Београдске општинске новине

БРОЈ 12.

— 76 —

ГОДИНА VIII

У погледу оиште диспозпције и појединих иројектованих грађевина, комисија је иашда : да ће ирем.а резудтатима добивенпм за време предходнпх радова, нројектована 5 бунара бити довољна да крај захтеване резерве од 25°; 0 дају иросечно 2000 ц у максимуму 3000 куб. м. воде за 20 сати сваког дапа; а тако исто и размак овпх бунара и њпхов положа.ј такав је, да дрпење воде пз једнога неће утицати на црпење из суседног бумара. С погледом на што већу согурност односно кодичппе воде и дакше увећање псте доцнпје, умесно је што се уводи и вода са извора Беде воде, и других ситнијтх пзвора који жарковачком падином избијају Спстем бунара за црпење воде, у ногдеду конструктивпом за сада се сматра као најбољн, а нарочнто за сдучајеве где се вода црпе из нешчаних сдојева, као што су сдојеви у Макишу. Бунари су потнуно осигурани од мешавине горње воде у Сави, те су на тај начин, као и све зграде за снољну инстадацију, оснгурани од нопдавеЈедш од најгдавнијнх а и најскупљих дедова сваког водовода, јесу цевн за сировод и развођење но иоједнним удпцама. Према томе дакде и цена укупног водовода зависи у ведико од тога, да дн су за све те цева димеизије рацпонадно израчунате, пди не. Пречикк доводннх цевн завпси у гдавноме од кодпчине воде, која се у резервоар диже, и од висппе тога издизања. Што је пречник цевн нри истој кодачиин воде већп, у тодико ће отиор пра кретању воде у цевима бити мањи, те ће моћи дакде и махинска инсталација да буде јевтинија. друге стране опет цевн са већпм пречнпком несразмернб су скунље од цеви мањега пречника. Са обзпром па ова лва супротна захтева, где са погдедом иа једну корист ваља претпоставити већи а са погдедом на другу мањи пречннк цеви; I'. Смрекер је поставио себи за задатак, да изнађе тако звапи Финанцискн најкорпсннјн пречник за доводне цевн, т ј. такав пречник, за који ће спецнјндно у овом сдучају сума пз трошкова за набавку цевн и за нотребну моторну снагу, а са додатком каиптадисаипх трошкова око издизања воде, бити најмања. Решењем овог задатка добио .је г. Смрекер као најрацпоналннји пречник за доводне цеви од 267 м.м., на је нсти, са обзиром на већу сигуноСт, а нарочнто на могућност спровођења и веће количине воде доводним цевима, увећао истп на округао број од 300 м.м. (НЛСТАВИЋЕ СЕ )

ГАДЊА 0ПШТИН0К0Г ОДБОРА IX. РЕДОВНИ САСТАНАК 23. фебруара 1890. год. Бвли : Заступник председника, члан суда г. Светозар Карапешић ; чланови одбора : г.г. С. X . Милићевић, М Цветковић, Ђ. Димитријевић, Др. М. Т. Леко, М. Јовановић М. М. Терзибашић, Ј Ж. Ћурић, В. Николић, Р. Петровић, Р. Р. Ћирковић, Љ. Јовановић, М. Николић, К. П. Михаиловић, К. Б. Михаиловић, Ј. Ђ. Г.'лемовић, А. Шток, М. Капетановић, Л. Дашковић, Ј. Станковић, Р. Драговић, М. Јо имовић, В. Вит;>ровић, Н. Л. Милишић, Ђ. Николић, М. Ј Марковић, К. Д. Главинић, Ј. Петковић, И. Цветановић, М. Јовановић, А. Ј; Одавић, Н. Р. Поповић, Д. Најдановић. I. Најпре је прочптан н без измене уснојен запнсник оддука из посдедње седнице, од 23. ов. мес. а за тим је застунннк председника хтео да даде одговор на иитања из ранијих седнпца, ади како на диевном реду нма питања која се не могу оддагати — решено : да се одговори председништва одложе за ванреднп састанак. II. Ио достави одборника г. Нпколе Мплишића да је кућа у којој станују ноћин стражари веома вдажна и ио здравље шкодљива, председииштво пзјавило да 1>е наредити комиспјски ирегдед II даље што буде потребпо иредузме.' III. Одборник г. Др. Марко Л.еко прпмећује да је раније наређено да се средом п петком редовно < астаје комисија која

