Београдске општинске новине

ГОДИНЛ X. Ратзрској којим се предлаже, да улица ратарска остане шпрока шеснаест метара а да се не регулише по регулационом плану утврђеном на еедамнаест метара шнрине. По прочпгању тога извештаја ц одвојеног мњења 2 члана повереппштва. одбор је посде попменичног гласања са 16 гласова против 4 (један ннје гласао) решио, да се одбаци предлог већине повереништва и да се улпца Ратарска регулнше на седамнаест метара шприне, како је утврђено регулационпм нлааом. V. По прочптању протокола лицитације СБр. 2835, држане 12. Фебр. 1892. год. за давање под закуп општапске утрпве за поиашу стоке, одбор је иосле поимеиичног гласања са 11 гласова протнв 9 решио, да се ова лицитацпја одбацн и друга распише, да се почие лпцитирати од поиуђене цепе од 1200 дии. годишње, а да закуп траје три године. VI. По прочитању пзвештаја грађевинског оделења ГБр. 209, по коме би требало таван на згради оиштипској обновити, пошто су греде иструлеле као и да се за потребу општмнску подигне још један бој, одбор је одлучио, да ово пнтање проучи и поднесе одбору извештај одборско повереппшгво, коме да су члаиови г. г. Коста Д. Гдавииић, Мнл. Каиетановић, Илија 'Борђевпћ, Стев. ЧађевпК и Свет. Богорић одборници п оишт. инжињер. VII. Председиик износи одбору на решење извештај одборског трошаринског повереаиштва о тражењу друштва киеза Гагарипа и варошке трошарине, одбор је одлучно, да се овај предмег оставп за идућу седиицу, кад ће сви члановп повереништва иа окупу бптн. УШ. Одборник др. М. Т. Леко чита годпшњи нзвештај хемијских прегледа виктуалија п других иредмета за домаћу потребу, у општанп вар. Београда од Октобра 1890. год. до Октобра 1891. год. Поводом овог пзвештаја овдашћен од председника општине предлаже одбору: 1.) Да се замоли г. министар унутрашњих дела, да се што скорнје расправе правна питања, која би сметала кажњавлњу криваца, који држе и продају ФалзнФпковаиа , укварепа и шкодљпва средства за живот.

—_ 111 2.) Замолити г. мннистра унутр. дела, да | пзволи наредпти, да се што скорије изради на- | рочитп закон, којим би се и код нас као и у / другим европскпм земљама реГјЛпсао промет јела, пића и других предмета од утицаја на здравље људско, и којим би се одредило, да новчане казне услед ових санитетских ревизија ( ирипадну онштпнској каси. 3) Одобритп суму од 2500 динара из ово- ! годишње буџегске партпЈв за неиредвађене трошкове и то на име хонорара државном хемичару , за послугу II набавку пужнога прнбора за санитетске ревизпје, приднком којих се узимају пробе радп хемпјскога испитивања. По саслушању овога одбор је у свему прпмпо како извештај, тако и предлог п препоручно, да се но пстоме у свему ноступи. IX На молбу еснаФа лебарског АБр. 2491. одбор је пссде поименичног гласањас^ 13 гласова против 6 — који су били за 26 пара — решио, да се цена хлебу повиси на двадесет и пет пара динарских од кидограма. Ово да вредп од 19. закључно. X. Одборник г. Содомоп Азријед нонавља свој предлог, да се од])едп комиспја, која ће одредити цену п тежнпу кифдама. Одбор је овластио председника општине, да сам ои именује ту комисију, да ову сгвар про штудира и подассе одбору пзвештај.

општински послови Дезинфекциони апарат. Као што је нашил чигаоцима познаго, српско је леварско друштво поднело опттини преддог да се у Београду установи завод за дезинФекцију. Овај је предлог проучавада нарочита одборсва комисија. која је предлог потпуно усвојида, и да би у овом времену, када влада заразна болест диФтеритис, што пре дошли до дезинфекциопог апарата, предложида је одбору ошптинсвом да се одмах намести привремено дезинФекциони апарат, што је опшгина пре неколиво година набавила. Овај је предлог усвојен и апарат на-

