Београдске општинске новине

258

С!тапко је иослао рачуне општинске на преглсд главној контроли, ма да их одбор ире т».га није прегледао ; Станко је учинио незакониту радњу. Он је дошао у одбор да правда своју радњу и био је врло дрзак. А што управна седница није изнела те мотиве у своме ред\, ја нећу да иримим никакве иримедбе од управне власти — то може да прими упр. седница — она је то требала да каже. Дак -!с Станко се истрчао. Он мисли, да је он н?ка сила и шаље рачупе Главној контроли, и ако их одбор није нрегледао. Дакле ни више ни мање Станко се титра с одбором. Дакле управна седница требала је да изнесе те мотиве. А цадзорна власт ни по каквпм закону нема права да утиче на решење управне седнице, којим се један чи новник отнушта из службе. Ја као одб<фник и члан оне ком сије, тражим : да управна ссдница донесе решење, којим ће се задовољити и општински одбор и нравда. Јер није имал« места ни томе што је он дошао у одбор. Само то, што је дошао у одбор доста је за осуду, а сувише је оно, што је он казао: „решење је одбореко више него неумесно". Господо, кад је то могао да каже у лице целом од. бору један рачуновођа, шта ли још може овај одбор дочекати ?! Ја молим г. председника; да он у томе решењу суда изложи мотиве, из којнх се налази за нужно, дн се Станко отпусти из службе, и то тако, да то решење није дужан да нодложи надзориој власти на одобрење. Ја молим, да он то учини у што краћем року, да би се задовољило јавко мнење и грађани а нг. по се и представништво ове о ;штине. Иредседник. Ја сам учинио мсју дужност, коју ми закон налаже. Ја сам казао да ми је надзорна државна власт наредила да упрзвна седница ради на основу закона. То што ми је она наредила, ја ћу извршити, али какав ће резултат испасти, не могу да кажем. Ја вас молим, да се с тиме задовољите. Ни ја не могу, да му одобрим, што је послао рачуне Главној контроли, он ми је давао за то неке разиоге и вели : двојица су иотписали рачуне, али догод одбор не каже, да прима реи>ерат одређене комисије, донде ствар није свршена. Што се мене тиче ја ћу ићи у том нравцу, али не могу да стојим добар, да ће се моје мишлеље нримити у уиравној седници. Ја вас молим, да примите ово. Н. Ђорђевик. Ја мислим, да би се могао донети овакав закључак: да одбор реши, да се ова ствар упути управиој седници, да је она реши како закон налаже. Ја сам и нре био иротиван д? <дбор општински решава и доноси закључак, да се г. Станко огиусти. То је захтев г. ЈГере Видаковића. Ја сам и онда говорио да ми можемо казати: да одбор општпнски није задовољан са радом рачуновођиним. Сад г. Видаковић и вечерас излази с предлогом; да г. председник одма сутра реши, да се Станко отиусти. Ја оиет нисам за то, него да г. иредседник сврши ову ствар онако како му закон налаже. Пера Видаковик. Ја оиет имам да кажем то, да је одбор газда у овој кући. Ја, к.чо човек о I закона, к жсм плг не .ма нигле иаоаграФа у закону, по коме може управна

власт да ремети решење унравне седнице, којим она рс шава, да се један чиновник одпушта из службе. Ја држим, да ће г. нредседник однети у унравну седницу, као њен преа.седник, колико толико уверења, да ли је поступак Станков коректан или није. По мом уверсњу управна седница неће донети другчије решење. Што се тиче рачуна општинских, ја првдлажем: да се одмах још вечерас реши, да иштемо од главне контроле, да нам врати рачуне, те да видимо какви су ти ра чуни и да комисија, коју смо изабрали, продужи овај започети рад. Н. ЂорђевиК. Ја нисам тврдио, да надзорна власт има права да се меша у оваква решења упраине седнице, но сам само казао, да је одбор нрешао своје границе. Одбор је чинио такве предлоге, које по закону нема права да чини. Нека се размеће г. Видаковић колико хоће као параграФлија, он овде нема ирава. Н. ВидаковиК. Ево му закона па нека нађе, где стоји то да ја ?ао одборник немам правада иредлажем. Ја онет то нредлаже^. Ја сам овде увређен, каже ми се да не знам закон. Ја г. Ђорђеввћу имам црно на бело, да сам Факултетлија параграФске нравде, кад не знатс закона а Ви ри® у шаие па за тезгу. Н Ђор&виК. Г. председниче, ја молим овде за заштиту. Овде ме називају Фупкром. (Жагор за тим велика граја. Чује се: није он казао Фушер, него риФ у шаке. Председиик. Верујте ми на моју част, да нисам чуо. Ја сам чуо, да је г. Ђорђевић казао да Ви (г. Видаковић) у овој нрилици ве знате закон. У колико ја разумем нак закон, ја знам, да је право отиуштања чиновника дато суду, а одбор никако не меже донсти такав закључак, јер би онда изгледало, да је суд нод пресијомЦодборском то учинио. (Тако од ирилике и овде стоји). С тога сам Вам ово само и јавио. Ја вам кажем, да ће суд општински водити рачуна о томе, да изврши оно, што му надзорна власт нареди. Овде су 2 члана који ће водити рачуна о вашим говорима. Ја мислим, да је ова ствар свршена. К. Црногорац. Жалим, што писам био у седкици, кад је ова одлука донета на начин, какав одбору није у власти Ја ћу г. Видаковићу казати, да не мисли ногрешно о рачунима, које је г. Станко поднео, јер г. Станко има списак чланова комисије, који су долазили те прегледали рачуне. Ја сам апеловао и на вас да и ви кажете, да ли је тако одлучено. А сад и закон каже, да могу и двојица нредлагати. Нека г. Пера заиамти, да г. Станко није могао иодносити те рачуне главној контроли, нре но што 1*х г. цред седник не потнише. Изволте господине, сад даље. Председник. Док се не уверим не могу ништа тврдити; дакле не знам је ли и ко снроводни акт подиисао. Св. Милојевик. Овде треба имати на уму ово. Рачуновођа општински није могао да шиље рачуне главној контроли пре док их одбор не би одобрио и док после тога не би били изложени грађанству на углед. Рачуновођа и ако је знао за те законске одредбе и ако је знао за одлуку овога одбора, да се ти рачуни даду па нреглед пгв<~ј комлспји — оп је те рачуне послао контроли; шта више то је учинио и без нредседникова знања.