Београдске општинске новине

ГОДИНЛ IX /Ч/ —\/\/-.' У\/ V \/\^?Г \/\-'Ч ' • у-у-С* ' - ' \/\.'\."—"" ;\ Дпм. Најдавовић, Г. Бркић, Авдра Ј. Одав<.ћ, Мата Јоваиовлћ, Мита Петровић, шпедитер н Петар Невадовић шпедитер. VII. По ирочитању протокола липитације СБп. 15902, држане 3. Окт. 1891. год. за давање под зааЈИ изношење ђубрета из вароши, одбор је решио, да се ова дицитација као непсвољва одбаци и друга распише с том измевом услова да се рок трајања овог закупа продужи за три године. VIII. Иредседнии.тво извештава одбор да рок закуну дрварских плацева истиче 1. Јав. 1892. 10Д. Па како одбор општински још није одредио друго место за смештај дрварских слагакцшта, то предлаже да се досадашњим закуидима дрварских плацева продужи рок закупу још за годину дана нод истим условима и за цену закупну. По прочитању овога предлога СБр. 15794. одбор је решио, да се рок закупу дрварских слагалншта продужи до 1. Јан. 1893. год. под истим условима и за исту закупву цеву. Изабрао је уједво и иовереништво одборско, које ће имати да проучи питање о измештању дрварских слагалишта да иредложи место за то и на који начин да се та места од сада под закуп дају. За поверечике изабрати су: г.г. Р. Драговић, Филип Васиљевић' Ђ. Дамитријевић и М Велизарић одборници. IX. Одборник г. Коста Д. Главинић примећује да је општина београдска објавила да је свакоме приватвом лнцу забрањена ,радња са мртвачким колима, међутим оВ виђа да има ириввтних који поред те забране раде ту радњу. По саслушању ове нримедбе, нредссдништво је одговорило, да је доиста државна власт забранила свима приватвим радњу за мртвачким колима као и да поред те ^абране неко приватно лице држи мртвачка кола ц са њима ради но да је председпиштво све мере предузело, да га у тој бесправнсј радњи спречи.

- 275- Ч • "У 4 ^/"— \/\/К/ 1 ™г\/\/\/'"— - \/\/\/~ V"'/ 4 '' ; ''\А/>/ ~Г\/\ ОПШТИНСНИ ПОСЛОВИ У4Р,жење. Главна одбор ..удружења општинских чиновеика" отпочео је већ свој рад. Канцеларија а и стан председпика главног одбора налази се привреиено у гостиони ,.Македонији" у соби бр. 11. Раскинут уговор Општина је раскинула уговор са Мореном Албахари, ковцесионаром за чишћење нужвика и помијара, због неуредности и неиспуњавања уговора Ово ће се право даваги у скоро другом под закуп. Грађани се извештавају о овоме с тил, да са бив. концесионаром општина не стоји више ни у каквој вези. Завод за десинфекцију. Српско Лекарско Друштво поднело је онштини бео1'радској овакав предлог о устанозљењу завода за десинФекцију. Господине председниче! У седници Срп. Л.екарског Друшгва од 5Октобра о. г. реФерисано је са више страна, да су случајеви диФтерије учестали, и да та опасна болест почиње добијати карактер озбиљне епидемије. Новодом тим, а уједно као једну од најиречих потреба паше престолнице, изнео је г. Др. В. Суботић у облику прешног предлога мисао, да се Сри. Л.екарс. Друштво обрати београдској општппи с молбом, да што пре набави један или више десинФектионих апарата модерног строја, каквих је сада по сви.ма — па и по мањим — местима цивилпзованог света. Даљим саветовањем дошло сс до једногласнога закључка, да г. Др. М. ЈовановићБатут изради нацрт за устројство једног варошпог завода за десинфекцију заједно с пужиим правилници.ма, з,а се ти пацрти саслушају у ванредној седници, те да се онда као готови предлози поднесу г. председнику на даљи поступак. Према овоме и према решењу Срп.

