Београдске општинске новине

260

Р. ДраговиК. Кад је била цена житу 10 дин. до 10 и по онда је б-ила цена лебу 17 нара, а данас, кад је жито 12 II по дин., треба и хлеб да буде скупљи. М. Мостик. Треба да чека-то иа ако цена скочв, они ће опет да траже Ти су нам цинцари доста пара изели и однели из наше земље. Има доста, синова ове земље који ће нам месити хлеб, кад њих више не буде. К. ПетровиИ. А што се наши људи нису одпажили да месе хлеб ? М. МостиК. Е ако стоји то да нас могу само цинцари да хране, онда да им дамо. Председник. Кад је цена брашву 15 дин., онда је 17 нара доота. Две наре динарске разлике, тоје доста. Цена житу, то је пшекулација, јер ако се данас рецимо у Пешти више тражи, (^о скочи са 2 Форинте, па одмах нрема томе и код нас скочи са 4 динара, а сутра опет може да падне. А ако се це а почне нагло нети, онда ми и онако држимо често седнице, на можемо решиги, да се цена новиси, јер сам ја за то. да сваки који ради нешто и заслужи. Прво ћемо да гласамо начелно оће ли се цена повисити, па ако решимо, да се повиси онда колико. Сад је цена хлебу 17 пара а брашну 15, 15-60 и 16 дин. Можемо узети 15 дин. као главпо мерило мрема овим цевама довољна је цена хлебу 17 нара. Оно истина да је оно цена брашну с мекишама, које отнадају и продају се јевтиније, али се узима и 30—85 нроцента воде. Дакле да гласамо, ко је за то да цена хлебу остане иста, казаће „за" ако је за то да се цовиси, казаће „нротив"* (Гласило је 15 „за" и 8 „нротив".) Дакле већина је за то да остане стара цена. Ми овде, господо, имамо једну молбу од одбора за улепшање и унанређење дунавског краја. Тим повгдом ја сам нозвао г. инжењера, да вам он објасни ту ствар. Чуј ге молим вас шта они тражи. (Секретар прочита молбу друштваза уленшање и унапређење дунавског краја, да се улица „доње градско поље" ирошири на 20 метара.) Председник. Ја сам био наредио и замолио нашрг инжињера, који се бави с том нивелацијом, да начпни нацрт и каже, каква је разлика између пројекта, што треба да се изврши, и овога што они траже. Излолте чути његово мпење. Ако се усвоји ова молба онда би требало да V олимо г. министра војног, да он то одобри, јер то нијс наш рејон. Оиштински шеФ -инжсњер Ст. Чађевић објашњава : Овде ће господа техничари из плана видети, да то није могуће из ових узрока. Прво добила би се већа стрмен и далеко би се отишло од Фронта. Улица од Национала д« Реалке зове се „горње градско ноље", а одатле на ниже докле варош траје „доње градско ноље". — Ово се место односи на ту улицу. Ја мислим до би г.г. техничари нрема овом плану могли уверити, да није могуће да се ово усвоји. Ова би улица требала да буде широка место 15, 20 метара, јер се овде види да и сам терен не донушта да буде шира. (Показује план). Председник. Закључак је у оиштинском одбору донет да се овај крај одкопа и лицитација је за то свршена, но по што се нивелисање није могло да изврши, ја сам на

редио да се ништа не ради док се нлан не поврди. Но овде је господин пекренуо једно нитање, оће ли та улица да остане широка 16 мет. или да буде 20. Ја мислим да би се могло дозволити да буде ширине 20 м.; јер та улица држи везу са два краја вароши са Савом и Дунавом. Ако то усвојите то можемо да евршимо без великих тешкоћа. во ако би усвојили оно, што они траже, онда би морали тражитп одобр"ње од државне власти, да нам устуни неки део земљишта. К. Главини\\. Овакав предлог одбора друштва за уленшавање дунав. краја не можемо усвојити, али предлог I-, иижињерпв требали би да усвојимо. (Даље г. Главинић пита за што се не откопавају улице у дунавском крају а инжењер му одговара за што а 3 1 тим му и председник објасни). Милан Жосгмћ. Да то није скопчано са каквим екснроприсањем земљишта ? Председник Ја мислим да то шће бити, но то ће знати г. инжењер. Него ја мислим да ће нас кошгати само откопавање. К. Црногорац Нека се одреде 3 стручњака, па нека ту Ствар извиде. Председник Онда је најбоље да овако решимо : ако општина не имадне шта да нлаћа онда ће се улица проширити на 20 мет. иначе не. (Вичу „добро, усваја се"). Сад имамо молбу пиљара који седе онде у оним дуђанима на зелсном венну, и који моле да "Могу изаћи онде на површину — на зелени венац — да своје радње могу умрзжњавати и да за то гглаћају општини После сам добио молбу са преко 200 нотмиса, у којој грађани моле да се реши питање о пијацама. Дакле није онако као што новине доносе да се пијаца са свим пресели. Молим вас чујте те молбе. Секретар нрочита. Председник. Наша је дужност била да изнесемо то нред одбор, а одбор има право да нрими, нреиначи или одбаци тај њихов захтев, па онда »а Се то ишесе пред збор, да он то дсфинитивно реши. Милан МостиК. Да, ли случајно г. председниче, имате нодатака о величини кирије, коју сада млаћају ниљари. Председпик. Имам у једном одвојеном акту, који сам ја тражио да ми накнадно поднесу. Ако хс ћете чујте тај акт. Секретар прочита. М. Мостик, Као што се види, ако је овај извештај у истини, то је један приход од 12 — 15.000 дин. годишње Изгледа ми да је општина тај свој мриход, не водећи довољно бриге о својим приходима, другим поклонила, тако да се изразим. Ако има разлога и потребе да и тамо будс нијаца, онда за што да се они грађани гурају ио оној шуни и по оном смраду? Без сумње ни'у само наљари ти који имају потребу да се на ширини „зеленога венца" изместе. Одбор требн да прихва ги ову молбу и да реши да се сазове збор. Тим би се постигло двоје: нонунила би се нотреба једна наших грађана, (што је наша дужност да учунимо) и друго, онштина би добила мриход, који јој већ толико година пропада. То је м> је мишлење. С. Пијаде. Ја мислим да зслени венац и нема више ирава на пијацу, всго ти су силом отишли да 'Јамо седе