Београдске општинске новине

ГОДИНА IX. грођ&ни су арви грађат ове гемље и служе другима на углед, па је са свим наравно, да ће и у овом питаау хгети да предњаче. За н>их је то мала жртва према добити, и баш у овој прилици посведочила би се најсјајније она исгина, што вели „да се најбоље накнади онај издатак, што га учинимо здравља ради. и Примиге, господине председниче, уве-: рење о нашем одличном поштовању. 25. октобра 1891. Београд. Чланови деаутације (Јри. Аек. Друштва : Потпредседник Срп. Л.ек. Друштва Др. Михаил МарновиЂ, иуковник. За секретара : Др. Павао ПоповиЂ. Др. М. ЈовановиЋ Батут

ЈАВНА БЛАГОДАРНОСТ. Јавна благодарност. Пов. 'Годор Херман, бив. овд. каФеџија и сопственик Жировпог венца оставио је општини београдскоЈ легат од 10.000 динара са завешгањем, да се овај новац да под интерес и све донде капиталише, док не нарасте толива сума, којом ће се моћи основаги и одржавати школа за слепе и глуво неме. Овај је завешгапи новац са иптересом за 2 године у суми од 11242 дин. предао општини у име иаследника покојникових г. Јов. Ф. Селесковић, гостионичар из Београда. Општина београдска изјављује овим у име целог грађанства најчоп.зију захвалност г. Јовану Ф. Селесковић и осталим последницима на тачном извршењу легата, а племенитом покојнику нека је лака земља и вечни помен међу људима. Слава му ! Од суда оаштине вар. Беодрада. 2. Новембра 1890, год. АБр. 2866.

Под утисцима велике бриге, у којој смо се налазили усљед рђавог стања здравља у опште а нарочито што се тицало страшне бољетице диФтерије од које толика дечица помреше — лекарско друштво израдило је напред сноменути иројект и предало га је онштиин. Судећи по важности овога предмета очевивати је, да општинско представништво покренуто једино жељом да се што нре здравствепо стање Београда поправи, учинити шта треба те да се и предлог лекарског друштва оживотвори. 26 Октобра 1891 год. Београд Др. Милан В. Васић.

Овај је члаиак прештампан ив »Одјека.*

— 276 САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ (по стенографским белешкама.) држан 6. Јула 1891 год. (свршетак. ) Председавао : председнив Милован Р. Марипвовић. А. ОдовиК. Ово селење наше браће мухамедоваца, тужан је и жалостан појав за нас Србе. Оно је најсјајнија али и најтуробнија илустрација да је стање у овупираним српским покрајинама да пе може бити црње. Са тога ми смо вољни да им укажемо помоћ, али ја мислим да та не треба да буде у новцу већ у срествима за живот. Ја мислим да греба да се стави председнику једна сума на расположење те да се нз ње врши набава погреба за те људе док се међутим не види : хоће ли они остати овде или неће. Председник. Пристајете ли на ову мисао ? (Присгајемо). Колико дајете ? (600 дииара). Добро, дакле, с тим ве се чинити шта ; треба. Сад долази нитање — предлог о накнадном кредиту за калдрмисање. Изволте чуги извештај инжињера. Секретар чита извештај. Председник. Ја ћу вам објаснити шта ми је дало повода да ово изнесем пред одбор. Дошло је преда ме да одобрим издатак за калдрмисање извесно. Ја сам међутим био наредио књиговодсгву да води рачуна о одобреним и утрошеним вредитима. За ову цељ одобрен је вредит од 150000 дин. и он је, ваво ми јавља вњиговодство, већ преворачен или ће се своро исцрпсти. Ја сам стао п вазао: буџет је правило од одбора одобрено и по гоме ја не бих могао одобравати даље издатве с тога што би тиме била пресвочена она сума воју је одбор одобрио. Сад треба да се зна шта да се ради даље. Ми смо веливе послове одпочели. Они. чо моме мишљењу, не би требали да падну на терет буџета једие године а ни буџет сам не би го могао да издржи. Са тога је иотребно да се гај буџег провуче у више година и да се исплати из позајмице коју ћемо учиннти. Аво би се одбор с овом мисли сложио, иастала би потреба да се реши : шта да дође од свих ових радова на терет редовног буџета а шта на рачун зајма. У том смислу Ја сам био наредио инжињеру да поднесе извешће а он је направио рачун воји сте чули и који не одговара томе. Варош је т. р. разорана и радови не могу сад да се прекидају нити се иав може одустаги од набавака нлоча и тд. које су већ завључене на знатне суме А. Одавић. Нема нас довољно те да можемо иуноважпо решити ово пнтање. Е. ГлавиниК. Питање ово врло је важно и врло тешко и ми о њему морамо донети одлуву вечерас а идуће седнице може да се цотврди та одлува пошто нас сад нема довољно. У осталом ја амам да изјавим да сам очекивао онширнији извештај. од стране инжињера у воме би било изложено у детаљу све шта се ради и шта од исплата

