Београдске општинске новине

ГОДИНА VIII.

— 75 —

БРОЈ 12.

За вађење подземие воде, иројектовани еу бупари са филтрима ио снстему Смрекеровом, а за прцкупљање изворне воде само је генерално нзложен и описан иачин, како би се тс воде имале ухватити. Са обзиром на то, што се по нрограму тражи за бунаре резерва од 25% и што је бунар, којп је у цељи квантитивног покушаја за време претходиих радова ностављен, а који је исговетан са иројектованим бунарима, давао за време црпења преко 1 Г/ ј литара у секупди, нри спуштен^м нивоу воде у њему за 3/ 2 м.; пројектовао је г. Смрекер нет такнпх бунара, који ће сз у извесном размаку један од другог ноставнти, приближно у .једној линијн управној на ток подземпе воде. Конструкција ових бунара нредстављена је на листу 9. Од прилике у среднни између овмх бунара, а блнже друМ У рудничком, днспоновап Је главни зидан бунар, пз кога ће се вода црпсти. Вода пз ноједпннх бунара, долазиће у главни бунар натегама од гвоздених цеви, које своје сисаљке имају у више номенутпм бунарима, а другпм крајем улазе у главни бунар. Консгрукција главно'' бунара изложена је на листу 8. 2. Постројева за црпење и издизаве годе ирој чстована су на следећи начпн : У близини главног бунара, намештена је зграда са свом нотребном инсталацнјом за црпење п издизање воде. Сва махиеска инсталација извршена је са резервом од 100%, а јачина за нотребне махине, котлове и црнке израчуната је према потребној количнни воде и висини резервоара у којп има вода да се истерује. Сем ове зграде са махинском пнсталацијом, иројектована је у близини вграда са становима за махинисте н једна шуна за угаљ, са колском вагом за мерење угља. Све ове зграде са целом махпнском пнсталацијом, представљени су на листовима 10. 11. 12. 18. 14. 15. 16. 17. ц 18. 3 Опровод воде до резервоара. За спровод воде, од места где се црпе на до резервоара ноставпће се, дуж друма руднпчког и топчидерског, цеви од лпвеног гвожђа, у прописаној дубинп испод површине земљз. Снтуацпја довода нредстављена је на лнсту 19. и 20., а уздулши проФил на лпсту 21. На за то потребним местима предвиђен је нзвестан број хидраната за ветрење (испуштање ваздухг) цеви, као и известан број затварача за псппрање довода. Исто тако предвиђепе су и грађевине за прелаз топчидерске реке, железнице и мокролушког потока. 4. Резервоар, Зидаи резервоар, пз коЈег ће се вода ио вароши разводити, иројектован је на внсу у близини крста Св. Саве (Возарићев крст ) Дио резервоара постављено је на коту 145 м. надјадранским морем. — Висина воде у резервоару износп 3,5 м., а резервоар је нодељен у две једнаке иотпуио одвојене коморе, свака са запремином од 750 кубних мегара. Резервоар ће се укопати у земљу и озго засути за 1 ,5 м. земљом, ради одржавања сталне температуре у њему. На листовима 22. 23. 24 и 25. нредстављена је конструкцнја резервоара у свима детаљима, и са граФичким израчунавањем јачине сводова и зидова. Ради ветрења резервоара предвпђени су д<« изнад насипа нарочпти вентилатори. 5. Развођење воде по вароши Вода ће се по вароши разводити цевима од лнвеног гвожђа. А цеви су те с једне стрнне у вези са цевима коЈе спроводе воду у резервоар, тако да се вода може непосредно из доводних цеви но вароши разво џгги ; са друге стране пак спојене су са резервоаром, пз којега ће вода но вароши отицати, у време највећег потрошка и за време кад парне црпке не раде. Развођење је извршено комбицацијом система рачвања и циркулацијоиог снстема. За гашење иожара и поливање улица постављени су хидрантп, а ради иснирања цевн, затварања појединих огранака у случају оиравке и нначе, предвиђен је иотребан број затварача. Исто тако и за раздавање воде но улицама пројектоване су чесме, у виду гвоздене стублине а са нарочитим затварачем.

