Београдске општинске новине

БРОЈ 10. . ■ л/ 4 .-' \/\^ч/ \ЛЛ' \УЧ^- \у\-г\/ V Ћредседник: Чујте читање овог пројекта ј односно прихода и расхода општинских. | Модим г. Јанковића (књиговођу) да дође и ј чита. Јанковић чита буџет цео. Предсвдник'. Морам да вам напоменем да овде није ушао буџет гробљанки водоводни и трошарински. Ти ће биги засебно. Сад ако би сте хтеди могди би смо да приступимо нретресу прихода. Соломон Азријел. Буџет ваља сад одштампати на у идућој седници изнети на претрес. (Тако је) Ник. Р. П оаови\х. И ја се с тим сдажем. II редседник. Тако ће и бити. Седница је закључена. у (8 и по часова по иодне). држан 30. Октобра 1891. год. Бочетак у 5 г | 2 часова по подне. Председавао нредседник Мидован Р. Марипковић. Бредседник. Пошто има довољан број одборника да се може радити отварам седницу. Изволте чути иротокод посдедњег састанка. (Секретар прочита) Има ли ио шта да примети ? Милутин Марковик Ми смо у одбору усвојили, да у протокол уђу само одлуке одборске, а не и одвојена мнења појединих одборника. Како је овде у протоколу метуто одвојено мнење г. Косте Главинића, то сам за то, да се исто изостави Његово мишлење видиће се из стенограФских бележака. Председник. УсваЈа ли одбор да се то изостави ? (Пристаје). Ђока НоваковиЂ. Кад је био говор о буџету, онда је донета одлука да се исти штампа и разда одборницима на штудију, па онда да се о њему говори, а није исти усвојен у начелу нити је се могло решити, пошто није био довољан број одборника. Модим да се то исправи. Марко ВелизариЂ. Ја сам баш и сгавио то питање, да се буџет прима у начелу, па је то и усвојено, а поред тога )е решено и да се штампа, па после да се пређе на дебагу нојединих тачака. Соломон Азријел. Сасвим је тако као што каже г. Велизарић. Буџег је у начелу усвојен и упућен да се штампа па онда у појединостима решава. Ђока НоваковиЂ. Ми онда нисмо могли го ни решити, јер није био довољан број одборника. Председник. Било је довољно одборника за решавање. То се види из протокола где је записано 16 одборника и како је буџет и раније био стављен на дневна ред по закону могло би се са толиким бројем решавати. (Тако је). Гавра БркиЂ. Ја потпомажем г. Новаковића, да није бидо решено у начелу. Раденко Драговић. Ја држим да не треба да се око тога задржавамо. Буџет је био у одбору и цримљен у начелу. Сад долази претрес истог и хоће ли се примити у свему или не то је друга стзар. Ђока НоваковиЂ. Можете замишљати да је примљено, ади то у ствари није јер треба 21 одборник да буде присутан. Милутин МарковиЂ. Ово није приметба на протокол. Сад се нешто друго тражи, да се сматра да није решеио, а у ствари јесте.

— 104 Председник. У чдану 75. зак, о оиштинвма стоји овако (чита) а у члану 76 истог закона стоји овако (чита). Дакде види се да може да се решава са 16 одборника, кад је пре тога већ бидо на дневном реду. Ја ћу да ставим на гласање. Ко је за то, да се прими протокол овако како је састављен нека каже „за" — а ко је : против то јест онако како г. Новаковић вели, нека гласа „против". (Настаје гла- ј тање). | Дакле 11 гласало „за" 3 „против" а двојица се уздржали од гласања. И тако усаојено је како је у записнику занисано | да је буџет примљен у начелу. Има ли још ко шта да примети на за- ! писник ? (Нема). Усваја ли одбор целокупни : записник? (Усваја). | Ст. Чађевић. Г. Председниче. Ја би I учинио неколико питања. Али ако сад имате важпих послова, то ћу оставити за други пут. Председник. Овде у седници било је иа решењу гакво питање, па је решено ако ко од гссподе одборника има таква питања, да може председник сам да ра- ј справи, онда де. се упути то питање ван седнице, нредседнику. па ако одборник не буде задовољан са решењем онда може покренути у седници. Сад ако налазите да , то питање може и председништво да ра- ј справи онда изволте доцније код мена, а ( иначе изволте казати шта хоћете. С. ЧађевиЂ. Добро ја ћу вам саопштити засебно. Ђока Димитријевић. Ја држим да треба да изнесете ово питање о буџету да се сад иотврди у одбору пошто у пређашњој седпици није било довољно одборника. Председник. Ја сам пигао усваја ли одбор записник и одбор је усвојио и сад шта има /1аље. Сад ако ви мислите, да има који аов предмег изволте га именовати. Ја незнам други предмет као нов сем ако хоћете лицитације па и то је увек на дневном реду. Једино лицитаццје за тестерисање дрва што је био нов продмет, и сад је и он усвојен. Ђока Димитријевић. Ја сам казао с тога што сам сматрао, да је то нов предмет био у прошлој седници. Но кад ви велите да је и пре тога био на дневном реду, онда ја неправим више никакву приметбу. Председник. И ја сам пре тако мислио, па сам за то и повторавао све предмете. Но ви сте овде у одбору на предлог г. Одавића казали, да не треба и с тога је и престало да се повторава. Сад ш!елазимо па дневни ред. Има уверења која се траже од полицијских власти. Изволте чути. (Секретар прочита). Председник. Да вам саошптим само један акт. Лекарско друштво упутило је представништву општине један акт с прилозима и молио да се исти изнесе одбору на оцену и решење. У овоме акту лекарско друштво предлаже одбору да се установи један завод нознат под именом завод за дезин®екцију приљепивих болести. Друштву је за ово дало повода то, што се диФтеригис почео да јавља као болест која може да пређе у епидемију, те лекарско друштво имајући задаћу да се брине о здрављу становништва, написадо је извесна правила и предлаже одбору оно што би требало да се установи те да се те опасне по^аве сузбију и спрече.

