Београдске општинске новине

165

би се нудили опгатини близу 400.000 динара чисте годишне хаене. Још нешто. Тај предузимач, то друштво које општини нуди покааану суму, извесно је да лозове не мисли само у својим рувама еадржати. Ван сумње је ;авле да би и то друттво лозове општинске и ван наших граница пр«турало. У овоме протурању и продаји друшво би се служило посредовањем агената (колектера) по свима оним варошима у којима се такви лозови и данае траже .и ку пују Но томе : главни аотрошачи паших лозова нашли^би се у оним варошима и мвстима, у којг.ма су те врсте лозови веЛ иознати и омиљени Дакле главна би иродаја наших лозова била изван ношух граница, Сад према свему овеме, настаје питање: кад приватним друштвима конвенира да у ово предузеће улазе ; и кад они налазе рачуна да, поред онога што оиштини нуде очекују и сами заатне користи 8а себе; онда по чему да општина не може успети; ако тај посао задржи у својој режији Ч Вели се да општина нема за то вештвх 1 уку. То јо слаб разлог. Таквих руку није било у почетку ни у Хамбургу ни у Лајпцигу. Осим тога, твкве руке и нису нотребне, јер би и општива имајући једнога способног администратора, кога међутим није тешко у нас наћи, а при том користећи се искуством речених лутрија и сама следовала оне исте путеве, којима су ишле и иду хамбур шка и лајпцишка лутрија по класама. И општина би се могла служити за растурање и продају лозова својих, оним истим посредницкма е : гентимаЈ којима се служи хамбуршка и лајпцишка лутрија и којима ће се, пссредницима и агентима, нема сумње, послужити и прекуици опшгинскога права. Дукле општина би тим посредницима и агентима могла дати и више награде, но што им може да да приватно друштво; дакле општина би могла од њих сче^ивати и ревноснвју службу а и гарантију и то ако не већу а оно на сваки начин равн1 оној, коју би приватно друштво добило. А да се све ово, вао што ваљв, оствари, разуме се, да на врху управе општинске лутрије треба да буде лице, које ће скроз разумевати овај посао, в при том ммати довољно воље и енергије у овоме послу. И тако на основу свега овога, ии смо мишљења: да општина с&ма продузме оснивање лутрије по класама при чему (тј. ако би општкнски одбор ово наше мишљење усвојно;) да сешто је могуће мањим бројем лозова, одпочне и да цена лозовима буде што јеФтинија. Па доцннје кад лутрија ој&ча и боље име у свету добије, онда да се према потреби, посгусно број лозова увећава. Ну, ако би оиштвнске одбор при свеколиким овим разлозима нашим ипак остао при мишљењу већиве комисије и по томе одлучио да се право лутрије уступи за извесну корист јављеном или ком другом друштву, онда у томе случају ми смо слободни скренути нарочиту пажњу одбора на ово двоје: Прво: да општина о трошку предузамачача, задржи свеколико право контроле над лутријом. Јср ово је двоје веома важно когико поради заштзте опшгинских интереса, толико и зарад ојачања и вапредка спштинске лутрује. (Долазе подписи) Г. Председник. Ва знате'господо ка*ва је потреба нагнала одбор да реши, да се избере комисија, која ће

цромислити о овоме питању. Једна од врло преких потреба, то је канализација, која се наравно не може извести без млого новаца. За то би вас молио да поклоаите озбиљну пажњу овим мнешима вомисије, и да их, по вашем нахођењу и искуству усвојите или одбијете. Ви сте чули извештај Еомисијске и већине и мањине. Извештају мањине имам само нешто и то предходно да приметим. Тамо се каже, да опшгина има једну понуду. Колика се ја опомињем оаштина није добила до сада ни једну Формалну п^нуду;но било је само разговора о томе између председника и ЈеднЈГ члаиа једне Фирме, и без даљих резултата. Г. М Клидио. На рачуа исге, понуде имам од своје стране да кажем да ја ту (понуду) не сматрам за оабиљну. Дотични гоеподин је долазао чак и у комиеију, довео јо човека с ким мисли да ради, али никахакав Формални предлог опшгини није донео; и то ма да му је говорено и предлагано, да то учини. Дакле хоћу да кажем, да о тој понуди, као понуди не може бити ни речи. Г. М. Вујић. Гоеподо као члан комионја већине, ду жан сам и да објасним њена мишљења. Ми смо били доста кратки у нашем извештају а то с тога, што нисмо имали потребе да се упуштамо у испитивање појединости пројекта о установљењу варошке лутрије, што смо сснивали своју оцену на два главна разлога. Први је разлог, што лутрија не би била оправдана ни првма нашим приликама подесна. То је коцкарека установа коју ни за такву једну цељ као што је канализација, не би требало у Београду заводити, а сматрамо да не би било ни могуће да се тим путем продајом лозова из наше земље нрибере потребна сума. Други је разлог, практично извођење саме лутрије. Тамо се наводм, како је у Немачкој и другим местима. Али има разлике између њих и нае ; између наших и јевроасмх банкара и колектера. Ми би морали да створимо у земљк читаву једну класу колектера растурача лозов», и то таквих који би били у стањуда чим приме лозове, да одмах паре положе и за даљу продају се сами брину. Ја питам госаодо, има ли колектера код нас, који ће да прими, рецимо, 500 лозова и одмах да положи вредност истих? Ми мислимо да нема и то, насје поглавито и руководило да онаку оцену длмо: Сад друго је ако би се општини појавила таква некаква понуда, којом би се на то ишло, да се ваши лозови пласарају на сграни а ми само Фирму да дамо, опет под довољним гаранцијама, Таква би се лутрија могла и примитк. Исто је питање долазило на решење и друштву нашег Црвеног Крста, које и кад би хтело не би у својој режији могло да изведе такву операцију али би могло да своје име и Фирму устуаи каквој кући на страни. Једино дакле кад биселутрија дала каввом етраном друштву, рачунајући ва то, да се на етрани продају више а у земљи мање, на тај начин могла ба се варошка лутрија дати и то опет велим под добрим условим* и гаранцијама као на пример, да на општину на падне никакав терет, и да друштво положи кауцију за еигурност извршења и т. д. На тај и само тај начин би се и сачувала прво наша земља од једне установе, која је скроз немо-