Београдске општинске новине

ВРОЈ 11. славног песника лорда Бајрона. Овом ириликом сви важнија Фактори из овога доба, изнеће се упоредо са нашима, као и сав рад на савезу Грчке и Србије. — Улазнице од особе стају иола дииара, а могу се добити у књижарпицама г. г. Петра Ћурчића и Андре Пурића.

ДРУГА МОЈА ОДБРАНА од НАПАДА Господ. Еоке М. Станојеви&а У априлу месецу прошле године а ариликом решавања штања о аривременом оаштинском зајму иступио сам из одбора опшгине вароши Београда и до краја ирошле године нисам одлазио у седнице одборске ниги сам вршио одборничку дужност. За то време а у јулу пр. год. послат ми је нацрт уговора за електр. осветлење с нарочигом препоруком председника опгат. в. Београда г. Милована Р. МаринковиКа, да тај уговор проучим и да кажем о истом моје мишљење. Више као грађапин ове вароши но вао одборник одазвао сам се захтеву г. нредседника и пошто сам уговор о ел. осветлењу проучио. изложио сам на писмено све мане тога уговора, које сам у стању био да приметим а које би по моме мишљењу у интересу наше оаштине, требало отклонити. На те моје примедбе*) одговарао је у седпицама одбора беогр. општине**) г. Ђ М. Станојевић и гом приликом вао што је познато, напао ме лично у тој мери, да сам се морао бранвти***) и доказивати, како су напади г. Станојевића сасвим неосновани. У претпрошдом броју „Беогр. ошпт. новина" а поводом моје прве одбране, понова ме г. Станојевић напада, доказујући да мојим примедбама на уговор о елек, осветлењу, као пријатељ .гаснога осветлења, нисам ни могао имати намеру да ирииомогнем, да се до што иовољнијег електр. освет. дође, већ да ми је намера била да отежам и онемогуКим остварење ел. светлости, те да аосле ње тријумфује гасно осветлење." У вези с тим вели г. Станојевић „г. Марко Л.еко се са својим досадањим радом и сувише показао пријатељ гасног осветлења и он би био издајник самога себе, кад би сад на једанпуг отпочео да ради на томе, како ће се електр. светлост што лакше остварити и што лепше извести. Не, не, за свакога па и за г. Др. Марка Лека била би највећа увреда тако што и помислити." Ово мишљење г. Станојевића до крајносги је погрешно. Такав, као што ме г. Станојевић преставља могао би биги само онда, кад би ми гасно осветлење вароши било прече од интереса наше општине. Као у свима другим општ. пословима, у којима сам имао прилике акгивније да суделујем, тако и у овом, заузео сам се колико сам умео и зиао, да се интереси наше општине у што већој мери заштите. Исто би тако поступао, да смо место уговора о електр. осветлењу закључивали уговор за гасно осветлење У колико сам водио рачуна о општинским интересима код уговора за ел. осветлење у истој толикој

*) „Беогр. оишт. иовине* од 1891. г. бр. 53 и од 1892. г. бр. 1.

**) „Беогр. општ. нов." од 1891. 6р. 50, 51, 52 и 53.

***) »Беогр. оишт. нов.* од 1892. г, бр. 5.

— 112— . мери старао би се да дођемо до шго повољнијега уговора за осветлење вароши гасом. Да би заиста истом строгошћу проучавао и уговор о гасном осветлењу имам доказа у моме досадањем раду у општ. а и у том', што и ако ми је као шго г. Станојевић вели „гасно осветлење за срце прирасло" нпак кад је беогр. општ. про неколикогодина расписала сгечај и добилапопуде за гасно освеглење, као члан комисије, која је те понуде проучавала, био сам противан да се приме, јер сам се уверпо, да су услови били далеко неповољпији, но што су у другим европским варошима, које су гасом осветљене. Из овога се јасно види, да ми гасио осветлење није баш тако „за срце прирасло," да заборављам на ингересе беогр. општ. а кад би ме пак у општинским пословвма онакви мотиви руководили, какве ми г. Станојевић подмеће, опда би ја био непријатељ наше општипе. Међу тим као грађанин ове вароши немам ни мало иовода, да будем мање пријатељ наше општине од г. Ђоке Станојевића., Да се случајно у оно доба кад је у општини било говора о гасном осветлењу, г. Станојевић живље интересовао за општ. послове и да је случајно био пријатељ гаспога осветлења, он би онда исго тако мо: гао рећи, да сам противан попудама за гасно ! осветлење, што сам можда пријатељ елекр. светлости?! Према томе сви они напади г. Станојевића, изазвани предрасудом као да сам само зато правио примедбе на уговор о ел. осветлењу наше вароши, што сам пријатељ гаснога осветлења, сви ти иаиади сасвим су неосновани. Исто тако на сасвим погрешној основи доказује г. Станојевић, да је онај рачун о ценама гаснога и елекгр. освет. у Бечу „тенденциозно нетачан". Ја сам био навео за лример, да је ел. освет. у Бечу три пута скупље од гасног и го сам у првој мојој одбрани рачуном доказао. Г. Станојевић пак вели, да је основица тог рачуна нетачна и да према томе цео рачун не ваља. Као погрешну основицу тога рачуна наводи г. Станојевић што сам узео, да један гасни пламен од 16 норм. свећа гроши 142 литара бечкога гаса. Г. Станојевић мисли, да овде није у ствари узет такав гаспи пламен, који заиста интензитетом од 16 н. свећа троши на сат 142 литара гаса, већ да је узет тасни пламем већим интензитетом светлости, па је онда израчуњено, колико би иламен од 16 н. свећа потротио гаса за сат горења. И овде се г. Станојевић ужасно преварио. Месго да аутентичним податцима прибављеним из Беча то његово мишл>ење доказује, он вели како је „добротом једног нашег уваженог хемичара" добио неке податке из Волајеве технологије и тим нодатцима доказује како средњи иптепзитет неких тамо наведених гасних лампа износи 16 н. свећа а потрошња на сат није као што сам ја за бечке прилике навео 142 већ 220 литара. Овим је г. Сганојевић доказао само то, да је у техничким питањима врло невешт. Кад је посумњао у тачност мога рачунања, што се није непосредно у Бечу на кога обратио и кад би из Беча добио по-