БРОЈ 11. мештен вод „Текије" Г. Др. Милан Јовановић — Батут, воме је поверепо да овај нривремено намештени апарат иснита, извесгио је председнива општине о употребљивосги апарата овим писиом : од 3. Марта 1892. год.: „Госиодине Иредседниче, 15. Фебруара испитивао сам дезинФекциони апарат, што га је општина провизорно поставида. Покушај је извршен са три разне врсте мивроргапизама и са спорама од прострсла у веливои завежљају (бали) обичних ћебета и трајао је (вао шго наредисмо) 2 сахага. Резултат тога повушаја овај је : 15|Н. у осам сах. у вече пресађени су мивроорганизми на разну пићу, да се види, хоће ди се и после повушаја развијати т. ј. јесу ли и после дезинФекције живи (или варулеитни). До данас т. ј. до ЗјШ. остале су све културе стерилне — а то је знак да су мивроорганизми у дезинФевционом апарату угинули. Према томе, моје је мишљење, да апарат Функционише правилно, и да би се могао уаотребити. Друго је питање за које време, и је ли таво намештен да одговара цељи. С те страие има још замашних недостагава. Сматрајући за дужност да Вас о томе известим, молим Вас, и т. д." Прирез. Од 21. Фебр. 1891. год. до 20. Фебруаре 1892. год. напдаћено је опшгинсвог приреза 131.931-33 дин. а бира свешгеничког 9007-47 дип. Јавно предавање. Г. Вој. В. Рашић правпив, држаће јавно иредавање у сали Веливе Шволе, на Благовести 25. Марта, као на даи по седамдесетогодишњици осдобођења грчкога народа. Предавање ће бити иосле подие у 4 сах., а тема је из повије грчве историје : Грчви усганак 1821. године, и нарочито о смрти ђакона Атанасија и

Он је велики прпјатељ Дома снротне деце, добротвор је и уз то прилаже сваке године о Божићу 5 Фуиата стерлннга (125 динара). Г. Крисмаса задесила је жалост, јер је у 1891. г. изгубио своју добру мајку. Услед тога пије могао радити за српску спрочад колико је жедео. Управа се у 1892. годнни нада да ће г. Крнсмас ваћи у Лондону и Енглеској још пријатеља српске сирочади, парочпто да ће помоћи Управу у поднзању дечнје болнице. IV. Ч Л А Н 0 В И 1. Добротвори У 1891. стекло је друштво ове чланове добротворе с удогом од 500 дпнара : Г. Димптрија Ћпрковпћа трг. из Београда. Г. Ђоку Павловића трг пз Б ограда. Српску Народну Банку. Госпођу Катарину Јовице Барловца, која је премпнула у 1891. год Гђицу Даринку Тасе Терзибаше. Г. Мпловапа Урошеввћа трг. из Обреповца. Гђу Катарину „ вв „ Г. Филина од Ферари познатога добротвора Србпје и Српства. Г. Едуарда Буланжеа. Г. X. В. Крисмаса срп. конзула у Дондоиу.

Пок. Радомира Перића, из Пожаревца Браћу Алатини пз Солупа. И тако до краја 1891.године имадо је друштво свега 53 члана добротвора. 2. ЈУтешељачи На XII годишњем скупу, који је држан лане у Дому Спротне Деце, а по предлогу г. Пере И. Јоввиовића, трговца, установљени су члановп утемељачп. То су они добра људи, којп у течају једне године дарују Дому Сиротне Деце 100 динара. У течају ирве годпне ове нове устансве изволели су се унисати као чланови утемељачи : Г. Пера И. Јовановић трговац изБеограда. Госпођа Јулка П. И. Јовановића „ Г. Божа С. Жпвковић трг. из Београда. Гђа Јелка К. Др. Ризнића. Гђа Катпца М. Миловановића из Беогртда. Г. Едпја Були, трговац „ „ Г. Бошко Николић „ „ „ Г. Тодор Ђурић „ „ Г. Дпмитрпје Радовић пред касације. Г. Еппскоп жпчкп Сава. Г. С. Мпнх. из Параћина. Г. Илпја Томић из Пожаревца. Г. Матија Мидовановић из Шапца.

Гђица Савка Железовскова учитељица. Гђа Марија С. Магазиновићка. Општпна Пожаревачка. „ Обреновачка ЕснаФ бакалски из Пожаревца. Општииа Крушевачка. Свима овим добрпм људима и задругама нека је велпка хвала на плеиенитој помоћп. На управн је одговорност, да се ова лепа помоћ употребп на корист српске спрочадп и да у име друштва буде у свакој прнлицп дубоко захвална онпма, којч чпне добра срнској спрочадп. 3. Редовни И ако је улог редовног друшгвепог члаиа само 6 динара, оиет је друштво ове год. имало само 206 редовних чланова, који су платили свој улог. Управа ће морати узетн нарочито лице, које ће ирикуиљати нрилоге од редовнпх чланова, те да бн се в у овом погледу пошло напред. У престоници Србије — Београду — има бар 800 људи, који ће жртвоватп 6 дпнара на годину за српску сирочад, само те људе ваља потражити, па ће се наћи. (Наставиће се)