Београдске општинске новине

ГОДИНА. X. У преводу г. Милана СавиКа: \ „До душе, с гаком умном Фабриком К'о с ткадачким је каквим ремеком, Где једним тиском нити иду све, Где тамо амо гониш чупчиће, | А нити се певидно примићу, И један мах иокрене свезу сву. Филозоф , он ће доћи вам па то, Доказаће, да тако мора бити то; Тако је прво, друго тако је, И за то треће и четврго тако је: Да нема првога пи другога, Трећег, чегвртог не би никада. Е. то вам исповеда сваки ђак, Ни један ткалац не аостаде иак. * * * ' Податке за опај пример о ценама елев. ' и гасног осветљ. у Бечу, нисам црпео ни 1 из каквога научног дела, већ сам их добио од једнога мог познапика из Беча. Онај пример за Л.ондон, за који сам реко, да сам га нашао у једном техничком ; лисгу, налази се у централном листу за 1 електротехнику од 1889. год. па стр. 228., ј где се без икаквог даљег коментара просто ■ и јаспо наводи, како би елек. осветлење ! извесних лондонских улица стало два пут 1 више од гасног осветлења. У истом листу и од исте године а на страни 95 наводи се, како се као главна сметња брзом распростирању елекр. светлости у Л.ондопу могу сматрати ова два узрока, прво што су увођењу електричне светлости противпи велики кааитали који су за гаспо осветлење уложени, а друго што се I публика аротиви, да за осветлење илаћа веће цене од лосадање цене гаса. Ови су податци извађени дакле из једнога техн. листа, који као што ми и име гласи: „Еккћ-о-кесћшвсће ХеЉсћгШ" имаде застуна интересе елекротехнике а нису узети, као што је један од г. г. поборника елекр. осветлења мислио и приликом једнога разговора о томе казао, да су узети из журнала за гасно осветлење „Јоита1 Шг Сгавће^еисћ^ип^ е!:с". И ако би овом приликом имао да наведем још неке примере с томе какоје елек. осветлење скупље од гасног, инак то за сада неће бити потребпо. Главно је да сам с^ одбранио од оних неодговарајућих навода г. Станојевићевих о ценама гасног и електр. осв. у Бечу и објаснио одакле сам моје податке црпео, а сад да идемо даље. У своме одговору на моју прву одбрану г. Станојеваћ опет додирује ону моју примедбу о сијалицама од 60 свећа, којом сам питао, како би се за улично осветлење могле употребиги ге сијалице од 60 свећа место оних од 16". Г. Станојевићу изгледа та моја примедба чудновата јер мисли да сам толико луд, да ћу тражити, да за сваку сијалицу од 16 свећа дође једна сијалица од 60 свећа. Да је тако мислио види се из оне раздражености, којом напада ту моју примедбу, доказујући да ја тражим „од повластичара 3 — 4 пута више светлости но што је погођено". Па у тој разражености без сумње из непажње ФалсиФивује чак и моју примедбу и вели као да сам ја гражио „да се лампе од 16 свећа замену лам. од 60 свећа", „ „ Бар за оно осветлење, за које општина пдаћа 80.000 дин.'"' Под знаком навода, вели г. Станојевић да сам казао „Бар за оно осветлење итд. значи, да су то моје речи, али како од тога «Бар" у мојим примедбама нема ни трага ни гласа, то је онда онај навод г. Станојевића неисгинит, ФалсиФикован. О томе

