Београдске општинске новине

I

Сваки је бирач гласао лично, но од оних који по 16ом члану закона, нису имали право гласа на данашњем збору, није ни приман глас. Гласање је текло мирно и у ттпуноме реду. По азбучним списковима имало је права гласа на данашњем збору свега 1895 а од тога броја дошло је и гласало 212 грађана. Према броју бирача, који су имали право гласа, на збор дошли и гласали, савршену већину преставља број 107 (9-та тачка 21 чл. он. зак.) Бирачи су истакли на данашњем збору 111 кандидата за одборнике, и то: Јакова Бајлони са 183, Косту Д. Главинића са 182, Светозара Милој вића са 170, Мијаила Кр. Ђорђевића са 170, Милутина Марковића са 164, Николу Вулковића са 153. Милана Банковића са 153, Милана Ж. Маринковића са 152, Светозара Каранешића са 151, Тодора Михајловића са 149, Ђорђа Новаковића са 143, Манојла Клидиса са 142, Димитрија М. Ђорђевића са 141, Зарију К. Поповића са 138, Гргура Милснковић са 138, Миливоја Јосимовића са 138, Петра Видаковића са 128, Милана Мостића са 128, Марка Велизарића са 128, Јована Крсмановића са 56, Истра Гашића са 45, Мијаила Павловића са 41, Спасоја Стевановића са 40 гласова и т. д. За заменике иетакиуто је свега 95 кандидата, и то: Никола II. Михајловић са 151, Станко Петровић с 149, Милорад Јанковић са 147, Димитрије Т. Вељковић са 145, Глиша Јосиновић са 144, Раденко Драговлћ са 142, Јован Илић са 142, Настас Арстић са 142, Стеван Чупић са 142, Светозар Ботурић са 136, Хајм Д. Азриел са 130, Никола Поновић са 130, Коста Иетровић са 128, Танасије Ђ. Наумовић са 128, Пера Јоваиовић са.54, Рака Миленковић са 45, Милан А. Павловић са 42, Тодор Михајловић са 41, Пера Манојловић са 33 гласа и т. д. Према овоме резултату гласањат, бирачки одбор Оглашава: да су на данашњем збору савршеном већином изабрани а) за одборнике: Јаков Бајлони , Коста Д. Главинић , Светозар Милојевић, Михаило Кр. Ђорђевић, Мнлутин Ј. Марвовић, Никола Вулковић, Милан Банковић, Милан Ж. МаринкоВић , Светосар Карапешић, Тодор Михајловић, Ђорђе Новаковић, МаноЈло Клидис, Димитрије М. Ђорђевић, Захарија К. Поповић, Гргур Миленковић, Миливоје Јосомовић, Нетар Д. Видаковић, Милан Мостић, Марко Велизарић; б) за заменике. Никола II. Михајловић, Станко Петровић, Милорад Јанкоковић, Дииитрије Т. Вељковић, Глиша Јосиповић, Гаденко Драговић, Јован Илић, Настас Крстић, Стеван Чунић, Светозар Ботурић, Хајм Д. Азриел, Никола Поновић , Коста Петровић и Танасије Ђ. Паумовић. Али по што г.г. Манојло Клидис и Стеван Чупић нису иснунили услове тачке 5-те, чл. 16. онштинскога закона — то они не могу бити одборници, и њихов избор по члану 52-ом општ. занона не важећи је. Бирачки одбор није могао свршити пребројавање и свођење гласача на сам дан избора , за то је тај иосао продужен и свршен 14. ов. мес.

На завршетку рада, бирачки одбор речиио је и то : да се за поиуњење једног одборничког и једног одборничког заменичког унражњеног места у одбору (место гоеп Манојла Клидиса и Стевана Чупића) не сазива нарочити збор одмах, него да се та места попунс на ирвом идућем збору, кад одстуни полов' на сгаријих одборника. 14. Марта 1888 г. Београд Иредседник звора Ж. Карабиберовић е. р. Деловођ Сп. X. Ристик Шокорац с. р. чланови бирачког одбора Алекса Богатинчевић е р. Самуил Пиаде с. р. Светозар Кнранешић е. р. Нетар Д. Видаковић е. р. ГЛАС ИЗ УНУТРАШБОСТИ Општинска статистика Пожега 15 Марта 1888 год. Читајући записнике рада одбора општине београдске, који се у овом листу штатпају, наилазио сам нај нитања важна не само за Београд, него и за многа места у унутрашњости. Али ни једно од тих не заслужује толико интересовања и пажње, колико питање о установљењу статистичког оделења ири оиштини београдској. Счатистика је код нас врло слаба. Ко хоће да иише какву расправу од важности, да доказује Фактичким циф рама, мора нрикупљати, пабирчити статистичк^ нодатке са стране растурене по разним списима а новинама. Код нас врло мало, и то у одломцима, има статистичких нодатака. Показала се одавна потреба: да се статистички иодатци у мало онширној Форми и у целину нрибирају; те је зато држава установила статистичко оделење. Али и то статистичко оделење не показује уснех онакав каквом смо се надали, или се то мени тако чичи, зато, што још резултате није нубликовало. Баш у садање време кад се живо раснрављају разна иитања, уз која треба циФрама доказивати, у времсну кад је сгатистика неонходно потребна, ми немамо пред собом статистичких нодатака. Али ће се ваљда нрионути на томе, те|ће се учинити то, што би требало, а то је: да се статистички податци бар годишње штампају. Онштина београдска, тиме што је за себе уетанови ла одељак за статистику, учинила је једно похвално дело, од кога ћемо сви имати користи, јер ће статистички нодатци који се буду прикунљали у Београду помоћи многим умвим радницима у расправљању и решавању многих економских па и научних питања. Само са гледишта тога што је Београд наЈвећа варош у Србији и што се ту концентришу сви радови — онштина београдска требала је установити статистичко оделење. Она је сем тога требала то учиниги и с чога, да даае иримера и осталим оиштинама, и да опомсне надлежне, те да учине корак за уређење статистике. Но и ако је врло велика добит за нашу статистииу ово дело општине београдске , опет ће наша статистика