Београдске општинске новине
113
штина од своје стране покуша и учини ма штогод у интересу људи који су поплављени. Слушао сам да се ти људи који се морају иселити, сад у невреме, махом уцењују: ишту веће кирије. Оиштине је чисто дужност да се посгара како би се цошгављеницима учинила могућа помоК, нарочито, што је већи део сиротиње међу њима. Иредседник. Има још неколико уверења да решимо. Чујте. (ирочитана) Димигрије НаумовиК. Пре неколико дана ја сам видио, где је на пијаци контролор Исајло одузео од једнога човека, са јога једним контролором, три јагњета, сигурно што није била нлаћена такса за клање. Беше се искупило много света и док је један контролор позвао и позорника, дође помоКник г. Пера X. Јањић и нареди контролору да јаганпе пусти, што је он и учинио. Ту се било слегло много света, а чусе даје тај момак гостионичара Крстића Питам је ли познато све ово Суду и преседнику и на каквом је основу наредио г. Хаџи—ЈањиК да се"пусте јаганци, кад су гостионичарски. Молим г. Преседника да ово извиди. Милан МаринковиК. И ја имам једно питање на г. Председника а то је у овоме. Да ли је предузимано што да вода не рони онај насип? Преседник. На ова питања одговарам, да ћу наредити да се то извиди. ' Лера ВидаковиК. Кад је већ поведена реч о кријумчарењу и ја би нешто приметио. Ја сам од грађана вароши Београда сазнао, да касапи редовно сваког дана укријумчаре по неко говече и продају у својим дућанима кад контролор прође они онда изнесу криумчарено месо и продају, шта више, може да се сумња да контролори или хотично или нехотично п сами некога пропуштају и кажу да с њима и ортакују. Ја би молио г. Преседника да извидп како врше ти контролори свој посао, и да ли има који старији који води надзор о тачном вршењу тога контролисања. Марко ВелизариК. 0 томе треба оставити да дебатујемо онда, кад нам г. преседник реферише. Г. Преседниче ја сам чуо да постоји једна кућа, која је општинска на зеленом венцу за коју изгледа као да се и не зна да је општинска. Молио би г. Преседника да нам идуће седнице то каже Светозар ЕоториК. Јасам хтео, да питам штаје са оним идацем у фишекџијској чаршији : ископане су руне а ништа се не ради ; може неко да се скра. Преседник. На мој предлог општина је решила да се тамо направе 13. дућана. Но како лицитација нрелази од 10хиљада динара мора се по новом закону послати техничком савету на преглед и одобрење. Та се комисија ретко састаје но ја сам ипак молио г. министра да нереди да се ово реши, и како приватно чујем од г. Смедеревца комисија је та учинила неке примедбе налазећи да треба да су дућани зидани а не бондручари. Ја се надам да ће све то бити готово 15. маја ове године.
Свегозар ВоториК. Ја би молио да наридите да се тамо код сваке рупе стави по један фењер. Нреседник. Састанак је закључен. Састанак је трајао до 9. сахати у вече. ■— I — ♦ 1п позив на ПАРИСКУ СВЕТСКУ ИЗЛОЖБУ Наставак. 8. Тканине од памука. Памучне тканине чисте или мешаие : илатно, иешкири, чаршави, јаглуци, мараме и т д. [Од сваве сортс илатиа пајмање по 25 метара]. 9. Пређа и тканине од лана и кудеље. ^ Пређа од кудеље и лана. Ллатнаод ланаи кудеље , члста пли мешана (најмање по 26 метара од сваке сорте]. 10. Пређа и тканине одч шљане вуне. Чешљана вуна у кудељкама [пајмање по 3 кгр.Ј Обојадисана чешљана вуна. Обојена и небо-)ена вунена нреЈм. (Од сваке сорге И фарбе по 3 кгр.) Шајак [по 10 метара најмање]. Козина чешљана (по 3 кгр.). Чохе и други штофови (најмање по комад од сваке сорте.) Сукно бело, црно и сигаво [најмање по 10 метара]. Ћебета бела и бојадисана (најмање по 5 ком од сваке сорте.) Чаршави вунени, аодвезе (у што већем броју). Вребе и торбе од козипе (по 2 ком. од сваке сорте). Покровци (шарени за нростирке, по 2 к. од сваке сорте. 11. Свила и тканине од свиле. Свила предена бојена и пебојена у капурама од једног килограмаТканине од свиле (разне). Ллатно свилено и аолусвилено , у што већпм количипама а најмање 25 мет од снаке сорте. 12. Чипке, везови и'позаментерије. Чиике (разне)-. Везови вунени, златни, сребрни и свилеии Гајтани вунени, памучни и свилени (од сваке сорте ио 5 килограма). 13. Чарапе, рубље и етвари за одело. Чараае кончане, вунене, намучне и свплене. Пазувице. ОбуКа, оаанци црвени. 1'убље у оитте. Тозлуиџ абаџијскн и терзијски. Лодвезе. Лојасеви [тканице] и ишлови за опасивање (у што већем броју). Кецеље. Рукавице (сељачке). Зубуни конђе. (Од сваке сорте бар по 1 нар, оссм конђаи зубуна од којих треба послати но I комад). (наставиће се>.