ГОДИНА X. датке, који потврђују да је мој рачуп не тачан онда би тек могао да подмири своју потребу и да ме напада речима, како наводим „тенденциозно пеистините пода^ке". Бар Беч није иреко свега и дапас је врло лако у таквим питањима добавиги аутентичне податке Да је г. Станојевић тим правилним пу1ем ишао он би се не само уверио. да у Бечу заиста, као што сам и ја навео, гасне ламае с интензитетом од 16 н. свећа фактички на сат не троше више од 142 литара бечког гаса, ве& да има и гасних лампа, као што је тако звапи Сименс-Аргандов жижак, који с потрошњом од 142 литара бечког гаса на сат дзје не 16 већ 18—20 н. све&а светлости. Да се г. Станојевић постарао, да ирибави податке непосредно с извора (из Беча) он би се из ближе уиознао и с Ауеровом ламаом, која је у бечким радњама и јавним локалима толико распрострањена, да је без сумње и г. Станојевић имао прилике да се диси, како у тим лампама гас лепом белом пријатпом светлошћу сагорева, Том приликом сазнао би, како је Ауер у најновије доба ту своју лампу тако усавршио, да је у техници освеглења у Бечу читаву револуцују изазвао. Том новом Ауеровом ламном може се у почетку постићи интензитет светлости од 72 Н. сваћа а потрошња гаса износи само 125 литара на сат. 0 томе разуме со иије могао г. Станојевић ништа наћи ни у Болају ни у Муспрату ни у Вагперу. Тешко ми је да овом приликом и на овај начин морам да помињем имена ових славпих људи. Али, г. Станојевић на то ме је павео и он се огрешио, што је хтео да се заклони именима тако славних људи као што су Болај, Вагнер и Муспрат. Да је срећом, који од тих великана у животу, без сумње би му и они замерили, што о пракгичним питањима не нрикунља податке ■ из праксе, већ из књига, које су више настави намењене и у којима код онолико обилатог и пајразноврспијег материјала, не могу бити поједина питања тако обрађена, као што је то случај у самом практичном раду. Сећам се врло добро какав је утисак учинило на мене предавање једнога врло славног научњака, које сам случајно слушао пешго сам неко време у пракси провео и на коме је баш било говора о оном предмету, којим сам се подуже у једној хемијској Фабрици бавио. Сећам се и ако је све оно што је професор у своме иредавању изнео било у главном корек тно, ипак беше грдна разлика међу тим теоријским излагањем и Фактичним радом у Фабрици. Они цитати г. Станојевића из извесних научних дела, да се благо изразим, могли би лепо да се упореде с једиом пасажем из Гетеовог Фауста, који у оригиналу гласи: ./луаг 181:'а 11111: с!ег (хег1а) 1 ке 111а1јг 1 к \\ 1 (- гтг етет \\ г е1зегте181;ег8Шск. \\'о е1п Тп11 1аи8епс1 КаДеп ге §1 В1е 8сћШ1еш ћег(Љег ћтићегвсЈиевзеп, 1Не Еас1еп ип^ееећеп Шеаеп, Ет ЗсћТа^ 1аизепс1 УеЛтсктсеп асћАао'!:. Г>ег РћПоаорћ. <1ег ћегет, Цпс1 ћелуегв! еисћ, еа тинаГ 8о 8ет; Ба8 Ег81е >уаге 80, <1а8 /\\е11~е 80. 1Јпс1 с1гит (1ав ВгШ- ипс! VI ег!е во ; ХЈис! \\ е1П1 <1а8 Ег81: ипс1 7л\ч:'\\ тп§1 \уаг, Оан ЉШ' ип<1 У1ег1;е \\'аг' Шттег шећг. Оа8 рге18еп (Не Нсћа11ег а11ег Ог1:еп, 8пк1 оћег ке1пе \\ г е1)ег §-елуог(1еп».