Београдске општинске новине

ПРОЈ 10. не докажу. за нас Маџаре данас најбољи систем. Лко би пак опшгина хтела другом ком друштву дати концесију, онда са чисто техничког гледишта сва чегири оФерта сто;е на истој нози и општина може ма који од предложених система усвојити према другпм назорима, који је буду у р( шењу тога питања руководили. Кад се дакле еманцииујемо од отачасгвених осећаја према Фирми Ганц и ' коми. кнда сва четири оферта стоје са техничког гледишта аотауно једнако. Овај извешгај маџарског проФесора пропраћен је ту екоро у „Ре.чкег Боу<1-у". И у место да сами претресамо тај извештај задовољићемо се цитирањем неколико тачака из тога листа. Ево шта се тамо каже. „Као пикантну тачку овога извештаја оћемо само да укажемо противречност, која постоји између тсоријских закључака \ченог господина проФесора и практичких података, које нам поднети оФерги дају. Господин писац доказује на најдегаљннји начин, зашто препоручени систем (Ганцов) безусловно мора бити и најјевгпнији, док међу тим упоређене цене нојединих оФерата показују сасвим обратно, т. ј. да су сви остали ОФерш јевтинијп од Ганцовог. „Таких противречности, вели даље исти лист, има у осталом још више у извешћу г. проФесора Витмана. Тако на пример писац на дугачко и на широко доказује, да акумулатори са економског гледишта нишга не вреде, а међу тим на закључку каже, како су акумулатири на више места употребљени и на највеће задовољство трошача раде. Овакав поступак г. професора опомиње нас на оног сеоског трговца, који у једном дугачком писму своме ортаку шаље читаву гомилу поруџбина па на послетку додаје: Сад ми баш каже моја жена, да од свију тих артикала имамо још доста у дућану; с тога није потребно да ми их још више шал^ете." „Читање овог извештаја, вели даље критичар, чини утисак такав, као да је писац његов хтео сувише да каже и сувише да докаже. Задатак, који је постављен г. проФесору био је, да он, као техничар , изрече свој суд о понудама које су у питању и да између свију тих ону препоручи коју нађе да је технички најбол>а. ПроФесор Витман је оквир свога задатка својевољно проширио па се и у економску или боље рећи Финанцијску страну оФерата упустио. Тиме пак он постављеној ствари није ни у чему користио, бољу оријентацију односно техничке вредности тих оФерата није дао. На против, да г. проФесор није доказао да би Фирма Ганц и комн. због мањих инсталационих и експлоатационих трошкова њиовог система, по самој природн стари, могла јевтиније понуде учинити, ми би, због Факта, што ]е Ганцова по* нуда у ствари најскупља, држали, да та скупоћа долази једино услед особите узавршености самога система. Овако је пак писац пренео — ми признајемо, у најлепшој намери на свету — тежиште свога доказивања са техничке на економску страну, те је тиме електричном еистему отачанствене Фирме Ганца и комп. на сасвим непотребан начин велику штету нанео...." Ево шта имамо ми да кажемо на тај