БРОЈ 40. Л.ек Друштва од 19. Октобра о г. част нам је поднети у прилозима под I. нацрт правилника за десинфекцију; — под II., нацрт за устројство варошког завода за десинФекцику (са једним планом под II. а) ; под III. нацрт упутства за надзорнике при десинФекцији ; — под IV нацрт упутства за десинФекторе ; — под V. (евентуално) нацрт ценовника за десинФекцију; и под VI. прорачун — с учтивом молбом да их г. председник заједно с овим пиемом, изнесе пред општински одбор Ако би г. председник требао још каквог стручног објашњена, Срп. Л.ек. Друштво би радо пзаслало свога члана г. Др-а М. ЈовановићаБатута, да прп саветовању и извршењу одбору на руци буде. Господип председниче ! Српско Лек. Друштво обраћа се општини с тога, што ни један трепут није иосумњало у добар успех овог с вог тако взжног корака. И вама, господнне председниче, а и целом онштинском одбору позпате су жилосне 34равствене аџилике наше вароши - нарочито, ако се узму на око неке кужне и прилепчиве болеста — и општина се из све снаге упиње, да се то иоправи. Где је тако ; где се на здравственом пољу баш у последње време не жале знатне жртве, те предузимају таки огромпи послови као што је водовод, капализација, калдрмисање, осветљење, уређење Калимегдана и других јавних засада, зидање основних школа, кланица и т. д.; — где се председпиштво општине и иначе тако савесно и ревносно стара за личну и имовпу безбедност својих грађа, за углед и напредак српске престолнице ; ту доиста не може бити места бојазни, да ће један од најбитнијих интереса нашег здравља и живот — доћи у опасност само за то што се не да друкчије искупити и одбранити, до неком жртвом. Београђани су граћани српске престолнице, па јамачво не ће хтети допустити, да се (може бити) у близини самога арестола слободно развијају легла кужних болести. Наша је варош главно место за грговину и обрт ове земље, па и стога пе сме бити гнездо заразама и моријама. Бео•

аљиче и намештаји из соба у којима је ко боловао од те бољке, „као да се тиче некога који је умро од куге." (Сгеше <1е Ба.чкег. Уоуа^е еп ИаКе. 1806.) 1839 г. један научењак публикова историју два пса који липсаше од туберкулозе иошто су појели искашљани део (пљувачку) њиховога газде. 1866 Вилемен доказа да се може сигурно предаги туберколоза кад се део који јектичави избацује, ма у малој количини под кожу стави. 24:. Марта 1882. г. Р. Кох саопшти Друштву Физиолошком у Берлину да је пронашао микро-оргапизам који производи туберкулозу. То је једпа ситна животињица која има 3 до 5 хиљадитих делова од милиметра у дужини, а има их често хиљадама у једеој пљувачки. Ове животињице недаду се лако уништити, избачене у пљувачки и остављене на ваздуху могу да живе сигурно више од 40 дана, а ако ;је температура ниска и 10 месеци. Ако се у земљу закопа болесно плуће, па се гшсле 160 дана иавади још су у њему живи ти микроорганизми. (Са<1еас иМа1ет. 1888 ). Када туберкулозни пљују на земљу то у брзо те ситне животињице постану прашииа и као

таква продру у плућа и развије се болест. Удисавање ваздуха у коме има те прашине јесте најчешЂи узрок ове болести. Према нравилима садање науке. цошто опасност лежи у маси коју иснашљују јектичави. то опи имају увек пљувати у суд у ком има воде, а ни у каквом случају ни у своју мараму а још ман е на земљу. Све ствари које су са њнма биле у додиру, ннр. њихов одело, постељни прибор, завесе, кревет. рубље све се има сгавити у нарочите за ту потребу састављене анарате у којима тонлота може да се понне од 104—105° и иригисак 2 — 3 атмосФере. Тек ношто се неколико минута изложе овој топлоти и нритиску могу се ти предмети сматрати за безоиаспе по остале људе. Пре тога не смеду се продавати и разносити, као што то обично код нас бива, после смрти болеснпка. Овако уређени заводћ са сталним и нокрегним анаратима за дезинФекцију постоје всћ готово у свима варошима образовано! а света. Благодарећи једино овим проналасцима модерним стало се је на пут колери, која је претила да из Шпаније продре пре неколико годипа у Француску, јер апарати о којима је реч нису само у-

потребљиви, као што је напред н-^ведено за ствари упрљане бакцилом Кохово.м, већ и за све друге предмете који су били у додиру са каквом било заразном болешЂу. Научним испитивањем доказано је и сад је вап сваке сумње да од свију срестава, која су до дапас употребљепа, противу заразннх болести најсавршенији су поменути анарати. Под температуром од 105 до 120° и притиском од 3 до 6 атмосФера сви до данас пронађепи мпкро - оргапизми угину. Хиљадама је лица која су сачувана својим нородицама и друштву једино с тога што су ушле у употребу те сираве. Непотребно је надугачко доказиваш крајњу по гребу да и Београд што пре буде спабдевее поменутим заводом. Ми који нис.мо жалили милионе да варош подигнемо и улеишамо, на чак и електрицитетом осветлимо, сигурпо нећемо би Iи „тврди на руци," кад се тиче живота и здравља нашег и наше деце. Доказано ^е да прскање сгвари помоћу разни течности (карболне воде, сублимата и т.д.) готово ни мало неодговара потреби У последњој епидемији то је чињено у недостатку других средстава.