Београдске општинске новине

19 2

и при продаји, а нарочито свиње. Кад човек купи н. пр. свињу да је препродаје или да подмври своју потребу, добро је и нужно је, да има кога који ће на позив тога човека морати да дође да је прегледа, је ди здрава те да се човек не оштети. Али миелим, да би било праведно и у корист оних који стоку купују, да [за таке услуге нашег марвеног лекара одредимо ону исту таксу, коју је за такве услуге одредило и министарство на основу закона. Јер, ако те таксе не буду подједнаке, него буде она законски одређена мања а ова наша већа — онда се могу појављивати жалбе, може се казати да марвеаи ле кар неће да учини услугу ма да му се плаћа такса коју је закон прописао, з не ова коју ми одредили будемо или обратно. Дакле свакојако нужно је да се те таксе које ми хоћемо да уведемо у ова правила|упореде са за конитим и да буду једнаке. Г. Ст, Добровојеви!. Онда нека остане то да севиди какве су таксе од државе узакоњене за ове прегледе, и ради тога може да се ово преда општинском правобраниоцу да изнађе закон, и тај распис, тто помену г. Пачу. (Усваја се тако). Г. Председник. Остаје дакло на томе да ове таксе изједначимо са онима у закону. (Јесте). Добро — даидемо даље. Г. Св. Јанкови!.. Ја не видим овде никакв* прописа за продавце који суво месо, — пастрму, кобасице, шунке и т. д. доносе са стране те овде продају, Они по овоме не плаћају ништа. Г. Др. Л. Пачу. Ово што је покренуо г. Јанковић заиста је врло важаа ствар, а важна је баш са санитетског гледишта. Преглед стоке установљава се с тога да не једемо болесно месо. Ако не би томе прегледу подвргли и ово месо што је г. Јанковић приметио, онда би чак и наши грађани могли где на страни, изван ове општине да прерађују месо беа ирегледа па да^нам га овде доносе и продају. За то пуно смисла би имало да забранимо унос сваког меса са стране, јер може н. п. некоме у округу ужичком, или коме другом, доћи живинче до липеања, па ће му пасти на ум, да га прекоље, месо исуши или другчије преради, и онда донесе овде на продају. Ево пре неки дан био је један човек овде на пијаци по занату лебар, који се дао на тај посао, даје ишао скоро по свима крајева Србије, куповао тако ;прерађено месо и донео на пијацу пуне сандуке кобасица, шунака, сува меса. — То је све било тако да је смрдило на десет корачаји, али свет је ипак куповао вато што је то биго по 60 пара кило. Разуме се, чим се то ириметило, та је роба узета и бачена. Да се дакле овакви случајеви иа бегну, л да се сачува здравље наших грађана,ја бих био за то, да се пропише, да се ништа са стране од меса не сме уносити. — Сви знамо да се сваког дана доноси на нашу пијацу телетина из Земуна. Ја вам могу доказати да су све готово епидемије, које су произведене једењем нездравога меса свагда проузрокована баш месом од телади која су имала болесну и отровану крв т. ј. која су била септиемична. То је месо и кад се живинче закоље тегоко познати као болесно и нездраво, и код тих епидемија што су долазиле од таквог меса било је више случајева, да је теле прегледано, па имесо да је прегледаао

од стране марвеног лекара. Сви људи који су такво месо јели па добили болест по симтомима сасвим налик на колеру, говоре и Фале се да је месо било укусно, да није заударало нити какав год особити мирис имало, у опште да је изгледало врлс добро и здраво. Разуме се да је у таким случајима било често немарности при самом прегледу марвено лекарском. Ми би се и од те бецс т. ј. тих тако рећи еаидемичних зараза, сачували у велико, кад би било наређено да се никакво месо свеже са стране не доноси овамо. — Сад разуме се односно уноса салама и других артикала од меса, који нам долазе из страних земаља, ту су од претежне важности трговачки уговори и — не знам да ли би се могли помоћи; али за сирово месо мислим да можемо наредити забрану или односно дозволити увоз али и пропасати строгу контролу. Г. Предоедник. Државна влазт има дужност да контролише мало и стоку шго се овце коље, и продаје или нрерађује. Ја мислим да би могла забранити нашим љу дима да са стране н. п. из друге општине или другог округа доносе овде сирово или прерађено месо, које наје издржало контролу лекарску, ала не би могли то забранити онима који нас највише штете у том погледу, а то су странци. Кад би могла општина забранити доношење меса, салама и т. д. из Ауетрије. из Угарске, из Италије и т. д. разуме се то да би било корасно и за здравље и за наше људе који се тим баве код нас. Али овако би ограничили само наше^људе, не би смели доносити наши ужичани а пиљарице доаосиле би колико хоћете — и само би њима учинили вајду. С гога да остдвимо ми то полицији, само са жељчм, да сз оваквв уноси што јаче контролишу и што бољи надзор води. (Чује се : тако је). г. Др. Л. Пачу, Оеим онога што сам већ навео, овде има и један Финансијски разлог да се помене. За телећину која се овде коље наши људи морају по овим правилима да плате таксе 8 динара од комада, док они што доносе са сгране телећину не плаћају никакву таксу. Г. Н. ВорЈ )евиб. Што се тога тиче, ја мислим да и по самом трговачком уговору с Аустро Угарском, можемо да наплатимо све оне таксе од ових што нам уносеробу са стране, које су таксе и наши грађани дужни да сносе. Нема ту никакве бојазни да на странце не смемо ову таксу натоваритн. 'Што сносе нгши грађани у очом по гледу то су^дужни и они да сносе који са стране долазе са истом робом те конкуришу нашам грађанима. Друго би било кад би од пиљарица које нам доносе телетину из Земуна наплаћивали 16 динара а од наших само 8 динара ; то не можемо, али можемо и на њих исту таксу таксу ударити. (Тако је — можемо). У осталом овде има једна такса у којој је казано : месо које није овде заклано забрањепо је уносити и продавати. Г. Др. Д. Пачу. Молим за једно објаењење. Заиста тешкоће бн блло — као што ми је сад сбјаснио г. Вучко — да тако исто урадимо са сувим месом, јер то је предмет трговине. Даш>с сутра можемо и ми овде подићиједну кланицу где ће се прерађивати и сушити месо и онда би и стране државе учиниле према нама што смо ми према њима. Но ништа нам одиста не смета да забранимо пренос сировог меса, ко)е није код нас марвено лекарски и пре и иоеле клања прегледано.