Београдске општинске новине

ГОДННА X.

— 95

БРОЈ 10.

љада дпнара; узмимо већу циФру. Рабат од 5 од сто на 220.000 динара изнео би свега Н.000 динара по условима постављеним за Пешту. Међу тим у нашем је уговору утврђено да за свако повећање инсталац зје за 10 ироцента ошптина има 2 : / 2 °| 0 раб. од горње суме тако да кад се инсталација од прилике удвоји, онда рабат износи 20 од сто. Ових 20 од сто ; од 80.000 динара износе 16.000 динара. | Према томе, кад би усвојили пештанску Ј стопу редукције цена, наша би општина | при удвојеној инсталацији добила 11.000 дин. рабата годишње, а но стопи која је код »ас већ усвојена, еаша општина у том слућају има 16.000 динара годишњег рабата. Наша б.и општина, по пештанској стоип добчла 16.000 динара тек онда кад би се наша инсталацдја утројила а код нас су врло слаби изгледп да ће се ел. осветлење, бар у скоро толико развити моћи. 6. конкуренти пештански дају још и један известан рабат за приватне потрошаче. Сименс : Ако трајање осветљења пређе 600 сати. одобри ће извесан рабат. Ганц: За сваку лампу која гори више од 1000 саги даје 5 од сто; ако гори више од 1500 сати, 10 од сто преко 2000 сати 15 од сто, а преко 3000 сати 20 од сто. Егер : За преко 500 сати 5 од сто, преко 700 сати 1\ од сто, преко 1000 сати 10 од сто, преко 1500 сати 12'ја од сто преко 2000 сати \ "> од сто, преко 2500 сати од сто и преко 3000 сати 20 од сто. Гасно друштво: За годишњу потрошњу од 500 до 1500 Фор. даје 1 од сто рабата; од 1500 до 3000 Фор. 2 од сто, и за сваки 1000 Фор. до 10000 Фор. по 1 од сто више. Овога процента код нас нема јер га је узела наша општина и држава. При горе поменутим рабатима видели смо да пешганска општина има 30 од сто односно 40 од сто рабата од утврђених цена; али тај рабат вреди само за улично осветлење. Међу тим, наша оиштина и др ■ жава имају 40 од сто рабата и за своје

зграде и локале а та сума код нас износи прилично много. С друге стране, горњи пештански рабат за приватне нс вреди за мање, дакле за најобичније и најмногобројније потрошаче већ само за велике т. ј. за велике хотеле, Фабрике и т. д. где се врло много светлости троши. Према томе дакле, обични и најмногобројнији потрошачи пештански не ст^је ни у чем боље од београдских у погледу овога рабата, јер се њиме не могу користити (наравно не водећи рачуна о већим ценама, које као што смо видели, пештански потрошачи морају за струју плаћати). Сви поднсени пештански ОФерти износе још цене за ел. струју за индустријске цељи, као и основне таксе и кирије за електрометре. Пошто те цене код нас још нису утврђене, него ће их Т' к угврдити повластичар у договору са комисијом то се можемо надати да ни у овом погледу неће наше освељење стајати горе од пештанског. Кад се све појединости поменутих ОФерата сведу на једну меру, снда ево како они новчано стоје, према одредбама пештанске комисије. Ганц и коми. кошта: 2.099.628 дин. год. Сименс и Халске: « 1,747.966 « Егер и кома.: « 1,656.535 « Гасно друштво : « 1,626.484 « Као што се види најевтинију понуду за пештанско електрично осветлење поднело је Гасно друштво а најскупљу Ганц и комианија. Да би пештанска комисија зл електрично осветлење имала право стање о техничкој вредности тих ОФерата, она је разне системе електричног осветљења појединих конкурената дала на опену проФесору Витману са ЈосиФове политехнике. Јер докле једни конкуренти нуде наизменичну дотле други нуде поред ње и једносмислену струју и проФ. Витман, као најкомпетентнији у Маџарској, има да пресуди која је струја боља. Нећемо да улазимо у електротехничке појединоста извештаја проф. Витмана, пошто се нас на овом месу тичу резултати до којих је он дошао. Пошто је претресао систем са два и три спровод-