нрегдеда прошлогодишње рачуне општпнске, и како се рад не може да оддаже, држи да би од сада требадо иди седипце одбора пла састанак комисије у други дан, месго среде, одређиватп. Налазећи да је среда н до иодесан дан за седнипе одборске, одобрено ; да се састаици комисије за преглед рачуна не сазнвају средом, него другог ког дапа. IV. Иоводом доставе одборни^а г. Р. Драговића : да је калдрма на нрузи од царинског пристаништа до жељезнпчког пасииа доста пскварена, решено : да компсија од г.г. К. Главпнића Ј. Родемовпћа и А. Штока одмах учини преглед п поднесе реФернт, како бп се оиравка могда на време предузети и што ире (вршптп. V. Иредседнпштво саопшгава да је компсија учинпла преглед акта п испптада радњу општинскога Суда по наплати каддрмије ко.ју општини дугују браћа 3. Поповпћ, и да ће мпшљење комисије дпчно датн оплашћенн чдан. По сасдушању реФерата известиоца комиспје г Јов. Симића, Одборје оддучио: да се предмет преда општпнскоме Суду Да по § 465. зак. о постуику судском надлежчо постунп. VI. Председништво саопштава да је по ранијој одлуци одборској чињен корак код Г. Минпстра грађевина за одобрење да се за онштпну може у потребној колачнни превући моравски шљунак но цену но коју га и држава за сво.ју нотребу набавља. Ади како се најпре пмадаиодмпри државна потреба општини је одговорепо да мора сачекатн најмање месец дана. Усдед овога држапа је 23. ов. мес. лицитацпја за набавку 5865 т 3 туцапог шљу пка колпко је потребно па да се ове године може нзвршпти оправка насппа. На лицитацијп није ни један нредузимач хтео да дицитира што се у крачксм року тражи ведика кодичпна шљунка па нм је немогуће обвезати се да шљунак диФерују по новољну цену. Узпмајући у обзир мог ћност да се због пролетње попдаве моравских додина може врдо дако знатно дуже чекати на моравскп шљупак, Одбор је оддучио : да комисија од г.г. Р. Драговпћа, Мпше Николића п МиЈаила Цветковпћа обиђе све београдске камене мајдане и покуиује оне кодичпне туцаног шљунка које се у мајданима готове налазе, и које нрема томе могу по јевтину цену добнти За осгалу количпну обратити се опет Г. Министру грађевипа модбом да се превдачење морав. шљунка за општпну колико је могуће више ускорп. VII. Грађеванско одељење реФерише да је друга лицптацнја за набавку 659 куб мет. дунавског и савског песка држана 27. о. м. Испала је од нрве скупље а остала на Иетру Дпмитријевпћу, и то : дунавски ио 2'80 а счвски но 3*81 дин. од куб. метра. Усвајајућп лнцитапију Одбор је решпо : да се узму свих 659 к. мет. дунавског песка с тим да лиФерант предају нзвршн у року од 15 дана. VIII. Према реФерату грађевинског одељка да и на другој лнцатацији за набавку олучног и ивичног камена није било лицитаната — одлучено : да општпна сама набавп камен и узме раденике па у режији грађевипског одељка да се изради потребна кодичина ивнчног и олучног камена — за каддрму у Фрушкогорској улпци. IX. Председнпштво реФерише да је до сада п у варошком и у савамалском кварту вршио дужност једав општински лекар г. Др. М. Хаџи-Лазић, али како су данас носдови општппскога саннтета још већн, налази да упражњено место треба што пре ионуннтп, те тако да савамалски ква]>т добије свога декара, којп ће у томе кварту а ставовати; а у кв. варошком Др. Хаџи-Л.азаћ да може поред свију дужности он. лекара обраћати а што већу пажњу нрегдедима иа пијацн. Сдажући се с гдеднштем иредставнаштва, Одбор одобрава: да се одмах распише стечај за општинског лекара у кварту савамадском. X. Према накнадном тражењу Управе вароши, изабраии за