Београдске општинске новине

% 196

На концу пр°тпрошле године имали смовересије: а.) старе пореае 168.686 динара б.) таксе за иввошњу ђуб. у 1774 год, 11.483 „ в.) калдрмије и др. Од ове суме наплаћено је: а.) старе порезе 30.000 дан. б.) таксе од ђубрета 6.742 ,, б.) валдрмије и др Као што видите и преко свега журења да се што пре оконча наплата старих пореаа и приреза , није се могло више од горње суме наплатити, махом што је дугују сиротви редови; те дакже оетаје да се наплати још на 98.000 динара. Но дела ова сума, као што сам и раније саопштио одбору, неће се моћи наплатити, јер у већем делу ову порезу дугују сасма сиротеи редови, а нисам могао дозволити да се и онако бедна имовима покућанство — износи и продаје. Но како међу дужни цима ове порезе има приличан број возара, ја сам одобравао те су они отплаћивали, а отплаћују и .данас свој дуг радом на општинским цословима тако, да им се по ловина зараде издаје а половина задржава; а другима опет, који нису могли све од једаом, да измире, одобрав! о сам да отплаћују у ратама. Иа једном од првих еастанака у овој години, ја ћу бити слободан замолити вае да со задржимо мало ниже на оцени шта нам јошт остаје да урадимо те да од заостале порезе наплатимо што је могуће већи део, а том приликом знаћемо кад ће се завршит* радња оке старе порезе и преписка која се и даас редовно води сасма окончати. Наплата таксе за ђубре давала нам је и сувише тешкоћа. Суд је општински морао донети решење да се егзекутивним путем извршује наплата свуда, гди је неће драговољно исправно да плате. Но поред свега тога, тешко да ћемо моћи наплатити целу суму, воја је на дугу преостола. Не могу а да не поменем да су имућнији ре дови били баш ти који нису општини хтелн ва време да измире таксу. Но ово је опет доланило оту,а што се такса није почела наплаћивати једновромено са извожњ м већ доцније, кад је посао предат нарочитом преду и мачу, те је то дало повода бојазни да се за једвн исти посао не траже две таксе(Т). Остало 4740.10 динара. Још да поменемо овде издржање: сиротиње, находчади и деце без родитеља. На концу 1885 те уживало је седмично издржање 318 лица а утрошено је прошле године на издржање 38.616.70 динара. Кад се узме у обзир колико општину годишње кошта издржање сиротиње, намеће се питање: зар не би мудрује било да се пожуримо уредити нарочити сиротињски завод у коме би н лазила уљочишта у старости и немоћи варошка сиротиња? С погледом на то, да по таквим заводима на западу с главе на главу на кошта годишње издржање једног лица ни по 150 дин. да је се лако увадити да нам не би немогуће било успити у овомв Онда би општ на трошила само на саоју сиротињу КЈЈа би имала потцунеГе неге, докле се данас не може рећи да се и један сиромашак издржава, по што ое већини не даје више но по 1'50 дин. недељно. Данас има на издржавањ1 807 лица. (Наставиће се) —

НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО ЈЕВРОПСКИ ПИЛАТИ НАД Србијом и њеним делима. (А ИШе гер'1у 1;о 1Ље М§- аиЉог о! „ Тће ргевет ровИгоп о/ Еигореап роШгсз" тЉе „Гог1;тдћ1;1у Кеу1С\у") (наставк) * •* •» Али да пређемо на ноједкности те наше ведаће — недаће — која је од доггфаја јој постала у Јевроии прва и поеледња белешка сувремене Србије; која је једипа база, основвца, дилковској логмци; јер, доиста, не може се нико па ни г. Дилк заклети, да Бугарска данао, и после „победе", чвршће стоји од Србије и после „поразе." Дакле, врво и ирво, јесте ли на чисто сви ви стручаи људи у Инглесаој са самом терминологијом ратном? — кад тим крупним именом („ратом") зовете среклањски сукоб Срба с Бугарима. И ми у Србији то зовемо^ „ратом", али од прилике са оном језкковном тачношћу са којом говоримо и о „рату" с Маџарима 1848—49, кана је целу ондашњу Србију представљао и за њу се, на обалама Тисе и Мориша, борио једаз њен син из села Кнића, на челу десетак вли дванајест хиљада својих „добровољњих" земљака. — Још боље ћете нас, држим, разумети ако кажемо, да ми у Србији крстимо „рааом" овај последњи случај с Бугарама са онолико исто разлога, вли боље рећи неразлога , са колико и Амариканцнназивају џексонски импоходна Мексику 1847 „ратом са Мексиком" („Ше туаг Мех1со"); и што немају другу крупнвју реч ни кад говоре о вашингтонској , великанској им борби за независност од Инглеске Ђорђа IV. који они зову просто „рат за независност" (,,Ше \уаг о^ 1п(1ереп(1епсе") — остављајући, без сумње, придев „ братоубилачки" старијој им браћи у Јевропи, да га улотребе кад се побију Срби и Бугари (први словенског а други татарског порекла.) Најзад, у прилог исте тачке буди речено, никакав други терман не знамо да је до сада стекао и онај страховити пожољ између самих Американаца, тих прекоморских Инглеза, када се оно север и југ Савезних им Држава поделише у два крвава т&бора, неке четири године (од 1861 до 1865) бише и затираше, те ваљда е милијун гробова између себе искоааше. И т>, оеи зову „ратом" разликујући га термиаолошки оз оне, управо, дечије игре, у Мексици са једним придевом , ст! ,! грађанским, („Тће Мех1сап ^аг" ап<1 Ст1 АУаг")