Београдске општинске новине
331
бардаша непрчјатељске Флоте но Севастопољ. Положен на 16 километара у унутрашљости земље, испред села Варваровке, Ннколајев ема и докове, и магацине и бараке и арсенале и озбиљна утврђења. Ко хоће да нродре кроз ушћа Вуга тај треба најпре да издржи унакрсну ватру батерија Оџак<;ва и Кинбурна А ако се оствари пројект адмирала Читакчева, Русија ће у скоро имати на Црном мору два Сквастопоља у место једног. Нити се ту зкборавља на сувоземву војску. Ђенерал Вановски развија вавредну живост. Вама је познато, да ће резервисте активне војске, чији број износи неколико стотина хиљада, бити нрви пут позвани под заставе ове јесени. То је нека врста пробе са мобилизацијом која личи на ваше у Француској, одређене за исто време. Само сазивање ре зерава извршиће се овде једно за другим ио корпусима. Осим тога, најповијим указом, диже се контипгенат регрута за ову годину на огромну циФру од 237.500 људи. Одавна, доиста, Русија није чинила толике напоре. Упоредо са свима овим спремама чине се и неки ориђинални опити у логору код Красног села, на вратие^а Петрограда. Пре нетнајест дана чињена је једна интересна проба на маленом рукаву Неве између острва Крестовског и Владјејне. Ту се имазо видети како ради један нов систем снлавова на бурадњма, По казивању стручаака опит је савршено успео. Један ескадрон коњице и једна полу-батерија чекали су знак на обали; а за четрдесет минута, и сплавова су били готови, и прелаз на њима извршен. Сваки сплав носио је на себи 25 војника, докје четворица њих било до нољно за веслање. Од своје стране коњица је два пут препливала тај пшроки и дубоки рукав. И, ма да је вода још врло ладнл, људа су на коњима у Неву скакали и прелаз сјајно изводили. На завршетку, да вам доет вим и нозо устројство које минзстар војни тек што издаде о управи и одбранд утврђених иеста. То се устројство дели у четири класе. Команданти градова ирвог реда равни су командаитима корпусним ; команданти градова другог и треИег рада дивизијарима, а они од малих тврдиња четвртог реда, пуковницима. Сваке године, 1-ог Фебруара, сваки командаиатграда дужан је поднети опширан извештај о стању свога трада. Команданат града не сме никада и ни : у ком случају нровести ноћ ван града. Он једини сме пуштати страна лица у град, али и то насвоју лачну одговорност. Сваки град мора се ностојано одржавати на р- тној нозн; и сваке године има
градски ратни савет, под председништвом команданта, у тајности израдити илан местне одбране. У време рата, команданат има пуно нраво да путем реквизиц је узме иоваца не само од сваке јавне касе у његовом рејону, него, по потреби, и рав новац који н<гђе код приватних лица. Чим се прогласи опсадно стање, команданат истерује из града све Фамилије оФицира, војника и органа војне администрације. Он мора пазити да се никакве новине не унесу у град без његове дозволе ; а тако исто избегавати сваки разговор с непријатељем. Ако предаја града посгане апсолутно неизбежна, команданат је дужан одлагати јудопоследњег часа, а за нарламентара изабрати најхрабријег и најпоузданијег ОФицира. Команданат града који ј з предао град вма се у сваком случају предати војеном суду. Дакле, ово је углавним потезима ново устројство градско ђенерала Вановског. Што се војске руске тиче, ни за тренут не треба сумњати, да ће се она тамо одређених закона најстрожије држати.
ПОДЛИСТАК
СРЕША У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ НАПЦОАО С е хг-ЗРе зае Таљавдије ПЕТИ ДЕО Пад кнеза Милоша. Ш. Скуишина 14 фебруара 1835. — Лнежева беседа. — Патријархалне финанцијв. — Читање уставног акта. - Дани радости. — Еезгоде и оиасности устава. — Сиште незадовољство у Србији. —• Сиољнв оиасности { — Цротести Турске, Русије и Аустрије иротиву Милошева устава. — Руска и сриска 'дииломација. — Милош и изасланик цара руског. (Наставак) Како му драго, брзо је дошло до тога да цео свет у Србији, изузев можда оних шеснајест саветника, буде незадовољан са уставом. Милош је, дабогме, имао начина да изради и други ; — е не изгледа да му је заклетва млого сметала. Али ствар се није могла одмах преломити. Није се могло одма узети оно што је онако свечано дато. Кнез се без сумње надао да ће сам народ тражити ревизију устава — кад гл' искочи један нов догађај да увећа његову забуну. Аустрија , у зазору од т^квог једног система уставног на своме прагу, и у страху да идеје либералне и демократске, ако би узела маха у Србији не ухвате корена и код Срба и Словена сопствена јој царства, велим, Аустрија изрази тим поводом званично негодовање кнезу Милошу. Она чак упозори и Петроград и