Београдске општинске новине

БГОЈ 4(3

— 168 —

ГОДМНА VII

осветљење и преко ноћи, није све једно ииатн га како иу драго, већ треба га имаги што боље. Нећу да говорим: о осветљењу лојаним и стеаринским свећама, уљем и т. д., која су се прежнвела. Пред нама стоје две у неколико само сличне, али међу тим у ствари врло различне врсге вешгачког осветљења: гасно и елекгрично. Прво је много старије, познатије па и иримамљивије ; друго се појавило тек нре врло кратког времена, доста је ретко, нарочито код нас, у већем размеру употребљено, па зато и непоз 1ато. Кад би се тица10 освегљзња само улица београдских, ми би врло брзо били готови, јер је осветљење Београда сада само зато толико важно, шга је калдрма у врло рђавом сгању. Ми дапас, идући увече но вароши, морамо пепрестано да гледамо пред ноге, да не згазимо у какву бару, да се не спотакнемо на какву гомнлу камења или цигаља испред кућа, које се зидају, и т. д. Кад ми будемо били сигурни да можемо огићи из општинске куће до на Енглезовац с тротоара па тротоар, и без икакве бојазни, интеросовање за осветлењем вароши спашће за 50 процента, и онда се њему неће ириписиваги толика важност, каква му се сада нриписује. Али ја видим поред сваког Фењера па улицама београдским још сготине других жижака у собама и радиоиицама, поред ко.јих се боду п капљу толике очи, и ове нас се стогине много више тичу но они поједини Фењери; ја видим да ће улично осветљење Београда бити капија кроз коју ће у наш јаван а нарочито приватан живот ући и одомаћити се или гас или електрицитет. С тога пе треба ову ствар олако схватити и узети ма које од та два осветлења, под изговором, да ћемо га лако избацити ако не ваља; у томе баш и јесте сва тежина тога питања, шго се не може тако лако једно осветљење заменити другим, што се та два осветлења разликују и у произвођењу п у употреби и ничега заједничкога немају, што би се могло употребити код другог, ако прво пије добро. Све нас то опомиње, да сада, при решавању тога врло важног питања, будемо врло обазриви па да узмемо у обзир све шго се зна и о једном и о другом освегљењу, да упоредимо међу собом разне особине једнога и другог осветљења, даставимо на један тас најосетљивијих теразија једно а па други друго освегљење, па које претегне, нека на њ' коцка падне Теразије нека нам најнре буде хигијена, па опда магеријални обзири : на првом месту наше очи, на које ће та свеглосг дејствовати, па онда и јевтиноћа; на првом месту здравље гела оних, којима ће та свеглост да свегли, иа онда тек здрављз њиових џенова, па тек онда питање, „шга ће то да кошга ?" Јер хотећи да иреко ноћ замислимо дневну сунчеву свеглост, старајмо се да та замена буде зајиста права замена, учинимо такву светлост која ће утнцаги иа цео наш организам онако исго као и сунчева свеглосг, која ће учинити 1 да осветљена ноћ. не буде ништа друго но продужени дап. Неколике пробе са електрич. освегљењем чињене су и код, нас п од сваког сте иашег грађанипа могли чути даје електрична свеглост ,,врло јака, несносна и да болу очи од ње - " На сваки начин, шсо је тако, онда би приговор био основан, јер заиста јака светлост шкоди очима. Ви знате да је се у старо време веома јака свеглост упогребљавала да се ослепе опи који су на то осу- 1 ђени. Онај који је осуђен да изгуби вид својих очију за- Ј творен је на дуже време у мрачни простор па је после изведен и принуђен да гледа у сунце. Тако исто има нримера да се може ослепиги и од муње. И светлост одбијена са светле снежне површине изазива болести у очима. Од очију пате и раденицп по стакленим Фабрикама, ливницама. ковачницама и т. д. Сви ови примери иоказују да светлост може шгетно утицати па очи, али ви видите у исти мах и начин како то бива. Кчд се о чима чеиосредно глед>1 у светлост, ла Г>ила она јака или слчба, увек Не она бити штетна ао оча\ као год што вам од сунца засену очи, тако исто нећете моћи видети нншта и кад будете изблизо гледалн само један мипут у обнчну петролеумску лампу или у гасни пламен. II сви они, који су се овде код нас жалили да је електри-

