Београдске општинске новине
ГОДИНЛ VII
- 169 -
БРОЈ 46
нам не допушта знатно ј г већавање броја дамгш те за то кад по јачини светлости упоредимо гасно и едектрично осветљење, издази да превага остаје на страни електричне светлости. Еад ма како тело горе и даје светлост, онда ■се поред светлости, и у исто време, јавља н тоилота о којој мора хигијеничар да води рачуна, јер онај који је близу такве вреле ламне осетиће загревање главе, мозга и очију, услед тога је испаравање очне воде, јаче, очи се суше и заналење очију јавља се као последица С тога треба да видимо како у ногледу температуре •стоје гасна и електрична светлост. Врло .је много опига чињено у томе ногледу да се нађе који је већи извор топлоте: да лп гасна, или електрична ламна исте јачине и свуда се нашло да је температура гасне светлости два пут већа од електричне светлости исте јачине. И ако дакле оћемо да водимо рачуна и о температури оба светла извора, онда смо принуђени да са гог гледишга усвојиио само елекгрично осветлење, као мање штетно но паву и очи. * Чувени хигијеничар НетенхоФер из Минхена, којије позпаг са својих испитивања гасног и електричног осветљења, носле многобројних и дугогодишњих опита закључио је да у том погледу ваља увек претпостављати гасном осветлењу електрично. Ја сам још у ночетку мога говора напоменуо, да светлост, којом оћемо да претворимо ноћ у дан, треба да буде што је могуће сличнија дневној сунчевој светлости, и да оштрина виђења на такој светлости никако не опадне. Да видимо у каком односу стоје обе врсте осветљења у том погледу. И у том су правпу чињена врло многа испитивања; љима су се бавили професори ; Кон. Мајер, Снелен и Бушар и ево до каквих су резултата дошли. Ако су очи здраве онда оне у опште теже виде спрам гасне светлости него снрам дневпе и то за 3 |;, 0 до 8 | 10 . Кад се гасна светлост унореди са електричном, онда се спрам гасне светлости за 5 | 10 до 10 | 10 слабије види. А то значи да се два пут боље види спрам електричне светлости него спрам гасне. (настаниће се)
ОПШТИНОКЕ ВЕОТИ Позив. Има приличан број грађана, који општини пису измирили суме за калдрму коју је општина саградила испред њиховога имања. Предузете су већ потребне мере да се наплата у најкраћем року изврши. Ко не жели да до законске принуде дође, треба да одмах измири оно што још плаћено није. Рок. За оне који нн до данас нису положили тамиску таксу, коју дугују општини, остављен је рок до 5. новембра т. г. После тога дана наплата ће се предузети принудним путем. Поиис. Као што се види и из расписа, којн на нрвој страни доносимо, крајем ове године извршнће се попис у делој земљи па дакле и у престоннди. Да би овај попис могао бити изведен у потпуности и у што већој правилности, Суд општински образовао је нарочиту комисију и ставио јој у задатак да предузме и среди све нретходне послове. Комисија је рад свој отпочела. Стечај. Упражњено је место једног општинског лекара.
Обраћамо пажњу на расписани стечај, који данас објављујемо. — Дужност је оппггинскога лекара у главноме : да лечи оне, којима Суд општински даје карту на бесплатно лечење ; да врши нреглед умрлих и санитетске прегледе по радњама и домовима — све у своме кварту и без друге награде, сем плате.
* Др. Игњат Хирш, дугогодишњп лекар општине београдске у кв. теразијском, преминуо је напрасно 21. ов. мес. при самом послу, а сутра дан је сарањен. Последња почаст покојнику је указана и од Одбора општинског, присуством његових чланова при погребу ; а часништво опшгинскога Суда и чиновници општине положили су и венац од свежег цвећа. Својом неуморном лекарском службом Др. Хирш заслужио је да га искреио ожалимо н да иепелу његовом пожелимо вечнн мир !
ГЛАСНИК ОДЕЉАКА ОПШТИНСКОГА СУДА (Нађено). У Стрмој улици нађена је једна плехана фуруна. У поп-Л.укиној улици нађено је неколико метара платна за сламњачу. Сопственици имају се обратнти одељку теразискосавамалском. (Оиомеиа) Извешгени смо, да се грађанство врло ! слабо одазива позивима власти. Опомнњемо, да ће се од сада према сваком најстрожије посгупити по закону. Казна је од 1 —15 дана загвора. Ко не дође на позив кажњава се по одредби §. 21. пол. уредбе. (Нечистоћа). На више места баца се ђубре тамо, где је то забрањено. Тако дуж целе савске обале про-^ сипа се редовно ђубре. У будуће нека се то више не ради, јер ће се сваки строго казнити. Нужннци и помијаре на многим местима препуни су. шго се константовало последњим комисијским прегледом. Опомињемо грађанство да све одмах да очисгити, те да их неби сустигла казна. И дворишта су на многим местима нечиста. Поглавито тамо, где у једној кући има више кирајџија. Опомињемо господаре од кућа, да они контролишу своје кирајџије односно чистоће, јер ако буде какве одговорности. они су ту. (Изношеве ^убрета). Многи се ненадлежно жале на неуредпост закунаца за изношење ђубрета, а властима о томе ништа не јављају. На сваку неуредност закунаца жалба се подноси одељцима, који ће поступити с њима по закону. (На^ено). У улици 2 бела голуба нађен је један насош по-годишњи кнежевине Бугарске који гласи на Ивана Стајчева градинара. На марвеној пијаци ухваћена ја једна крава и на палилулској нијаци једно јагње вуне бело-црне. Налазе се у општинском обору.