Београдске општинске новине

лику продаје данас скупље проичводе него ова Велика пијаца овде. С тога ова пијаца повукла ме је увек пре него она, која ми је много ближа, повукла ме је да дођем на њу само зато птто је овде отворена конкуренција. Та конкуренција побуди људе чак и еа врачара да дођу јер знам да се многи жале да се и на Цветном тргу многи производи продају скунље. Према томе што се зна да је то тако, изгледа ми да и ова мисао што се иредлаже да буде 7 места у В-ограду за пијацу одрођено, изгледа ми велим, да та мисао није главна мисао, него се то помиње само за љубав „зелеаог венца". И овде је свакојако то главно а гледало се и ча време кад ће се ово истаћи. Но господо није то лака ствар иокретати један општински збор и са њима се играти. Ја знам да се свет два — три пут ломио и завађао око тога питања. Ја колико сам зггао толико сам казао и ако изаберемо комисију било од 12 чланова, било мање — само би је нарочито требало умолити да братски ту ствар уреди ; да никоме не учинимо неправду. Милан Миринковак. У тих 200 грађана је ли ушло грађанство из свију крајева Београда или само из околине Зеленог венца ? Председник. Већина је из тога краја. Ја не би гребало сад да се упуштам у ово питање, али г. предговорник је у неколико казао оно што у сгвари и јесте: није њима стало баш до 7 пијаца него да се добије бар још једна. Ја држим кад би одредили 7 места за пијаце да би учинили само један лом, Није то тако проста и лака сгвар, јер кад се мењају пијаце, ту се селе дућанџије, селе се бакали ту се мењају цене имању, на једчом крају надају, на другом скачу и т д. Зато о томе треба добро размислити да не учинимо какав корак који не би био добар. С тога је потребно да чујемо мнење комисије о томе. (Одобравање), М. М 'ринковнК. Може ли та комисија изабрати мање од седам места. Председник. Кад комисија да мишлење о томе што се тражи, она може без обзира на ову молбу предложити колике нађе да треба да буде пијаца и на којим местима па ће то онда доћи нред одбор, и одбор ће о томе решити шта одоо брава да се стави збору на гласање. Коста ПетровиК Ја би хтео само да одговорим г. Црногорцу. Мени се чини да је то сасвим споредна ствар да ли је ове људе што су цоднели ову молбу покренуо на то њихов себични интерес или шта друго. То се нас не тиче, Ми имамо да решимо у главноме то да ли је нужна још која пијаца осим ове. Ја мислим да ниједан од одборника неће делити друго мишљење него то да су нам потребне бар још две пијаце, како би се задовољили сви крајеви вароши а у осталом и дужност је одборника да се обазру на потребе сваког краја вароши. (Свршиће се) «-► ГРАЂАНСТВУ ВАР. БЕОГРАДА И преко свију оиомена и наредаба, ипак се дешава да п > неко противно правилима о извожњи ђубрета поступа. Тако ;

а). или доиушта извожњу ђубрета и другима сем повлашћенпка варошког. б). или износи ђубре својим колима не само из своје куће (у којој живи) него и из других ; в.) или газда куће не плаћа тачно таксу неприкупљајући је од кирајџија, него повлашћеника упућује да такоу од кирајџија сам наилаћује. Овако поступање од штете је по само уређење, и никако се не може даље д пустити. Али пре но што би се предузеле најстрожије мере и казнама подвргавали сви они који се правила о извожењу ђубрета не придржавају, овим се издаје последња напомена: а.) да изиожењу ђубрета из свију вар. зграда само повлашћ^ пик има да врши а никако приватни во <ари; б). да са својим сопственим колима ђубре може да извози само из оне куће у којој сам сопственик живи; в). да такоу за ђубре морају повлашћенику плађати за себе и сваку иартију ки) ајџија сами сопственици кућа, и то при концу сва ога месеца иначе је Суд иринудним ц\т м наплаћује. Буде ли се одесило да когод и после овога, преко правила преступи и тако повреди наредбу полициоке власги, навући ће иоследице правилима пропиеане. Од стране Суда оиштине вар. Веограда 22 Септембра 1888 год. ЛБр. 129. ■«•»► Због чист,> штампареких тегоба, са којима ее од дужег времена боримо, ни овај број оиштинеког листа није могао на време изаћи. — У стању смо, међутим, читаоце известити: да ће се не еамо ова нехотично створена иразнина брзо ноиунити накнадним издањем „вањ редних" бројева, него да је општина решена, да, ако бити мора, и но цену тежих услова штампарских, ноштоје до сад имала, осигура уредно издаже* ње свом органу. УРЕДНИШТВО —