Београдске општинске новине

86

Не, него држава. У Београду има внше судова: варошки и трговачкн и ту онштина нншта не плаћа; једино сад што се тражи кирија за варошки суд. Узмите како је у другим општинама. Тамо саме општине подижу школе, а окрузи сами праве зграде за начелсгва и|судове. Дакле, кад имамо ва.јде од државе, треба и ми аој да ддјемо. Истина, ја нисам да се да без накнаде, али кад држава вели, дајте ми сад те да ностигнем цељ, ми треба да дамо, а после ћемо тражити накнаду у другом плацу. Пера ВидаковиЛ. Ја морам да кажем г. Главинићу да је дат још један велики простор. Председник. Ја имам да исправим реч г. Бајлона. Ја не нризнајем да је све оно чаир што он држи. Ту има општинске земље, и управо то све што он држи општинско је. За време мога бившег кметовања о томе је бнла једна комисија, која је казала, да је то земљиште општинско и општина га је давала иод закуп. Сад је на једанпут полиција Другчије решила; али, она за то није надлежна. Полнцајци који се служе тим земљиштем сведоче, да је то земљиште општине београдске и о томе ће суд имати да пресуди. Ми плаћамо п порез на то земљиште, а како би плаћали порез кад не би било наше ? Ј Бајлони. Мене је полиција сама звала, и казала ми, да не илатим онштини кирију него нолицији; а чије ће то имање бити ја не знам. Председник. Знам, али то је питање које има суд да реши. Милутин ШарковиК По овој ствари ја ћу да кажем неколико речи. У колико се сећам, мн смо донели одлуку да се уступи држави ово земљиште као што тражи, али одлука наша није могла тако да се саопшти г. миннстру за то, што смо у исто време казали, да нокушамо не бп ли што добили у замену. Сад, разуме се, ми нисмо могли тако и да прецизирамо нашу одлуку, да у писму кажемо како нокушавамо да што одбијемо у замену за ово што дајемо, јер, ако би тако казали, извесно је да не бп добили. — Односно саме ствари нмам оно да напоменем што предговорници ннсу наиоменули, а то је: да је држава за ову потребу могла да се послужи законом о експропријацији па да од нас и не тражи послуге. То је једно. Друго, оно цело земљиште које нам се тражи, оно нам данас не доноси апсолутно никакве хасне, и ми данас не би могли да располажемо по вољи са оним земљиштем, за то, што оно сво стојн под копитом коњском. Тамо се веџба војска. Дакле, ми ћемо кад ово земљнште уступимо држави, добити то, што ћемо са остатком бити у могућности да располажемо слободно, јер оно неће више бити за војена веџбања удесно па ћемо моћи да га разделимо на нлацеве и да га употребљујемо у нашу корист. Најзад и ово треба да се има на уму: ако ми не би усвојили овај предлог као што се тражи, могуће је, да и ми не би лако прошли код државне власти са напшм намерама ако 6и то поље хтели да употребимо на онштинску корист. То су разлози ирема којима држим да не би требало сада ништа више да говоримо, него да усвојимо, да уступамо ово земљиште које се тражи под условима који су овде означени, т. ј. да на извесан број година дамо на службеност. —■ II. X. ПоиовиК. Мн да дамо иа службеност за 15 година, а после тога рока, кад тамо буде подигнута грађевина, држава ће и сама бити прииуђена да с нама стуни у погодбу н да нам да накнаду. Председник. Ја мислим да можемо свести говоре појединих од г. г. одборника, или управо свију њих на ту жељу, да, општина даје ово земљнште у службеност за 10 али 15 година, рачунајући свакојако, да ће и држава у сличној прилици одазвати се општпни.

Н. X. Пои'>виК. Дакле, особено треба да се изнесе тај предлог, у коме ће се побројати све што је општнна, учинила држави, па да се од државе тражи, да и она буде општини на руцп у њеним предузећима и да је потпомогне н тиме накнади за ово. Жив. БугарчиК. Ја мислим господо да држава с правом може тражитн од иас и по закону ексироиријације одузети оно земљиште где се нађу руде, злато, сребро, угљен п т. д. а остала земљншта општинска не може, јер су чини ми се и уставом гарантована општинн њена земљишта, н казано, да их не мора датп без накнаде. За то сам ја мншљења, да држава треба да да општини замену за ово земљиште. Иначе сам противан овоме предлогу. (Вичу да гласамо). Председник. Предлог је био да се да ово земљиште држави на послугу за 15 годипа, и ја томе додајем п то, да се умоли г. мннистар да будз у подобним ирилнкама готов да учини општини услугу коју затражи. Жив. БугарчиК. То мн нзгледа као милост, а ја нисам за то, да се тражи милост онде где имамо права. 11. ВидаковиЛ. Ставите на гласање, ко је за то да се ово општпнско имање усгунн без нретходне трампе, нека каже за, а ко је за то да се ггретходно тражи друго земљпште равне вредности, нек каже против, па ћемо видетп где је већина. К. Главинић. Ја не мислим тако, него држим да ће бнти најјасннје п најкоректније да се у протоколу ццтпра последње нпсмо г. мннистра и стави на гласање то: ко је за то да се учини по томе писму да каже за, а ко је томе противан из будн кога разлога нека каже протнв. Председник. Молнм вас да прочптамо још један пут пнсмо г. Мннистра. (Секретар чита). Дакле, устунате ли нод овим условом само да се одредн још број годнна? Ов. БоториЛ Ја би молио г. г. иравника да кажу за које време можемо по закону да уступамо пмање у службеност. П. Ђидаковип- Може н за 30 година. По закону и кад оиштина напусти какво пмање на га не држн, опет јој не застарева ираво својнне док не нређе 30. година. Председник. Дакле госиодо да гласамо. Ео је за то да се уступи ово оп. земљиште држави овако како га мпнпстар тражи, али за 15 годинв у службеност, ои ће гласати: за --■ а ко није за то, он ће гласати: иротнв. Гласају : Никола X. Поиовић за. Јаков Бајлони за- Живан Бугарчић иротив. Димитрије ВелЈКОвић за. Јован Ђураћ за. Никола Милншић за. Милош Обркнежевић против. Мар. Велизарић за. 'Б. Николић нротив. Милорад Јанковић за. Мнлан Ж. Марннковнћ за. Милутпн Марковић за. Коста Главинић за. Милош Дамјановић против. Гаденко Драговић против. Никола Поповић против. Светозар Боторић иротив. Милан Миловановпћ за. Гр. Миленковић нротив. Св. Караиешнћ за Јован Илијћ за. Никола Мијајловић за. Милан Банковић за. Никола Вулковнћ против. Димитрије Ђорђевпћ за Пет, Видаковић протпв. Хајпм Азријел за. Гл. Јосиповић иротив. Илија Цветановић иротив. Председник. Дакле 11 је гласало протнв, а 18 за по томе усвојен је предлог, да се за 15 година уступи држави у с.лужбеност ово земљиште. Сад би била па реду једиа молба Врачараца. Али како је то ствар о којој ће извесно битн дуже дебате, а већ је доцкан, то да узмемо у претрес молбу сакаџија и пиљара, јер је ствар прилично хитна. Чујте молим вас. (Секретар чита молбу сакаџија: по прочитању). Св. БоториК. До сад заиста сакаџије нпсу имале удобног пута да дођу до пмуне н да воду тамо захватају. Ади,