Београдске општинске новине

ГОДИНА X. погледу Београђани треба да предњаче другим местима. Не може се очекивати господо, да то чини, па прилику, Јагодипа; не можете то очекпвати од Ужица, а још мање од Вршке чуке. Београд има сасређепе у себи све услове и умне и магеријалне, и ои треба да предњачи. Ја вас молим да се не плашиге издатака од овога. Они нису страшни. Код мепе су били претставници лекарског друштва личпо, и ја вас на основу разговора с њима уверавам : да Београд не само да неће имати штете вего ће нмати и мдтеријалне користи од овога. Да би смо дакле имали нрилике да се послужимо овим што нам се нуди, немојмо да пренаглимо с осудом, него да овај предлог, као врло озбиљан, уиутимо на штудију комисији једиој како чинимо и с другим подобиим предметима. То би био пајкоректнији поступак у овако озбиљној ствари. И разуме се да би смо после, решавајући о предлогу имали на уму све прилике које општини дају могућност да се овако или онако креће — да даје више или мање, да установљава завод или да набави само анарат. А. Одавик Ја усвајам потпуно разлоге Чађевићеве. Председник рече: ако неће Београд да подигне ово, неће ни Вршка Чука! И ја у то верујем и мислим да Београд мора нешто да подиже али не све на рачун свога буџета. Ја призпајем да је ова мисао у основи врло добра и мислим да је треба проучити од страие комисије али ћу јој биги — нарочпто установи и онда противан кад комисија каже да је треба завести — ако рекне да општина терет поднесе. Не би био за то што су Београђани и сувише оптерећепи, па би овим били још ивише, јер кад би било материјалне користи од ове установе не би нам је господа ни предложила; то би држава узела у своје руке. Ђока ДимитријевиЂ. Ја само имам ово да додам, да је ово ствар више локална. Нико неће дозволити да се из Смедерева или из Паланке превозе заразне ствари. По томе види се, да се ова ствар тражи само за Београд и онда одпада оно што се тражи, да и држава потпомаже ову ствар. Ст. Чађевић. Ја сам разумео господо, да ће тај завод имати задагак да се бави бактеоролошким сгудијама и радовима и да у опште епидемичне болести проучава те да се ове уклоне, те с тога сам и сматрао да треба и држава да припомогие већим делом. Али кад ствар стоји другче, о :да се и ја придружујем г. Одавићевом мишлењу да се да комисији да она то питање проучи и да изнесе у чему се састоји тај дезинФикациопи завод, па да и ми сви видимо, јер ја ее могу дозволити да се чине издаци у већим сумама за завод и лекаре само из касе ове општине, а који ће радови имати задатак да испитује и доноси резултате свију епидемијских болести које се појаве у Србији, док међугим сиротиња једва десети ако може у недељу дана да купи килу меса за своје издржање. М. Капетановић. Ја знам како то изгледа. Господа лекари су хтели да то држава да — али пошто држава нема у буџету за то никакву циФру, они су се обратили на општину. Они су скромпи у тражењу. Траже од општине једну кућицу од две собице где ће имати један парни казан. Разуме се да ће ту бити један лекар и 3 човека, који морају имати посла само са болесницима. Ст. ЧађевиЂ. Ја предлажем за чланове комисије ге господу Ђоку Димитријевића

