Београдске општинске новине

остати да храма. ако се на њу не обрати онаква нажња каква треба и какву статистика заслузкује. Ми држимо да би надлежни миниетар најбољс учинио, кад би издао наредбу нолицијским властима , да овс но свима гранама и струкама прибирају статистичке нодатке од оиштина, па шаљу статистичком оделењу, да ово уреди и доведе у целину. Оаттине би могле врло лако , и готово као узгрел, ове нода-тке прикуиљати, само би статистичко одолење (уз министарство) требало нронисати, Формуларе и дати упутство како ће се ти иодатци нрикунљати. Како је Т?о лено кад ми имамо опсерваторију, а како би још лепше било, кад би свака ошнтина бележила метеоролошке појаве... Па како би то лепо било кад би из целе земље имали по свима струкама и свима гранама статистичке податке. . Ја сам убеђен да би од ове општинске ститистике могло бити корисги, и тек кад би се тако уредило, онда би и статистичко оделењс при министарсгву вајдило, а овако готово ништа. Л.

Н А 3 Н А Њ Е Правила о нсетарини, која је утврдила и Унрава вароши Београда, ступиће у важност од 1. Априла ове године. Према томе сви они који држе пашчад треба да тога дана да се пријаве онштинскоие суду, да нлате прописану таксу и добију марку, коју свако псето мора увек олитар да носи. После овога рока, почеће хватање оне пашчади која нема марке и но томе која се не чува. Такса је нрописана ова: за псето ма какве расе 3 а за кују 6. динара. По чл. 6-ом правила они који не буду узели марке за цсето, које чувају, казниће се шестогубом таксом. Из унравне седнице онштинског суда 17. Марта 1888. г. Л ЈУз 47. ПСЕТАРИНА Да би грађанство што боље унознало одредбе, доносимо по ново: ПРАБИЛА нсетаринс Вароши Београда. Члан 1. Да би се спречило памножаваље паса које нико не чува, и тиме избегле опасности што иначе прете, онштине је дужност: утамањивање паса без госе, а ираво: нанлаћивања таксе за марке, које мора да има и о литар увек да носи свако псето које се чува.

Члан 2. Утамањивање паса општина ставља у дужност закупцу нрава на испражњивање нужника и помијара на начин и по такси уговора. А ако у хватању паса буде нимарљив или нротивно овим правилима, у колико се она њега тичу, буде поступао, казни ћ.е се за сваки случај са 12 динара. Члан 3. За марку плаћа онштини сопственик исета: за пашче ма кнкве расе 3 за кују 6 динара. — Тога ради чим ко набави какво псето, дужан је одмах нријавити га оиштинској власти (одређеноме званичнику у општинској кући) који му ио наплати таксе одмах издаје жиг, пошто овај добије број под којим је псето у књигу заведено (с назначењем и имена онога чије је. — Кад се нак која куја оштени, газда њезин дужан је најдалЈв за 2 недеље дана штенце убити и побацати; у противном случају мора се нријавити и платити за њих половину таксе која вреди за годину дана. На захтев нриватних, стрвинар је дужан иримити штенце да их утам&ни, ношто му се за свако поједино плати по 0 05 нара дин. таксе. Члан 4. Ако и чим се догоди да псето марку изгуби, одмах се мора нријавити но ново да учини и друга марка узме, но у овоме случају илаћа се само половина прописане таксе. Члан 5. Ни једно псето, које има марку, стрвинари не смеју да хватају, зато је нужно и свако псето које има госу мора непрестанце о литар да носи прикачену марку, како би се увек видела. Марка носи овај знак: | о.в.б| и број под којим је нсето у књигу заведено. Члан 6. Ко се'ухвати да злоупотребљује право општине кривично ће бити одговоран, а ако се на псету ухвати лажна марка, госа ће се казнити четворогубом таксом и псето убити. Ко пак своје нсето не пријави и марку не узме, казниће се 6-тогубом таксом. Члан 7. Чија се куја нађе да скиће по сокацима а раскуцала се је, тај се казни са 10 дин. Чл. 8. Сукобе између имаоца исета и ошнтине, односно званичника који рукује маркама, раснравља један општ. судија. Жалбе се подносе нредседништв^ општине. Члан 9. Ова правила и свака њихова донуна или измена, као и споредне наредбе по њима, саонштавају се нреко онштинских новина, за то се незнањем нико не може извињавати. Члан 10. Од дана обзнане ових правила, када она ступају у важност, па за месец дана, дужан је сваки грађанин пријавити свог пса да марку добије, или га предати стрвинару који ће га убити а ошптина ће му платити 0'40 дин. пар. Од стране Суда општине вароши Београда; из унравне седнице 20. Новембра 1887. год. Београд (СБр. 11340) ЛБр. 180. ■!•!■ —