Београдске општинске новине

Господине Дилче! ако хоћемо право да говоримо, ако хоћемо ствари по строгој догици да оцењујемо, ми име , рата" не смемо дати чак ни другоме рату Србије с Турцима вођеном уз Русију 1877-78; јер (и ако млого већа но у бугарском ипак) ни у њему није била цела снага Србкје заложена, јер ви тај рат, и то при свим сјајним уепесима српског оружја на Пироту, Нвшу и Врањи, не даје мерило праве убојне вредности ове земље. Као што једном нагласисмо, то мерило тек ако се вађе у војничком напору Србије 1876-те — о коие ћемо даље и потање говорити — и који једини заслужује да ту горду и горостасну титулу поеесе. Да бих вас, пак, о овоме што наведосмо одмах и уверити могли, споменућемо на првом месту сам страшни и крвави фчкт : да је СрбИЈЛ у ТОМб ,,првоме" рату с Турцима имала више мртвих и рањених, вего што је у рату са Бугарима имала на Сливници борацаШ- Наравно, да нам ви на то м >жете одговорити: „па ко вам је крив што сте са тако мало војске на Бугаре пошлн?" Ми знамо да нам нвко није крив; или, управо рећи, ми добро знамо ко нам је крив, али прец вама као страним људма, примамо на себе одговорност и велимо: сами смо криви\ Доиста, нико боље од нас и не може увиђати, по што нико од од нас не може живље осећати, колика је то погрешка ш ћи са једном шаком војске на две ууедињене земље (Бугарску и Румелију) &т овде и није главна реч о погрешкама српскога штаба ил' српске команде — ма колике да су оне — већ о војвичкоме ранру или тегу Србије. Јер, ако ћете ви нас по погрешкама, и само ио иогрешкама, нашим да судите, онда треба да знате, да је та«ав метод веома дугачак бич у историји света, и да он, као и сваки бич, има два краја\ Останете ли ви и даље при таквој оцени и таквом методу, онда ћемо и ми вас да питамо: а што ви тачни и систематични, Ивглеви починисте још веће погрешке, и претрпесте још веће срамоте, на истом мегдану? За што на пример, ви и ваши војени ма тематичари (уоиг ,,\Уаг ОШсе') не погодисте одмах колико војске тр }ба за једбн Трансвал ? (Гог Ље' Воегз оГ Тгапвуаа1)? него носласте само једну дивизију те онако љуто пострада од једне колоније холандских ссљвка и изгуби у боју и еамога главног команданта свог, ђенерала Колија. (Сгепега1 Со11еу). — Внамо да сте ви, после, тај рачун исправили, позвав авганска вам јунака, ђенерала Робертса из Инђије, и ставили му неке три велике дивазије на раеположење, да с њима сперетрансвилску љагу с британског оружја. И ми (СрбиЈ смо после сличних

догађаја умели бити твко исто паметни! И ми смо позвали нашега Ђуру Хрватовића из Русије и ставили му на расположење три или и четири пута већу снагу од оне што заметну кавгу; али што би — би! Некоме не даду стари „непријатељи" (Ирци) другоме, опет, не даду нови „пријатељи" (Аустријанцвј, тек главно је: да многа Сливница може да остане неоирана и нетсокајана! Има, у осталом, неке разлике и у непосредним аолитичким резувтатима, као што. на част сриског оружја будн речено, има војничке разлике између трансвалског и сливвичког неуспеха — а на име: Овде је мала (чак и од Бугарске без Румелије мањај Србија, и то још под сиољним притиском целе Јевроие издивтврала, и сљовом издиктирала , своме „победиоцу" букарешки мир\ а твмоје Велика Британија без ичрје сиољне иресије и вавале потписала један мир од кога једино пко је онај КНеЗЛаЧКИ мир Аустрије са Бокезима 1869 године стидниуи и срамнији!.... Али, да се вратимо обећаним појединоствма, не „рата" Србије са Бугарском већ онога што ви Инглези зовете „експедицијом" ('„ехресШшп") — онога што је писац „Жсторије сриског војног санитета и врло згодно и карактеристично назвао „ крвавом рекогносцировком !) али које се на ерпском језику двје далеко пре изразити терминима као што су : упад (шсиг810п) војвичкн вспад или излет („хшШагу ехсиг810п") а у крајњу руку и иоход. По што нам није до шале, то нећемо ни са овим малим походом (^„сашрај^п") ерпским на Бугаре шалу збијати, али, зарад прецизнијег појимања самог догађаја, не можемо а да не споменемо у овој вези и један придев који је исти (поход) у Србији стекао. Ми смо га, Срби, сами вазвали „ сватовским" што, кад се на војно-научаи језик преведе, значи : да се тај рат не само није — као што г. Дилк хоће да каже — „врло озбиљно" узимао, него се иије ни мало озбиљно узимао. Тај је важан и преважан елеменат успеха, врло паметно, унесен у рат са бугарске стране, која је одма, све своје силе напрегла и у борбу увела. Са наше, са српске, стране гледало се на Бугарина као на јучерањег рајетина и баштована турског, а никако као на ђака и питомца руске војне школе и дресуре. Погрешка је то (подцењивати непријатеља,) на сваки начин, љута и кр вава, као што је од свију погрешака у ратовима х ) Писац ових редова нзлави, да је Др Владан у вредговору му „Ието;ије ерпског војног санитета" дао д) сада најбољу, јер најеквагтнију оцену војничког и пол- тичког 8начаја"посдедв>ег српско бугарскогЈрата .