Београдске општинске новине

199

коју су Вугари спремили били за један велики у пад у Маћедонију, ако се Турска њнховом и соединенију" оабиљно одунре 6 ). Пристајемо да чујемо све непристрасве свесвсдоке св^ стварне доказе и иодатке к'>јч могу наш збир умалвти; али, док се тавви сведоци и докази не јаве, ми* овако знамо: да су нротиву срнских 40.000, Б^гари, врло намотно у оста лом дигли и унотребили свих својих 14000о разних родова оружја. Не велимо (15оже нас сачувај сваке мистиФа ди|е) да су Бугари сву ту масу одмах нрвога ^аеа у руци имали. То не У почетку било је, ио свгма знацчма, бројне неједнаксста с обестра^е. На пример, ва В^дину било је одмах у ночетку два пута више Бугара но Срба 7 ) Св^ како, српска тимочка војска је тамо у отвореном пољу 4-ог новембра потукла до ноге дотачну и бројно претежнију, главну снагу бугарску, сатерав поражсне јој остатке у Видин и тесно опвеопив тај град. Али изгледа, по (вему, да је на главном бо јишту око Сливнлце, прва два или три Јдана рата српска страна била у неком (по Хувгербилеру дуплом) бројном нвдмоћију. Велимс, бројном ('надмсћу) јер се то не може рећи ако узмем) у рачун и утврђења која су Бугари — хвала 'уди славној ,,Је вропа" и њевим стамболским еонФеренцијама, а највише „ мудрим саеешма „моћне" нам „црвјатељ«це и комшинице" — имали времена да подигнуи на Трну и на Враичи , и ва царибродском уласау и на сливничком изласку драгоманског кланца. Дакле, у почетку борбе било је на главвом боји шту иеке бројнз пргваге на српској стркна — али и само такве. Сваки другл елеменат борбе и успеха био је на бугарској стравр, као на пример : добра артиљерзја, и добра утврђења кадра да нриме и одбију напад, на само мало већег већ, и два и три пута, бројео јачег неприј&теља; и, а»јзад, он»ј моћни морални фактор који се јавља и код војначки најслабијих нар^да кад им падне у део да бране св« ју кућу и домовину од саољве напасти. Међу тим, шта вадимо ? Видимо, да првих да на борбе — од 2-ог па све до 7 ог Новембра — Срб?* узимају на јур ш све утврђчне ноложаје бугарске до Саиввице, па чак и леви бок самог сливнкч*ог иоложаја (алдумировачки вис) Више и ^д тога 6 1 Види ва све ове дифре (,,ополч°нце" ивувев) Гопчевићеву к » игу „ ВШкапеп ипс! 081 КитеИеп" а у српском изводу дитате у „Отаџбини" Лр. Владана. ,) Ма да је ио ондатњтм рачуну бу»ареко рушчучког „С.гавјапина " бмо вишс и од три пута, јер је тај лист тада тврдио да „Искарска војска" достиже невероватну цифру од 38.030. У борби свакако И1.је толико бидо, ма да се ана да је олшге патријвтски одзив Бугара и на тој страни био нанерав!

једна за^ебно оперишућа дивизија, (моравска) по што је истерала непријатеља из Трна и Брезника, и отела му батерију п љ -ких топова, примиче се на три часа марша од саме СЈФије. Управо, и после али свакако и све, док је год трајада нека иввесна неједвакост бро^них сила у корист Срба, Бугари су у главноме, л и само, умели да губе утврђене положаје, да бзже, и у беготву остављају пушке и тонове, као и да се прецају у мањим или већим гомилама. Нати се ова низа иораза прек^дала и после ка «је, и н ззатој паредби Батемберговој у Пловдину, — да се сва бугарско-румелијска војска у Источаој Рум^лији пре^аци на Западну на сраску грарицу земље — и сгизала истој Форсираним маршевима, и кадч је, нз свакога дана већ, сваког часа ра ла и јач*ла. Бугари чу се, на част им буди речено, тачо брзо концетрис»ли да су још 5-ог новембра лосле подне, дакле трећи дан по огласу рат", и бројпу превагу над Срб-ша имали! При свем гом, њихов је положај ио њиховом рођепом иризнању и делању , био најкритичнији. Он је остао критачан чак и после неких Бендерев-ских успеха у м»гли (аа десаом му крилу) "-ог и 6 ог Новембра — и то тако — да је „јунак од Сливнице кнез Батемберг" (сматрајући можда смотреност као бољи део куражи) оставио војску у Сливници и по сведоџби самих Бугара очевидацч побегао у СоФију! Стаар је, доист«, и то при свим знатним иодкрспљењима из Румедија св до 7 ог по Бугаре тако зло стајала 8 Ј да су се и касе и банке и архиве и ?ве од вредности и важности из СоФије у Пл шдин селиле. Не само цар у Сгамболу већ и сва Је рропа чула је како млада уплашена Бугарија на званична кнежевско — министарска јој уста пон*вља класични вапај: „НаппЉа1 ап4е рог ^ав"! а ако би г. Дилк помислио да се овде ми грешимо о историју и њену истину, онда га молимо да се увери о ствари из чекста оне званачне депеше бугарског Данова у којој (као да је с латинског иреведено) од речи до речи сгоји: ; ,непријатељ је на вратима СоФије"! Коиа и' ћш8(;оп8 раа. Т> кав је рат и његовч срећа Ми хоћемо само да покажемо г. Дилку, или боље рећи његовим Инглезима колико је право имао онај анти. српски ни ;ац у „ГогШ^Иу* Кеу1е\у." као и докле је ерпска војска „ иодлегала слабијој бугарско) снази" (1о ап т&попг ^огсе^ А сад хајдемо даље. (Наставиће се) *»■<+ 8 > Велимо до 7-ог а гот го би се могдо рећи и до 10-ог до подне јер се, но погрешној наредба одсгупивша дививаја доиноиа 9- ор до нова бливници врлти и 10 -ог нл Т ,ЈИЈу1Д 1м I не1)ИЈЛГД .у б :1Г *у дажа.