Београдске општинске новине

198

најскупља; али ми вама овде и не кријемо да смо се у рачуну преварили, него само хоћемо да покажемо, са колико смо снаге — и то оне која се у циФрама не да изразити, али ко|а у боју врло млого чини и значи — са колико смо моралне снаге на Бугаре пошли. 2 Ј Даље циФре и податци по казаће вам, са колико смо материјалне спреме у исту ватру ушли. Указом од 9-ог септембра 1885 год. наређена је мобилизација и ирвог и другог позива краљевине Србије; во, како је ова мобилизација остала на хартији, то ћемо говорити само о оној која је "$ дело превед.на. На делу, у истинн, не само да нису мобилисана оба позива (што значи ви «е од 120.000 људиј него није мобилисан на ц^о први позив. Оно, јест, да је било речи о неких „пет дивизија", али свих тих „пет дивизија" нису иреко границе избациле више од 40.000 бораца — ако и толико — у часу кад је рат Вугарској објављен. 3 ) Сад, ако одузмемо од ових 40.000 „ тимочку војску и (или просечно 10.000, десет хиљада људи) онда смо цео рачун упростили, и онда имамо поход у коме прелази границу и м^ршира на непријатељску нрестоницу једна тријестина (30.000) хиљада војске. Оно, Бугари би могли и из ове циФре извући праву белешку за своје „победе" а г. Дилк нову панегирику за своје клијевте, али — још ми нисмо с рачуном готови. Та војека од 30.000 ушла је у борбу са количином муниције која се у богатој Инглеској троши на гађање једне војске у нишан; а при том са старом артиљеријом ш.ја је два пута већ донде ратовала, и која је мо 1 ла и сад дејствовати и излагати се, али не и успехе према новој Круповој извојевати. — Оно, јест, да су све ово чудне ствари и неверице: улазити у рат без вишека и тонова. Ми знамо да ви, паметни Инглези, не би никада тако непаметни били, али ми се овде и не хваламо вама са нашим ЛебефимаЛ ), него вам д&јемо грађу за бугарску војену историју, поклзујемо, колику су сна^у Бугари „победили", над киме и над чиме је Батемберг са

2 ) Овим хоћемо да кажемо' да другу снагу раввија човек па и народ и држава, кад своп непријатеље рошпектује и могућност његова успеха претпоставља; а другу, и поједииац и свака војска, кад подази са уверељем /а може протвввика, као од шале, једним ударцем на^вемљу оборити

3 ) По нзјтачнијим рачунииа ше®а декара у рату и писца, Иоторије српског војног санитета" целокуппа мобили^ација је дала 43.366 бораца; али, по што је Веоградсви гарнизон (2-496 љ-да) остао уБеограду, пожешки у Пожевз (550 људи) и руднички у горљем Мидановцу (560 људи) онда је бугарску границу на дан огласа рата прешло свега 1)9.670 дакле не пуних 40.000.

4 ) Лебе«' је било име Францускои војеном министру 1870 год.

на дан објаве рата Немачкој икоји кадч гајецар Наполеон Ш. упшао ,,како стојимо са војничком спремом"? — одговорио „Величанство ни копча на униФорми војничкој не Фали".

удруженом Бугаријом и Румелијом јунаштво развко. Овим мерилом можете, сруком на срцу, измерити: колико је тешка та орпска, односно бугарскз, Сливница. А сад — хајдемо даље.... Дакле, јесте ли чули колико је Срба на Бугаре пошло? Упамтите добро укупну ци*ру од 40.000 односно, 80.000 бораца; а не забор»вљајте да ова војсва, од дана објаве рата и преласка границе па до обуставе неаријатељетева није (осим тимочие на Видину која је три или четири дана пред примирје добика 6 батаљ ша друга позива) није добила ни чету поткрепљења 5 ) — Сгд, питајте Бугаре : са колико су снаге они овој вајгца српској на сусрет изашли ? Питајте их века право кажу, нека, ако могу, потврде оно што ви господшне Далче, ва иилатским теразијама мерећи, нађосте да је прва „подлегла слабијој снави" (10 Ље ш&лоиг Гогсе") На послетку, пословица је ту: г ако коза лаже — рог не лаже". Ако Бугари, или њихови адвокати у Лондону, налазе интереса да о^мањују свет, не могу они за то побити и један непобатн и Факт, а на име: да су се они (Бугари) спремали — или боље рећи да су их Руси сиремали и сиремили — за рат, и то не са неспремном Србијом већ са силаом Турском; да су они све што су имали моралне и материјалне снаге, после пловдин ског преврата, мобилисали и посаали били у Румелијуда се тамо, ако Турци навале, с њима бију; као и најзад, д а се све то иосле обрнуло и свалило на ову шаку сриске војске! Најскромније бројање бугарске војене снаге обухватало је целу активну и редовну војску северне Бугарске на ратној нози, а то је: 56.000 људи; за тим целу румелијску снагу која износи 36.000 људи; за тим, целу милипију, сво „оаолчениуе" заиадне Бугарске (ј..р је источно остало ред да одржа^а; и доцније тек кад су и Турци прихватили стзар Бугарске ка сј пској се граници кретало) ополченије, које је само с ову страну реке Искра и око Видина дало неочекив»ну масу од близу 20.000 људи, а које јеиз Софијског , каовећег краја, морало дати већу ц «Фру ,већ и с тога, гатоје ту, уд м шају цевтралие власти, дизапо и силом терано напред све што је пушку понети могло, не изузев чак ни стр^не поданике и раднике на догичним жељезницама. Најзад, ("1аб1; ћи! по! 1еа81Ј ту је дошла и једна маса разн*х, .добровољаца" која није могла биги мања од десет (10.000) хиљада, а која је на сваки начин нрелазила ту цафру, јер је то снага 5 ) Пред пад Пирога отишјо ]е ив Веограда два батаљона а тако исго кренула се у зло доба и она два из Пож^ев Миаановца, али све то није сгигло на време да у бор5у уђе.