Београдске општинске новине

Они кажу, да за 5°/ 0 не одговара, а ја кажем не одговара за 40° о . На послетку ова комисија није била вештачка. прелседнпк. Ја сам вам обећао, да ћу у идућој седници поднети изјашњење г. Ђоке Живковића. Чујте молим вас. Секретар чита : ГООПОДИНУ ПРЕДОЕДНИКУ БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ Доиста сам ја положио кауцију, о којој говори одлука одбора АВр. 473 али сам то учинио не из какве личне користи, него ради ошнтинског интереса. Смем тврдити а биће познато и г. председнику и г. Јосиповићу одборнику да је између двојице лицитаната постоЈао споразум и цена није падала. Ваљало је онда поставити у могућност треће лице да цену обара. Само на такав начин иостигнут је толики успех да је та друга лицитација испала са 10 динара од курентног метра јевтиније. Но није ово нрва прилика у којој је тако поступљено, нити сам ја једини општински орган који прибегава таквим средствима. кад треба постићи интерес општински Врло се често дешава да се лицитанти договоре да изиграју општину и то обично чине газдачнији предузимачи. Међутим њима се најлепше доскаче на овакав и сличне начиве. Најочитији доказ о томе може да има одбор и данашњи председник из акта последње лицитације којом је општина уступила своје право на акдиз. Тог пута ја се нисам послужио својом, него кауцијом из општинске касе за што ми је било потребно одобрење иредседника (тада г. Свет. Николајевића) које сам одобрење и тада као и увек раније добио, те сам тако од 15.000 подигао цену на 33.571 дилар, Да је све ово било нознато г. одборнику интерпеланту, мислим да би место изјаве сумње, по дужности требао уиутити изјаву захвалности. Кад му пак сам последњи поступак није био познат, требало је запитати за објасњење и онда не би било места изјављивати ми незаслужене укоре онде, гди ја полажем право на заслужено признање. У осталом мени изгледа врло непојмљива одлука одбора, по којој дајем ово објаснење!! Зар ми се прво издаје на памет укор на се онда тражи да свој поступак објасним. Да кажем онда још ово: Кметови су на првоме месту позвани да пепосредно штите у свакоме погледу интересе општинске — нама се плаћа за то. И кад год ја у своме делокругу нађем да интереси општински налажу извесну меру — ја ћу је и у у будуће увек слобсдно предузимати све докле ми се написмено — наредбом — не каже: „не тражи се кмоте од тебе да штитиш интересе онштинске", јер ћу тек тада при лицитацијама моћи мирно да гледам како лицитанти исмевају општину и користе се слободно вратима, која ће им широм стојати за глобљење оиштинске касе. Ја молим да се ово узме у оцену а незаслужени укор тргне, Понизни Ђока X. Живковић кметовски помоћиив

1л. ЈосииовиА. Г. ЖивКовић је овде казао: да је он тек онда донео кауцију, кад је видео да лицитирају само двојица и да су се договорили. То не стоји. Онде је било више лицитаната који су положили кауцију, а један је од њих казао: да ће тај и тај кмет донети за њега кауцију. Пера Видакови\>. Г. Живковић признао је, да је тако што радио, што је г. интерпелант казао. Одбор му је за то издао укор и ствар је свршена. Овом његовом одговору нема смисл;!. Он се заборавља коме нодноси гај акт, који није прист.!Јан. Кад један човек, који је крив, каже, да нисмо имали права, што смо му издали укор, онда му опет зато трсба издати укор. Св. Воторип. Мени није познато, да је скупља цена изашла акцису рддњом г. Ђокином, него сам Ја са још неколико другова лицитирао, те је акцис 87 год. изашао скупљи. Председнш. Кад сам добио овг.ј акт од њега, казао сам му, да у будуће то не чини док !,е пита старешину. Но у корист овога ја ћу вам поменути нешто из пр>ђашњег мога кметовања. Ви знати да је општина пре имала • 9000 дук. од аренде касапске. Ја сам онда давао новаца из касе > пштинске људима за кауцију само да доскочимо Николиц I и Панђели. Ја сам то чинио из добре намере, а не да оштетим општину. То чине сви људи који воде рачуна о својим интересима. Могуће је, да је таквих случајева било и после мене. Но ја сам оиет казао да се то у будуће не чини без знања старешине. Тл. ЈосиковиК. Он је требао то да јави г. нредседнику или нама онде, па да знамо, а не овако: од куд зна да ће бити договора. Н. Ђорђеви\х. Је ли тиме оште!ена општина ? Предс.дник. Није, него је изашло 10 дин. јевтиније од курентн. метра. Н. Т>орЏви\*. Кад општина није оштећена, а закон није то забранио, онда за што пе би ово дозволили? Пера ВидаковиК. Ја, како видим, г. предговорник није обавештен о ствари. о којој говори. Није то учинио г. Ђока као кмет, него члан комисије. То баш није најчистија радња. Није он истерао 10 дин. јевтиније нсго Шпиноза. Ја молим да се у будуће ово не чини, бар без знања унравне седнице. Светозар МилојевиК. Ја еам ономад присустговао једној лицитацији за оправку основпвх школа, као одређени члан одбора; и приметио сам, да има грдно великих ограничења односно предузимача, који могу да се пусте на лицитацију и којч не могу. Постоји распис г. министра грађевина, којим се тражи да норед писма да је мајстор, треба да има уверење пореског одбора, да је порез платио. Био је случај, да је један лицитант иостао мајстор тек у другом полгођу и по томе није норез, као мајстор платио, Кад су остала само још два лицитанта, мени је као члану одбора било у интересу, да пустим сам неколико лицитаната, те да за општину изађу повољнији услови. Онда смо ми донели одлуку, да ако остане лицитација на овом новом мајстору, да му задржимо кауцију од 150 дин., да ће платити порез за ово полгође. Тиме се државна каса осигурава. Ово што сам навео, навео сам баш зато да покажем да чланови комисије баш треба да раде, да интереси општин. буду заштићени. Можда је и овде г. Живковић ишао