чпа светлосг јака, сви су онп, зато, шго је та светлост била нова сгвар, гледали у лампу која им је наравно засенила очи Кад ел ЈКтрична свеглост постане обична ствар, никоме неће падагп на памет да у њу пиљи и сваке ће опасности за очи несгати. Кад би се сутра запалило на небу какво ново сунце, сви би у њ' упрли своје очи и врло би велики део ослегшо ; ово пак наше сунце, ваља да за то шго га сви знамо. нико неће ни да погледа, па заго се нико на њ и не жали, а оно је куд и камо јаче од сваке електричне лампс. Ви видите да утицај светлосги па очи, зависи од начина како се гледа, и електрично ће осветлење бити у неколико шгетно док буде ново, јер ће сваки гледати пре у лампу него у ирздмете ко.је она освегљава. Кад електрична светлосг постане обична ствар, онда се нико на њу неће пожалитн. Међу тим да виднмо какве су то болесги које долазе од освегљења елекгркчном свеглошћу ? Ја сам сам имао прилике да пагим од ње прошле ј>'сени на звездарници; сам сам имао прилике да виднм у чему са састоји га болесг. Она се добија онда, кад се изблизипе гледа елекгрични пламен, који има јачину одједне, две или више хиљада свећа; пламен с којим сам имао посла имао је између 3—4000 свећа. За сво времедок се у њ гледа, не осећа се ништа, али кад се заспи и проспава један или два сата, онда човека пробуде извесни болови у оку, очи засузе и отеку, па пошто тако стање потраје неколико сати, сви болови прођу. Према том" баш н кад би билајака светлост, опетодње неби пагилн они који улицом пролазе него онн којп би имали да изпитују или гледају светлост изблиза јер се до сад нико из аублике није разболео од електричне светлости, а од оних који су моралн изблаза да глвдају у електричну светлост нико није до сад ослеаио. Ви видите да је то боловање од кога страхују паши. суграђани, ако би било електрично осветљење, релативна ствар. Од ње ће боловати они који су и до сад боловали, а то су они који су због испитивања саме светлосги принуђени да ио иеколико сати гледају јак електрични пламен; а за сваког другог, којн ради поред тог пламена, нема, никакве опаспости. Да видимо сад каква је опасност од сувише слабе светлости, која би наступила кад би се усвојило гасно осветљење. * Истина око је наше тако направљено да може да прими. и сувише слабу и сувише јаку светлосг тиме, што се зеница скупља и гпири, те регулише количипу светлости, али и то регулисање има извесне границе. Кад имамо погребе да радимо са свећом, која је сувише слаба, ми ћемо иредмет који гледамо, приближити нашем оку. Кад то учинимо онда се у око изврши извесна промена — сочиво се испупчи. Ако то траје мало, онда чим ирестане, очно се сочиво поврати како је и било, и нишга му не шкоди. Но ако то траје дуже и ионови се сваки дан по внше сати, онда ће око остати у том напрегнутом стању, а го зиачи да ће сочиво остати испупчено, и ми смо осгали кратковиди. То су последице слабог освегљења. Од тога пате сви они који раде спрам слабог осветљења. Доказ да се доиста пати од недовољног осветљењано казују статистички подацн који се најбоље могу да покупе по школама. Ви знате да ђаци док су у школи тамо мање уче,. главно учење предмега врши се у вече, код куће, при свзглосги ла-ше, при вешгачком озвегљењу, које ]е у највише случајева врло недовољно. Из сгагистичких иодатака покупљених из таквих школа, показује се да то ноћно учење увећава број случајева кратковидосги. ПроФ. Кон исггатао је 9400 ђакаиз 24 немачке гимпазије и нашао је, да нроцент крагковидости износи 22 '| 0 у првој, 27°| 0 у другој, 36°| 0 у трећој, 46 '| 0 у четвртој, 5б°! 0 у петој и 58°!о у шестој години школовања, дакле више од половине ђака посгали су крагковиди. Из тога дакле јасно видиге, како је штетно по очи кад је осветљење слабо, шго ће бнти случај ако усво.јимо гасно осветљење. Истина ми можемо да увећамо гасно осветљење, увећањем бројева лампи. Али ви ћеге видети мало час други разлог који