Београдске општинске новине

који се не може прати, до год је тезга од даске масно и натопљене крвљу — дотло не може бити чието оно мосо које нам се из такввх касапница продаје. — Треба се постарати за ваљан дувар облагањем мраморним ппочама или иначе тако да се мчже прати, ареба све уредити тако, како ће се чисто месо на касапници моћи да продаје. И заиста кад мтгу газде кућне давати дућане нод кирију 8а 12 и 15 дук. цес. месечно, могу и све ово учннвти тто се предлгже те да локал и одговара за цељ, на коју је намеаен. Г. Ст. Добривојови!. У колико ми је мило што је г. Др. Пачу изнео вечерас овај предлог о касанницама, који заиста треба примити, у толико ми је жао што ми који смо као комисија израђивали ова правила нисмо имали међу собом једнога доктора који би нас о тој ствари обавештавао. Ја сам за то да се потпуно усвоји овај предлог г. Пачуа и још сам за то да и овај и онај први члан о коме је г. Пачу учинио примедбу, оставимо г, Пачу-у да их он редигира. Г. Председник. Све је тако како је г. Пачу казао, и ја само могу да му будем благодаран што је гзпео овај предлЈГ ; али, миелкм господо да би овај предлог могли и доцније засебно изнети пред одбор и претрести каквз ће нам касапнице бити дакле мислим да за то пропишемо обашка правила а не да то умећемо у овај предлог којим је доста учињено за чистоту, јер ми тражимо овде чистоту одела и справа у којима сђ месо у оном на касапнице ; и ако ту уметнемо и прописе какве треба да буду смграђене саме касапнице, бојим се да нам то не смете цео овај предлог о клању стоке, пошто знате д& овај има да одобри нолицијска виша власт ваша а она може да нађе каквих разлога да наведе што ба могло отежати или задржати извршење овог нашег предлога. Г. Ник. ЂС|фвиб. И ја би желео доиста да се једаннут деФинит; вно реши какве касапнице треба да бу ^у. Г. Пачу ггворио је о томе и рече између осталога и о бетову. То је лепа ствар имати такве касапнице где ће све бити чист., али ми знамо да гакав добар дућан не може да се прави и с тога пг о је цела зграда где је ка сапница само чатрља ; а ако би ми сад опо све уссојгЈ И то би значил) да аатворимо више од ноловине и тако рсћи готово све наше данашње касаан&це. Сад, ту би се могла уплести ,власт па кезати да ми немамо права да ми немамо права да тако урадимо без нарочитог закона. С тога, по мом мишљењу био би једиви пут да ошптина узме на се подизање касапница и онда би могло да се учини све што треба да имамо чисте и уредне касапнице. Давле мислим да би за сад био непрактичан овај вут који г. Пачу предлаже и да не би требало то да уђе у ова цравила, него да се о овој ствари нарочито размиели к&ко да се једанпут дође до бољих васапница. Г. Ст. ДобривојевиБ. Истина ја сам мало час изјавио да усвајам предлог г. др. Пачуа, и, оегајем при томе; само се размимоилазим с њим у томе, што о томе предлогу но мом мишљењу као што је вазао и г. Н. Ђорђевић можемо да пропвшемо заеебна правила и тамо у та правила да то уђе што г. др. Пачу предлаже, јер закстамо-

гле би да стану због тога тешкоће и за ова правила о клању. Г. Председник. Предлог г. Пачуа ишао је у гдавноме аа то, да изнесе једну ствар, која је врло важна за здравље и чистоту; али тај предлог не би се могао унети овде у ова правила цео онакав какав је изнет без штете за сама ова правила. Г. Пачу сећаће се и сам како је било са овим правилима у нашим односима с полицијом где би имали да изгубимо прилично времена у преписци и до писивањима. Овде би свакојако запело. Но ипак ја мисдим да би овај члан могли оставити садз не решен, па да разм слимо, У8 припомоћ нишег марвеног лекара, би ли се могло овде унети још што у интересу оджања чистоте — али не то да се улази у ре»орму самих грађевина месарских продавница. Г. Др, Л. 11ачу. Ја видим да су нека господа говорили о реФорми грађевина у којима ће бити касапница. Ја сам говорио еамо о унутрашњем намештају касапнице. Међу тим ја пристајем да се каже сад у овим правилима да се прописује ово и ово а доцмије ће се приступати и реФорми самих касапница. Само би молио Јда се то пи тање један пут отпочне решавати и то што пре сврши, јер имамо сличан налог и о лебарницама нашим, па и даназ још^имамо лебарнице у престоници горе него оне шупе где се нрави ћерпич. (Чује се: врло добро. Тако и да учинимо). Г. Председник. Дакле усваја ли се овај члан овако (Усваја се). Сад да т пређемо даље. Чл. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22 23 и 24 усвојони су без дебате. Код чл. 25. Г. Др. Л. Пачу. Не знам да ли је комисија имала при руци законске нрописе којим су одређене таксе марвеш м лекарима за ове ствари, јер би требало да се упореди, 7 да не стоје ове таксе у противности са прописа ним таксама у распису министровом, па би требало да ова ствар иде сагласно са наређењем надлежног министра. Г. Ник. Ћср^еви!. Ми нисмо имали ништа при руци, нити смо тражили закон ни раснис, јер смо Јсматрали да оппггина има права да пропише таксе за рад свога општивског лекара, кога она плаћа, онакве какве она нађе за довољне. Нико не мора ову таксу да плати, али кад ко хоће код куће да закоље вола, или иначе кад хоће да купи вола, краву, свинче и т. д. — па зове лекара општинског да прегледа и да му каже је ли стока што хоће да купн вдрава^ онда смо ми казали овде да општински лекар мора прегледати и да за тај преглед не сме наплатити више таксе него што је овде прописано. Ко неће да плати, неће му се ни прегледати, нити ће лекара звати. Г. Др. Л. Пачу. Још ово односно ове таксе. Свакако таксе за лекареке услуге у опште па и за марвено-лекарске услуге министарство је прописало на основу закона има пуно права и разлога што је то тако уређено. Те су услуге, као што знамо, увек по нужди. Нико не зове од беса ни лекара за себе и своју породицу, нити марвеног лекара да му прегледа стоку. А баш је корисно и у интересу општег здравља потребно, да се прегледа стока