, већ да понуду сво)у чини с тога, што рачуна да се пријамом општинскога прана може дсста заслужити. И ако ио свему овоме што д вде изложисмо , чини нам се, да је и сувише јасно : да ]е лугрија и остварљ»ва и по општину кориснаЈ јер да није тога двога не