Београдске општинске новине

пошто смо решиди сада да се начини калдрма у дрварској улицн п одредили смо лидитацију, држим, да ова ствар односно сакаџнја може да остане како је и била. Председник. Молим вас да вам објасним ову ствар. Наређено је од стране санитета те смо пумпу за воду нодиглп. Издржавање те нумпе нас кошта годишње 4—4500. динара. Сакаџнје се жале да на пумпи не могу на дан више но 4 -5 сака да завате, јер им је тешко доћи до нумпе; а, када би им се веле одобрило да захватају воду и са Дунава, онда би моглн н но 20 п/та на дан доћи и нанунити саке. Сад онштину кошта пумна, коштао је машиниста итд. н она не може дозволити да сакаџије носе воду а да неплаћају, али, ја сам им обећао израдити да могу и на Дунав > нунити саке, но ипак да плаћају нешто колико би истерали трошкове за пумпу. Говорили смо тако: да плаћају за 4 месеца зимска по 6. динара месечно, а за 8 осталих месеци ио 10. динара месечно. Они су на то пристали, и, кад сам отпшао код г. Министра ун^т. дела и он је одобрио да могу на Дунаву воду заватати. Наплаћивање ово иде врло тешко, како је до сада практиковано. Они мењају саке, неплаћају и не можеш да га нађеш кад га тражиш. Сад су ноднелп ову молбу и ја сам им казао да ћу њихову молбу изнети нред одбор, али да не могу битп за то, да им се дозволи да џабе воду заватају. Ја мислим да им је доста учпњено кад им се за зимске месеце рачуна само 4 саке дневно, или ио 1 грош таксе, ва макар и 10 сака заватали. (Свршиће се) — Ш

На дан 30. ов. мес. угасио се један живот, скроман но пун врлина, и као такав достојан озбиљне поште и признања. Самој жалости ми овде израза не дајемо једино за то што би некакав ред налагао да се ода и носледња пошта једноме дугогодишњем службенику наше општине, једноме човеку, који је читав низ година провео вршећи одличну дужност правобраниоца престонице, који је као савестан реФеренат заштитио млоги интерес њен, а као уважени саветник иредседништва, одбора, и суд а оиштинског послужио им у млогој тешкој ирилици, него који нам даје и пример тиха и честита трудбеника баш на пољу на коме се страсти људске најчешће укрштају. Доиста, Јован Николић-Чокејић силази у гроб само слично оној тишини која га је гшследњих година живота му окружавала, али не и слично пробама и кризама кроз које је у свом ранијем веку прошао. Довољно је да се сетимо. да је и покојни Јован Николић био члан онога чувеног Великог Суда од 1864 год. који је своју самосталност својим бићем платио, па да га уврстимо у ред оних који, ако су и пали, на великим су мегданима пали. БиограФија покојникова у кратко је ова :

Родио се у Крагујевцу. Ту је редовно школовање довршио. Свршив лицеј постављен је 30 Јула 1841. г. указом Књаза Михаила за писара рудничког суда. За тим је у низу година био: И канцелиста» Апелационог суда; писар јагодинског суда; секретар смедеревског и крагујевачког суда; «столоначелник попечитељства правосудија"; и у књажевској канцеларији правосудног оделења као „столоначелпик." На ово последње место дошао је по нарочитој својој правничкој способности, јер је то, правосудно, оделење у то време била Касација. Доцније је дошао за секретара „попечитељства" унутрашњих дела, а септембра месеца 1858 постављен за председника суда вар. Веограда, и у томе иоложају био је посланик знамените Свето-Андрејске екупштине, те од кнеза Милоша одликован сребрном медаљом „за нриврженост". Када је бесмртни Кнез Михаило по ново дошао на Престо, заповеди попечитељу правосуђа да стави у указ судија Великог Суда, Јову Николића; тада у Зајечару и тако 4. новембра 1860. буде постављен за члана великога Суда, за криминална дела. У томе положају, поред обичног редовног рада, био је члан многим комисијама, па и оној, која је израдила законик о судском поступку у грађанским парницама, по коме се и данас суди. Када је поводом бомбардовања Београда проглашено у земљи опсадно стање и у Београду, због велике несигурности живота и имања установљен ирвки суд, томе је суду за члана био постављен опет Јован Николић. Када се пред судом окр. смедеревског расправљала кривица Антонија Мајсторовића, Милића Стокића, Стевана Милосављевића, Косте Антоновића, Живана Глишића и других оптужених за велеиздају велики суд донео је и по тој кривици своју одлук и окривљене испод суђења пустио. Како су меродавни кругови сматрали ту пресуду као несавесну и пристрасну, иаписан је закон познат под именом „ва.ртоломејски", по коме је образован нарочити Суд за суђење кривице великих оудија, и тако тај «Изванредни суд» у јуну 1864, осуди све чланове великога суда за «криминална дела". па и г. Јова Николића, на трогодишње заточење. Место одређено за њихово тавновање беше: Карановац, камо су се 15. јула исте године на пут кренули, но одакле су сви чланови пуштени 4. септембра 1865, односно на дан рођења кнеза Михаила, помиловани. После неког времена, а по нарочитој жељи Кнеза Михаила, буде изабран за председника општине београдске. Пооле смрти кнежеве остаде, Јован Николић још врло кратко време председником општине, Сишав са нредседничке столице по-