Највећи нречвик цеви, које ће се у варошкој мрежи упо_ требитн, износи 300 а најмањи 80 милиметара. Укунна дузкина цеви по свима улпцама износн 40'/ 2 кнлометара. Сптуација целе мрегке цеви ио поједпнпм улицама, са иазначењем места где ће доћи затварачи и хндранти, као и са назначењем калибра иојединих водоводнпх цеви, иредстављена је на листу 26. На листу 27. изложене су пормалије цеви од ливеног гвожђа, са наглавком п са ободом, као и иоједпних специјалних делова цеви. Тппови нредвиђенпх затварача. хидраната п чесама, представљенп су на листовима 28. 29 и 30. Извештај, који је уз пројекат нослат, нодељен је у два дела. У нрвом делу описани су претходпи радови и то : од 1. до 9. стране нзложена је у кратко хидрографија околнне Веограда, ана лпсту 1. прнложена хндрограФска карта те околппе. Од стране 9. до 27. изложена су хндролошка испитпвања за време иредходних радова; Од стране 27. и до 41. саонштени су нодатцп за нзрачунавање потребне количине воде ; А од стране 41. до 89. иаведени су захтеви о квалитету воде у опште, н описана је вода, која ће се употребити за будући београдскп водовод. У другом делу извештаја подробно је изложена на странама 89. до 147., диспозицИја целога водовода, са детаљним описом ц мотивацијом свију нројектованнх грађевина. Иредрачун састојп се из седам одељака, а срачуната сума дели се нрема томе овако: 1., Иостројења за прикупљање воде — — 232.500 д. 2., Постројења за цопење и дизање воде — 325.000 „ 3., Довод до резервоара - — — — — 455 000 „ 4., Резервоар — — — — — — — 76 000 „ 5., Мрежа цеви по вароши — — — — 610 000 „ 6., За откуп иотребпог земљишта — — — 50.000 „ 7., За надзор при грађењу п за ненредвиђено 125.000 „ 1875 000 д. Целокуина сума дакле по иредрачуну нзаосп 1,875 000 динара. Као трећи нрилог пројекту додат је табеларнп нреглед носматрања стања подземне и савске воде, за време иредходних радова, и то: на првих 7 страна иосматрања у бунару општинском код Тоболаровог млина; на странама 9. до 37. посматрања у нзбушеним рупама у Макишу бр. 1—-12 у околини Белих вода; од стрене 38. до 53. носматрања у осталим руцама у Макишу бр. 13—25 и на Сави. Како се укупан по^ао за грађење водовода може подедити на две врсге радова, на радове грађевинске нли инжињерске у ширем смисду, и на радоне махинске ; то се и комисија поделнла на две групе, ради детаљннјег прегледа укуиних иројектнвннх радова. Г.г. Јосимовић, Стаменковић, Главинић, Мидашиновнћ и Марковић. предузеди су преглед инжињерских радова, а г.г. Селесковић п Зорић ирегледали су пројектовану махнпску ннсталацију. Остади члан ви компспје као нетехничари, ннсу редовно присуствовади састанцима комисијским; од техничара нак г. Анта Алексић палазио се на путу, а г. Милош Дамјановнћ мора да је на другн начпн спречен био, те није никако долазио. Прпстуиив нрегдеду пројекта, комисија је исти узела у оцену, т. ј. да ли у кодико одговара уговору и нрограму на основу којих је грађеп, као н да ли је са општег стручиог гдедпшта потпупо и целисходно израђен ? Тим својим нрегледом комисија је пашла, да је у ногледу проппсан г програма за израду нројекта, г. Смрекер одступио само у толпко, што је за парне махине, у место тражене резерве од 50% нројектовао за нсту резерву од 10О°| о — Ово увећање резерве међу тим иде само у прилог веће сигурности при раду, а потиуно је оправдан и с ногледом на експониран иоложај махин. инсталације код Белих вода као и у опште с погле^ дом на наше грађевинске прилике, према којима би и најмања оправка могда да ироузрокује дангубу п прекид у удотребп водовода. Сем тога, махинска инсталација са већом резервом, дозвољава у свако доба и лакше увећање укупног потрошка воде. Остале тачке ирограма нспунио је г. Смрекер ш)тпу //о