ГОДИНА X. Ја вас молим да саслушате тај акт. Гавра БркиЂ. Ја сам мишљења да се одбаци и да се нскако не чита, јер немамо поваца суаише, а и нисмо дужни да радимо оно што треба држава да чини. (жагор: да се чита!) Секретар чита: Стев. ЧађевиБ. Господо, врло је племенита намера лекарског друштва и ја мислим да нема ни једнога међу нама који би збиљв тој краспој памери био противан. Но овде се износе два предлога : једап да се у интересу здравља и живота грађана ове вароши, набави један дезинФекциони анарат и други да се устапови завод за дезинФекцију. С првим се потпупо слажем а другоме сам апсолутно противан да падне искључиво на терет општине београдске. Ми смо сви сазнали да грађани ни у једној европској престоници нису толико оптерећени дациЈама колико у Београду. Колико сам имао прилике да штудирајући на страни. разбирам и о општинским пословима, јер сам сазнао да државе потпомажу и грађење калдрме и стварање бољих санитетских услова у својим престоницама. Код нас пак хтело би се да општина издржава и устројава установе корисне за читаву земљу! Из завода који би се подигао овде, имала би се издавати упуства за целу земљу за чување од инФекциозних болести а то није никако дужност општине но државе и ја мислим да би и трошак требала да поднесе држава. (врло добро!) Ђока Димитријевић. Ја се у неколико чудим г. Чађевићу што се он истакао протав ове установе у начелу, Истина он није њој савршено протш>ан. али јој је противан ако би имала да се устроји на терет општине. Ја сам опет за ову установу с гога што поред тога што је у корист по здравље и живот грађана београдских, општина ће имати од ње и прихода ако је узме у своје руке, те ће надокнадити гај издатак, јер сваки онај који би имао болесника којк пати од заразне болести, морао би однети све ствари његове да се на дезинФекционом апарату очисте и заразне материје униште а за то би морао платити и приватан па и болнице. Корист, дакле, била би очевидна од аиарата који би се набавио; а што се тиче завода, о томе би се још могло и промислити. Апарат коштаће 5 — 6000 дин. Ст. Чађевик Ви сте сви, господо. сведоци мојих речи. Ја сам казао да је дезинфекциопи аиврат потребан и треба га набавити али сам био противан заводу који би псслужио целој Србији ако би га општина морала платити. Ми купујемо овде ствари скупље но у Паризу, па доста је терета на грађане београдске ! Председник. Питање о здрављу нашега становништва треба да буде предмег најозбиљније бриге представништва вароши Београда. Питање било о набави једнога дезинФекционог апарата, било о установи чигавога завода за дезинФекцију, треба да нас озбиљно занима тим пре што нам је предлог о томе дошао с најмеродавније, с најкомпетентније сгране — са страпе декар. друштва које се непрекидно бави пословима здравственим. Мислим да питање о томе : да ди Београд треба да оствари једно и да оствари иди потпомогне остварење другог предлога, не треба ни да се чини. Београдско представништво увићавно је довољно, те зна да треба да чиии све што ће побољшати здравствене односе у вароши па и у целој Србији у колико оно и ту услугу може да учини земљи. У томе