_ - 105 апотекара, Капетановића Милана и све наше општпнске лекаре. (Чује се : Нек уђе и наш хемичар а и г. Вг. М. Л.еко). Па онда нека нам комисија и предрачун стави. Председник. Поред ових ја би предложио и доктора г. Милана Јовановића — Батута. Усваја ли одбор предложене чланове? (Усваја). Сад молим вас да чујете цену брашну и пшеници јер лебари траже да се такса дигне на више. (Прочита цене). Илија ЦветановиЂ. Овде је господо изнесен цеиовник од јуче 29. Октобра и од дапас. Међутим кад смо ми нодигли цену хлебу од 22 паре на 25 пара онда је била цена 19 — 20 динара. Доцније сишла је била цена брашпу и шеници на 16 —17 дин. и то је трајало више од месец дана. Они пису гражили да се скине цена, а сад чим је првог дана скочила цена они траже повишење. С тога сам ја мишлења да оста вимо решење овога питања за пеколико дана, па ако видимо, да ове цене остапу сталне да повисимо а иначе не. Г. Брки+». Не стоји навод г. Илије, даје цена сад тек скочила. То траје већ 7 — 10 дана. Требало је и раније подићи цепу и кад то није досад учињено сад се мора учинити, јер нема, изгледа да ће цена попустиги. Андра ОдавиЂ. Ја би молио г. председника да ми каже има ли при себи података, какве су цене биле онда, кад је лебу дата цена 25 п. дип. Ми смо учииили једну јаку погрешау. Цена је била опала, а ми нисмо спустили цену хлебу и због тога је било прогеста преко новииа од стране грађапства. Председник. Нисам устању да вас од мах известим о ценама ранијим, али у колико се сећам била је цена 18—19 дин. од сто кила. Соломон Азријел. У колчко ја памтим и онда је цена била по извештају на 26 дин. брашну и онда смо дигли цену. Кад смо гада учинили треба и сад да учинимо. Стоји то да је наша погрешка што нисмо спустили цену, али за то нису криви лебари. Ђока НоваковиЋ. Ми ову ствар не можемо вечерас решити с гога, што немамо довољно обавештења а и што нас нема довољ о на броју. Дакле нека остане за идућу седницу. Председник. Доиста тако и јесте. Марко Велизарић. Како господо, да немамо обавештења о томе ? Ја знам да је нарочита комисија саставила таблице, но којима би се према цени жита одредила и цена хлебу. Овде је један одборпик казао колика је садашња цена жигу. У гу цену треба да верујемо и према истој кад је упоредимо са таблицама, можемо одмах и утврдити цену хлеба. Раденко Драговик Питање ово пије било на дневном реду и с тога се сад не може решити. За то сам да остане за идућу седницу. Гавра Бркић. Ово пије једанпут било у седпици него сто пута, за што да се закида људма зарада. А. ОдавиЂ. Сем Илије Дветаповића ја сам био први или други који сам говорио, да се за сад нерешава ово питање; а после овога пала је овде реч, да одбор није овде за то, да укида грађанима зараду. Ја господо одбијам од себе ово да неком крњим зараду и правим штету. Ја сам и сам тр-

БРОЈ 10. говац па знам како је, кад се ништа не може да заради. Али ја сам тражио податке и кад се из истих уверим да треба повисити ја ћу повисиги, а иначе пећу. Председник. Ово ће се питање решиги у идућој седници. Димитрије НајдановиЂ. По извештају г. председпика види се дн је цена брашну преко 20 дин. и онда за што да се сад не реши. Г. Брки^. Овде се каже, да се не ложе решити што нема довољпог броја одборника. Нека се ово има на уму за у будуће, а ја кажем да је до сто предмега досад решено без довољног броја одборника. Председник. Ја се ограђујем од тога. То не стоји. Ђока НоваковиЂ. У закону стоји да се нов предмег неможе решити у првој седници ако пема на броју 21 одборник. Тако је досад рађено и г. председник треба да одбије пребацивање г. Бркића. Председник. Ја сам то одбио. Састанак је закључен. Овај састанак трајао је до 9 часова по подпе. Дужан 4. новембра 1891 год. у Веограду Нредседавао, пред. Милов. Р. Маринковић, Почетак у 6 и четврт часова но подне. Председник: Молим чуј ге протокол прошлога састанка. Секретар прочита (прима се). А. ОдавиК : Прошле седнице ми смо, према акту срп. лекар. друштва, одредили комисију : која ће нам даги мњење о набаици дезинФекционог апарата и уређењу завода за дезинФекцију. Ја би желио да у ту комисију уђе и г. Д-р Ђока Петровић железнички лекар, који пише у „Дневном Л.исту" о са свим јеФтином и лаком дезин, Фицирању. (Прима се). Мата ЈовановиК : Ја сам читао го што је писао Д-р Петровић. Он је из своје лекарске праксе навео : да је у селу лечио децу ракијом од диФтеритиса; у осталом — ако се хоће да нрими у комисију — немам шта против. Иредседиж : Прима ли се и г. Д-р Петровић ? (Прима). Чу.јте лицитације! Секретар чита лицитацију о набавци 25500 кила шенични мекиња. Није било лицитанага. Но нонудио је Ђока Николић испоруку потребне количине по 12'50дии. 100 кила. Дим. НајдановиК: Ја набављам мекиње за стоку и од неког времена плаћам их 24 и 25 пара кило. Са тога мислим да ваља одобрити понуду. ЈР. ДраговиИ: Жито је скупо па и мекиње морају бити скупе. Ова понуда пак није претерана и треба је примити. С. Азријел: Пошто је ово понуда ван лицитације, ја нисам мнења да се одобри но нека се држи друга лицитација. М ВелизариК: Ја се не слажем с Аз ријелом кад би коме подносила ова цена он би је изнео и на лицитацију, осим тога ваља примити ту понуду поглавито с тога што нам веле да је повољна они људи који се куповином мекиња баве. Према цени жита, каква је сада на пијаци, бојим се да недобијемо скупљу цену од ове која нам се нуди. Ф. Васиљевић: Да драимо 10 лицита-