ника, комбинацију система три спроводника, са акумулаторима, спстем са пет спроводника, трансформаторе са једносмисленом струјом и најзад трансформасоре са наизменичном струјом, проФесор Витман зак1.учује : „Из нашега излагања о спровођењу струје а нарочито о спровођењу струје на далеко излази, да систем са паралелним трансФорматорима ваља предпоставити осталим системима, кад је у питању осветљење из једне централе, једне на широко р »застрте вароши. Дакле систем са паралелним трансФорматорима ваља свуда онде употребити кад се има осветлиги из ј&дне централе јако раширена варош као што што је на пример Пешта. Уз гред напомињемо да је то сисгем који су предлозкили Ганц и компанија. Мало после ћемо се врагити на овај закључак г. проФесора а сада да идемо даље. За овим писац прелази на одређеније упоређење наизменичне и једнослислене ст РУЈ е > према разним цељима које се оће да постигну. Тако у погледу осветљења сијалицама и пламеним лампама писац вели: Што се тиче сијалица, нема никакве разлике да ли ће кроз њих пролазити једносмислена или наизменична струја. Код пламених ламна налази, да су оне скупље кад их пали једномсислена сгруја (Видећемо, да Факта побијају ово теоријско тврђење г. проЈесора). Код примене електричне струје на индустриске цељи, писац налази да је примена мотора са неизменичном струјом ограниченија но код једносмислене струје. (То се по себи разуме, јер неизменичну струју пре употребе треба претворити У једносмислену, а при том се претварању увек један известан проценат губи). На основу свију својих упоређења г. Витман изводи два закључка, према томе, да ли ће општина сама експлоатисати електрично осветлење или ће га другоме дати у концесију. И ако га буде сама експлоатисала, онда препоручује понуду отачаствене Фирме Ганца и компаније, која је, до год наука и арактика, иротивно

Дому на расположење и државног лекара г. Др. Михајла Швијетића. Он је с општинеким лекаром г. др. Јов Јовановићем, Змајем походио Дом два пута, по некад и три пут дневно. Изгледало је да ће болест узети јаке размере јер до 24 Новембра беше шесторо послато у општу државну болницу под знацима сигурне диФтерије. Међу тим боху пет одељеља у Дому изолована и као болница удешена. У њима беше 42 болна детета. Г Министар Ђаја водио је велику бригу о друштвеним питомцима. Он беше изаслао нарочиту лекарску комиоију, којој беше стављено у задатак, да испита хигијепске прилике у Дому. Лекарска комисија беше нашла, да је Управа дома учинила све што се могло учинити. И пошто болест не престајаше, Управа друштвена реши се да се предузме потпуна дезинФинкција целе куће. С великим трудом од стране заступника управника, госпођице Савке Жељезовскове, учитељице, и не с малим материјалнимЈжртвама, Дом је дезинфикован 25—26 Новембра. На четири дана после тога престали су при доласци у болницу, а болни оздрављаху. И већ 1 Декембра Дом је опет отворен, болести више не беше. Оно шесторо у општој државној болници неговано је тако лепо, тако родитељски, да је једно

по једно оздрављало. „И онда, кад сам губио наде за вашу децу — рекао је управник болнице председнику друштвеном — и онда је детету пошло на боље.. . Ваша деца имала су свога нарочитог анђела — хранитеља. Од 48 што је боловало ни једно нисмо изгубили. Нека је, хвала Богу, том великом заштитнику све сиротиње и свију паћеника, па онда велику хвалу дугује друштво г. Министру унутрашњих дела, г. Јовану Ђаји, лекарима гг. Јовану Јоваповићу Змају, г. др-у Мих. Цвијетићу и управнику опште државне болнице г. др-у Св. Атанасијевићу, као и Управи Дома. Овај удес учинио је, да већ оада сазре мисао о засебној дечијој болници, коју треба дићи не далеко од Дома Сиротне деце, а опет не на садашњем плацу. Дечија болница то је велика потреба за српску сирочад. Али и за другу сиротну децу, била би дечија болница права благодет. Има пуно сиротних људи, који ниеу у стању своју децу да негују у болести. А кад несрећна заразна бодест наиђе иа материјално сиромашну, а децом богату породицу, па све то у једној собици, тада неумитна смрт немилице коси и затире. Треба нам правити болницу бар за заразне болести. Ова би болница имала на првом месту да буде за српску сирочад у Дому

сиротне деце, па после и за другу сиротну децу. Управа је са своје стране чинила кораке, да још у овој години почне рад на дечијој болници. У колико ће бити успеха, за сада се још не може рећи. То ће зависити од одзива, који буде управа нашла у добрих и милосрдних људи. Управа ће морати узети нарочито лице, које ће прикупљати прилоге од редовних чланова, те да би се и у овом погледу пошло напред. У престоници Србије — Београду — има бар 800 људи, који ће жртвовати 6 динара на годину за српску сирочад, само те људе ваља потражити, па ће се наћи. IV Повереници У 1891 години дат је у правилима нов члан 24 по коме друштво има своје поверенике и почасне подпредседнике у местима где би се што корисно могло урадити за друштвени циљ. (Наставиће се)