Београдске општинске новине

330

то, прво. од завера к^је се вечито даве и вечито извиру ; друго' од банкротства, које се ввада уиела из петних жила да отллони. Стањ^ наших о>инанција доиста је сваким дапом горе, јер пореза се врло тешко купи, а радње нема никакве, При том, $ерзе бечке и берлинске огласиле су нам рат, и го такав, да се сумња да кнез Бизмарк није наумио да нас упропасти економски, пре но што би •5 0 икаца могао војнички. ТрвКе, најзад, сам крвави рат, опет је у изгледу. Немачка штампа, која је обично пуна обзира према нама, ево сад као по команди удара на нас. У главном штабу пегроградском почињу већ и да се узнемирују због гласова који стижу из Немачке. Тврди се на све стране да та сила удваја своје гарнизоие по градовима Шлезије, као и да подиже велика утврђења око Торна, Познања и Кевигсберга. Да ли је то баш тако у ствари — не знам ; али знам, да су ти гласови направили велику узбуну у нашим војним круговима. Него, и Русија, од своје стране, ие стоји скрштених руку. Утврђење за у^врђење ј диже се дуж Висле, а, у другој линији, и између Њемена и Двине. Чује се да ће две нове дивизије лаке коњице отићи на пољску границу да се нађу тамо за сваки случај. У исто време, једнако се хапсе немачки шчијуни, или бар. људи на које се сумња да су. Најзад, протерује се непрестано г мила за гомилом стрнаца из ззпадаих провинција царства. Цар је већ, актом од 16 Јула јавао чес титао ђенералу Гурку умешпост и енергију коју је овај показао у овоме предговору ратном У вези са овим предметом, сетимо се и г. Каткова ! Тридесет година има како тај славни новинар енергично тражи све горње мере. Оне су вечито одбијане биле под покојним Александром П-им. Али ево данас, кад им време дође да се у дело преведу, да се словенство и германство у коштац ухвате, чувени покретач такве политике, (г. Катков) лежи можда на самртној ностељи, (већје умро. Ур.) и испушта из руку перо којим је тако дуго и тако куражно у корист велиае ствари словенске владао. Г. Катков је, доиста, био у Русији сила са којом је влада рачунати морала. Он је био тај који је у 1863 години, а за време буне у Пољској, дигао јавно мњење Русије нротиву Јевропе, чији је дух вејао кроз оне чувене окружнице кнеза Горчакова, и који је подстицао ђенерала Муравијева да врши терор по Вилни. По природи ватрен и страстан, а по логици ладан и Фанатичан, Катков је одавна стекао и у Москви и у целој

Русији ону популарност која обезоружава и Немогућим чини сваки напад. За старије Официре, и војнике, за домаћиие, чиновт ке и попове, Катков је био оваплоћење мудрости, лик отаџбине, — живи глас словенства. А кач је тако, онда, може ли бити чудо, што чудна болест којој он поллеже буди толику неверицу и ,»аје повода најразнијим оценама ? По што је јако клонуо био за по'*ледњих неколико дана, 14-ог ов. м. наиђе изненада на њ нека врста парализв којој лекари не могу крсна вмена да даду. Доктор Бертенсон и проФесори Елцински и Новоцки бише позвани на врат на нос, у иомоћ болноме, али само да га нађу 7 паралисава у језику и руци а при иотауној свести. На основу овог чудног Факта они напишу један извештај, који, при свом лаконству му, направи читаву узбуну и изазва оцене и нагађања која ће те лако погодити. Тај извештај од речи до речи гласи: „потписани лекари јесу мњења, да парализа језика и руке није непосредно дошла од болести од које пати наш чувееи књижевник." Па од куда је онда дошда та несрећа? Сваки се живи то пвта, и хоће да вида, нека прст освете, о каквом знате да је било говора поводом смрти славва Скобељева. И ва двору царском ве лика је узбуђеност усљед вести које стижу о болести Катковљевој. Цар је наредио да му се два пут на дан јавља: како је Каткову Од других но. оети имамо то : да цара врло нем«ло дирају догађаји у Бугарској. Даље, да кнез Бизмарк има намеру да иошље неку ноту петроградском кабинету, у којој ће бити нриговора о протсривању Немаца из земље. Буде ли то, као што не верујем, збиља покушано, да знате да ће Русија најјасније и пајодлуччије одбити сваки ириговор са те стране. Мало пре вам рекох, да са Финавцијом врло зло стојимо, али, при свем том живо се ради и троши Еа преустројство и војске и Флоте наше. Један величанствени брод убојни, по имену Александар II -ги окдопница првог реда, биће пугатена на море идуће недсље. Црном рска Флота већјеготова; балтичка ће ускоро стићи немачку по броју ојлоиница, јер ју далеко надмаша по снази торпедница. Нити је то све. Адмирал Читаачев, шеФ генералштаба Флоте, отпутоваоје у Тавријску ГЈбернију да тамо устроји нову ескадру, са управним центром у Нвкола јеву, као што је средиште оној првој у Севастопољу. Николајев је глува и нема варош, каљава зими, прашљива лети, али, са војеичког гледишта, има ту добру страну, да је млого боље заклоњеза оц, бом-