- 96 - ^ извештај г. проФесора Витмана. До год је г. Витман био непристрасан (,,не ^тачаствен'-) гехнички судија, налазио је, да једносмислена и наизменична струја стоје на једној нози (и ако можда и нехогице признаје, да је примена наизменичне струје у индустрији ограниченија од једносмислене). У само^ ствари тако и јесте; одавна се претресају и упоређују обе струје па се ни са техничког ни са Финанцијског гледншга не може дати деФинитивна превага једној струји над другом. Истина, је да је наизменпчна струја згоднија за осветљавање јако раширених вароши из једне централе, али је та струја због саме своје природе опаснија од једносмислене. Па за то многи предузимачи, да би избегли непрекидну опаснсст у којој се налазе са наизменичном струјом, волију да употребе у место наизменичне сгрује и једне цен трале, једнос^ислену струју са ,1ве или више централа. Исто је тако и са Финанцијског гледдишта. У опште се држи, да је наизменична струја јевтинија (јер се код ње могу употребити много гањи спроводнипи но код једносмисдене струје). Међу тим из пештанског кпнкурса излази сасвим обрнут резултат. Ганц и Ко. имају своју Фабрику у Пештп дакле у самој вароши за коју праве предрачун, па њихова понуда са чисто наизменичиом струјом је много скупља од понуде Егерове и Сименсове који поред наизменичне струје нуде и једносмислену струју, ма да Егер има да рачуна између осталога и трошкове за пренос својих машина из Беча у Пешту а Сименс поред дужег транспорта својих машина из Верлина у Пешту, још и ђумручке трошкове. Шо се тиче правилности Функцпонисања те две струје, обе оне зависе подједнако од боље илп горе изведене канализације и савесне послуге. Никака« други, ни гехнички ни Финанцијски Фактор не утиче на гу ствар. И због таквог балансирања између те две струје није никакво чудо, што веома чувене Фирме, као што су АП^етете Е1екСгеиеПисћаД и Симни и Халске из Верлина, Кронтон и компанија из Лондон континентално друштво Едозон из Париза и т. д. са врло добрим успехом експлоатишу једносмислену струју, док су на против Ганц и комп. из Пеште, Вестинг хауз из Енглеске, „Хелијос" из Немачке и т. д. сасвим задовољни наизменичном струјом. Што се дакле нас лично тиче, ми знамо, да се обе врсте струје дају са врло добрим успехом експлоатисати, и да обе врсте струје дају подједнаке резултате. Што смо у уговору усвојили једносмислену струју узрок је тај, што би се због извесне опасности наизменичне струје могле десити веће или мање непријатности, да не речемо несреће, које би врло рђаво утицале на нашу и иначе неповерљиву публику , и што међу тим Београд не спада у тако велике вароши, где се једносмислена струја са једном централом, не би могла Финанцијски, корисно извести. Не би се ни мало противили, завођењу наизменичне струје и у том би случају на првом месту усвојили Ганцов систем — да је наш повластичар нашао за потребно да заведе туструју, осигуравши међу тим удовољној мери своје спроводнике. Али предвиђајући

ГОДИР1А X и сам горепоменуте непријатности, које би се могле, и пород најбољег осигурања спроводиика десити, наш је повластичар хтео, да их избегне, па је за то поред понуде Ганцове, и Вестингхаузове санаизменичном струјом усвојио једносмислену струју, коју му је понудило континентално друштво Едизон. Да се вратпмо сад пештанском конкурсу. Пештанска комисија за електрнчно осветлење саслушавши „отачаствене" техничке разлоге. Г. проФ. Витмана решила је, да општини пештанској препоручи понуду Ганца и компаније као технпчки најпотггунију и понуду Пештанског \ асног друштва као Финанц дски најповољнију. По свој прилици такво ће бити и решење пештанске општине. Ми имамо само да додамо, да је наша електрична иисгалалација, стојећи са техничког гледишта на истој нози са пештанским понудама, много повохнија са Финанцијског гледишта по ма која од поднесоних понуда пештанској општини и аао смо могли очекивати, да ће из више разлога, услови бити тежи за Београд него за Пешту. Ђ. М. Станојевић.

П 0 К Л И Ч СРПСВЗИМ РОДОЉУБИМА. Онштина вароши Београда примила је Панчићеву статуу, коју је израдио наш одлични и родољубиви уметннк г. Ђока Јовановић с тим, да је општина има поставити у парку на великој пијаци о свом трошку и старати се о њеном одржању. Но да би се трошкови око саливања сгатуе могли исплатити г. г Бока Јовановић обратио се молбом општини вароши Београда, те да она прикупља добровољпе прилоге. Општина вароши Београда примила је на себе ово прикупљање Тога ради општина се обраћа на све српске родољубе у онште, ма где они били, да притекну у помоћ прилозима ради саливене статуе великог Панчића. Нароуито се општина обраћа ученицимавеликогпокојника, данашњим носиоцима мисли Панчићевих, славом увенчаних. Исто се тако обраћа нашим удружењима и јавним корпорацијама, да помогну нашег врлог уметника али и докажу да поштују своје великане, јер ко заборавља заслуге трудбеника славом увенчаних на пољу науке, није достојан, да их има. Од општине вароши Београда 29. Фебруара 1892. год. АБр. 4119.

О Т Е "Ч1 -А. Ј" За инжињерско и архитектонско оделење грађевинске управе општине београдске, потребан је један 7ПРАБНИК Дужности тога управника прописаће се нарочитим пословником, а у главном биће ове : Управник руководи све послове поверених му оделења, и врши врховни надзор над чзвршсњем тих послова. Он је одговоран за савесно и тачно извршење свију послова, како оних које он