ИРџЈ 46 >?•" Ч/^.Ч/С ~~ " ч/ЧА/ — ХЛр\У —" '< —\<чХ/ , . \/\ треба да падне на терет овогодишњег буџета а шта на ванредни. Што се мене тиче, ја мислим да сва боља валдрма и сав тротоар, треба да дође на рачун зајма а обична валдрма и оправке на партију редовног буџета. Узгред наномињем да ваља пожурити с привупљањем старих дугова за валдрму и тротоара јер то иде сад траљаво. Председник. Ја ћу да саопштим одбору једну меру коју сам предузео односно овога. Наредио сам рачуноводству, да ми направи списак оних људи који дугују општини за калдрму и он је саставио тај списак и по њему износи сто хиљада и неколико стотина динара; затим сам одредио једно лице да ово наплаћује. То је лице одпочело и већ је једну хиљаду динара и нешто више привупило. Но поред овога има много других питања воја се сада појављају за расправу. Има имања која нису платила калдрму од првог сопственика, а лренета су на другог, па овај неће да плати, а међутим задужен је први сопственик. Дакле од своје стране ја сам чинио и стараћу се да се та вересија прикупља како за стару калдрму тако и за тротоаре. То је што сам имао да одговорим односно овога. (Одобравање.) Коста Главинић. Она текничка вомисија воја је проучавала пигање о валдрмисању предложила Је, да све веће нивелације треба да се исплаћују из зајма, а гамо је предвођено на нивелисање 500 хиљада динара. С тога ја мислим да веће нивелације морају пасти на терет за^ма. (Тако је.) Милутин МарковиК. Мени се чини да се ова ствар вако је изнета пред одбор, и ако је врло важна, неможе се вечерас решиги. Ово је рачун, воји је поднео шеФ рачунводства, али је врло хрђаво написан, јер ни су означепе раније циФре које су потрошене из прошле године а и иначе се не види нишга, те свакојако по овој ства ри неможе се донети тачна одлува, јер су издатци врло велики. С тога мислим, да ову ствар овако изнету поверимо председнику и још двојицу, те да је проуче и изнесу Формалан предлог пред одбор. То је нужно те да се види колико из прошле тодине потрошено, колико за ову годину. а колико за трећу годину има да се потроши те да се не стане са одпочетим радовима. Мислим да нико од нас пије зато да се обуставе радови, само нек се извиди па да донесемо тачну одлуку. Односпо улица држим да ове лицитације за које су одобрене калдрме треба и њих ставити у нбки ред јер овако не знаио каво ћемо да решимо. С тога би ја предложио одбору да г. Главинић и г, Мата са председнивом ову ствар проуче па онда можемо решити. У начелу дебате неможе сада бити јер су оне свршене и по сваком предмету донето је решење и послови одпочети таво да би ми морали одговарати за штету, ако не би одобрили. Сад све што може бити дебате, то је како да се покрију издатци. Раденко ДраговиК. Ја ћу да говорим о важности улица, воје су валдрмисане. Од прочитапих улица нека се сасвим малог саобраћаја, ни су ни трговачка интереси заступљени а неке су од врло великог значаја за трговачви саобраћај. И сад кад се за неважне улице тражи скоро 300