Београдске општинске новине

Чим престадоше да га узнемирују на његовом острву оно му се огади. Оп га тако прода за осам хиљада рубаља, што чини око двадесет хиљада динара, и упути се у Кавказ, у земљу бојева и опасности, с веселим срцем. и пуном кесом. Али кеса не беше пуна за дуго, јер наш Ашинов неимађаше практичног духа трговачке окретности. Он предузе, да сади дуван на велико с оне стране Кавказа. Други би се ту обогатили, али он пропаде. Ну живот у Кавказу оставио је у његовом карактеру нрту, којасе не да избрисати — он јејош више залудио за својом вером,услед додира с мухамедовцима, и изобразио се још више као насељеник и војник. Он се врне у Велику Русију да тражп исељенике у Полтави и Чернигову. У кратко, 1884 годг,не, ми видимо Ашинова на обалама црнога мора са сто двадесет породица. које ге настанише у рајском иределу код Сукума. Ово је био само нрви успех. Ашппов јо сневао о куд и камо већим подузећима ; а влада, коју је поштено послужпо у њеној тежњм за насељавањем Југа, била му је добра. Остало вам је познато. Он је нронао. С тога ће га. се одрећп. Тако мора бити. Али народ неће заборавпти онога. који мује послужио, можда невешто, али са страсипм пожртговањем. Озбиљност овог догађаја није мп допустила, да вам говорим о једном другом, који није нп мало од мање важности и коју узбуњује много наше дипломате. Хоћу да говорим о оставци Краља Мплана

.СЛИКЕ СА ДАЈГЖКОГ СЕВЕРА (Иа бележника једног Пожаревљанина) V Камчатка. - Оштрнна клвме н бесплодност зежљишта њеног. — Камчадалдн,вредно и скромно нлеме монголског норекла а вере православне. — Укротиоци црног медведа, и прииитомноци срне и јелена. — Вечна вериост и корист иаса. — Камчадалци, лети риболовци а аими звероловци. Нровођење века у шуми п днвљинн. — Вештнна у ловљењу и крупне н ситне зверадп. ЗаДржали смо право да нарочито прозборимо ! о Камчадалцима. Још у последњој глави ових бележака, у којој смо се са, тако званим, Чухцима тим најсевернијим синовима Берингова иролива бавили, нагласили смо : да су Камчадалцн племе монголског порекла, ал:> да су са нашом, белом, или ка вкаском, расом тако измешани да образују особени тин мелеза или креола.. Више и од тога, Камчадалци су, према Чухиима свакако, један цивплизован народ. Управо, и не само да нису, као први, дивљи незнабошци и илолопоклоници. пего су го-

тово сви и исповедници православне вере. Камчадалцп махом говоре руски, али чим уста отворе одмах се видп да пису Руси. (Тако на пример они никад не могу да кажу „что", него «сто» и т. д.) Камчадалци имају у својој средини и аисмених и иросвећених људи али су као маса, прост и смирен народ. Пошгеии су и радепп до гтримерности, а — да не жпве на тако ладноме крају света, они би били краснп агрономи, пољопривредници. Али Камчатка је ладпа и студена — свнх осам, па и девет месеца у години. То није доиста онај гогово поларни север Срчанога Камена чухотског— 65-ти степен геограФске ширине —- алп јесте 55-ти стенен оног северног појаса, чију површину сунце огреје у Јуну и Јулу — да ју опет преда мразу п леду у Августу. У1ето Камчатке то је, највише, сезона од половине Маја до половине Августа, и Камчадалцп су сретни кад им оно донесе добру жетву — знате лп чега? — аољских јагода! У истини, Камчадалци живе од увоза са стране. Све им отуда долази — наравно и поглавито — у размену за њихов драгоцени зверолов и риболов. Лети риболовци, зими звероловци, Камчадалци су у свако доба године, тако да кажемо, скотоводци. Око кућа I њихових вију се и дају се видети припитомљени медведи, срне п јелени, као год по авлији српског домаћина кокош, гуска, илп патка. Рогате марве имају врло мало, па п то мало чувају баш као мало воде на длану — да их дпвљи зверовп пе нападну и не растргпу. Дабогме, да су пму овој вечнотрудпој улози сточарској, или боље рећи чобанској, главна стража и потиора верни иси Они су им н другови у борби и помоћпици у нривреди, као што су Гиљацима. Тек после њих долазе јелени који врше и тешке и теретне послове, посе им храну и товаре у планину, а хране их, као и срне и медведи, својим укусним меоом. Као становници, Камчадалци се не дају ноделити у, тако да кажемо, варошане и сељаке. Пристан Петроиавловск једино је место које име «вароши м може морално, «у начелу", да понесе, јер је и трговачки и војнички и политички центар ове далеке притежбине руске. Али и тај славни Петроиавловск, као што смо видели, не броји више од 4 00 душа — а то је циФра која једва да представља и снагу једног нашег обичног села. У истини, Камчадалци су, скоро [ сви из реда, становници камчатских дивљина, комшије и житељи — као што су ловци и припитомиоци дивљих зверова. Век свој они у лову и ироведу, јер се оно мало летњпх дапа и недеља које посвете риболову, а особито китоловг), губе у великом нериоду ловачком, у дугој и студеној зими. А сад, да оппшемо пут и начин којим ови интересни људи долазе до своје ловачке зараде и награде. Камчадалци су, ире свега, као н Чухци, на вечној стражи, — са нушком, ножем изи стрелом ловачком у рупи, али не долазе они, ни до самура а