— 113 V - -' \/\/\- \/\/\/ ■ чу\У\/' - —\ -,Х\/ • \/\/Ч/ \/уу Ч/\/Ч/ \/\/ се може сваки, који би поверовао казивању г. Станојевића, уверити, ако само упореди моје речи из оригинала и оне речи, које је г. Станојевић под зиаком навода као моје навео. ИсI о тако није истипа да сам тражио нити сам мого тражити, да се ламиа од 16 свећа замењује једном ламиом од 60 свећа. Тражио сам само то, да се одреди кад би општина хтела за улично осветлсње да употреби и те лампе од 60 свећа, како би их према опој укупној цени од 80.000 дип. могла уаотребити т. ј, као год што је уговором нредвиђено са колико ће се сијасијалица од 16 свећа замењивати по потреби једна пламена лампа, исто тако био сам мишљења, да је требало и за сијалице од 60 св ћа угором одредити у каквом ће односу опе стајати према сијалицама од 16 свећа а разуме се и према нламеним лампама. Да сам заисга имао разлога то да тражим најбоље показује дебата у одбору београдске општине приликом решавања пи тања, коливо ће сијалица од 16 свећа повлавластичар бити дужан да да у ме" сто једне пламене лампе. Том приликом г. Станојезић предлагао је да повластичар буде дужан дати на место једне пламене лампе 4 или 5 сијалица. У мојим пав примедбама на уговор ел. осветлења оиширно сам објаснио, како је мало да се само са 4 или 5 сијалица замењује једна пл. лампа и према цени светлости из једпе и друге лампе изилази, да једна нламена лампа има да се замени са 10 до 11 сијалица од 16 свећа. Одбор је решио, да повластичар буде дужан дати на местоједне пламе лампе 6 — 7 сијалица. Као год дакле што је уговором одређено са колико ће се сијалица од 16 свећа замењивати једна пдамена дампа од 1000 свећа исто тако мислио сам, да би добро било уговором у папред утврдиги за колико ће сијалица од 16 свећа бити повдастичар дужан да да сијалице од 60 свећа и колико ће сијалица од 60 свећа имати да заменеједну пламену лампу. У голико пре било је нужно ово одре дити, јер као што се видедо и приликом одређивања са колико ће се сијалица од 16 свећа замењивати једна плам. лампа и приликом тога одређивања било је погађања међу г. Стапојевићем и одбором. Г. Станојевић преддаже 4 или б сијалица и ако за време дебате око тога питања призпаје да ,10 сијалица могу да замене једну пламену лампу", али, „да није противнан да се мете 6 — 7 сијалица" * Ово замењивање пламених ламиа сијалицама важи разуме се само у почетку, пре но што се буду ламие наместиле и по оној укупиој цени од 80000 динара а доцније пошго се лампе наместе настаје важност члана 19. уговора, по коме општииа има да сноси сав трошак око замеие. Ако би се дакле за нужно нашло, да се за улично осветлење а за ону суму од 80.000 дин. употребе и сијалице од 60 свећа, да се неби онда тек с предузимачем око тога погађали, као што се одбор са г. Станојевићем погађао, мислио сам, да је требадо уговором утврдити, у каквом ће се одпосу сијалице од 16 свећа и пдамене лампе замењивати сијалицама од 60 свећа. Због те моје узгредна напомене г, Стајевић ме исмева и доказу/е да ја то предлажем само зато, да би се нешто тражило

ВРОЈ 11. од предузимача, на шта он неће пристати, и да се усљед тога погодба поквари, уговор поцепа, те да се за осветлење узме гас а не електрицет. Тај несрегни гас толико смега г. Станојевићу да и у најпростијим и сиоредним питањима пеће да ме разуме и у том не разумевању толико је непажљив да према своме уображењу, чак и моје наводе ФалсиФикује. Та непажљивост г. Сганојевића огледа се и у оном цптату, којим је хтео да докаже, како он није измислио ону примедбу о упогреби елекгрицета и за индустријске потребе. Кад се пажљиво прочитају и упореде опа два цитата, која је г. Сганојевић, ради бољега прегледа, један поред другог навео јасно се види на што се она моја примедба односи и да сам мишљења, „да би општина добила куд и камо повољпије понуде но што их је добила, да је у стечају било објављено, да је београдска опшгина вољна да иод тако аовољним условима за иовластичара уступи некоме искључиво право за произвођење елек. струје за осветлење и сваку другу погребу вароши Београда. Ово је мислим за свакога јасно да је овде говора о неким иовољним условима за повластичара и да те моје речи, које је навео г. Станојевић имају везе с предходним делом мо;е примедбе, у коме сам казао какви су то иовољни услови, под којима је општипа вољна да уступи некоме изкључиво право за произвођење електр, струје за осветљење и сваку другу потребу. Ове пак последње речи и сваку другу потребу, које је г. Стапојевић нронашао као да су главни предмет неке примедбе, те су речи узете из уговора и не значе ништа друго, већ да је повластичару дато право за произвођење ел. струје како за осветљ. тзко и за сваку другу погребу. Какви су пак то повољеи услови, под којимаје то право дато повластичару и који по моме мишљењу из стечаја нису могли биги попуђачима познати, о томе сам навео два примера и то о употреби „природне" односно водене снаге и о подземним и ваздушним спроводницама. И сам г. Станојевић потврђује то овим речима : „Г. Марко је у начеду противан уговору нарочиго с тога што су аовластичару дата много већа права но шго су стечајем била објазљена. И зато он наводи само два иримера Али у доказивању, како су моје примедбе наведене у она два примера неосноване, заборавио је г. Станојевић да је и сам констатовао да сам навео само два примере. и из заврпшога деда моје начелне примедбе изналази и неки трећи нример с употреби ел. струје и за сваку другу потребу. Пошто тога трећега примера у мојим примедбама нема, онда сам с правом могао рећи, даје то савршено уображена примедба г. Стапојевића. Према томе неосване су и оне речи г. Станојевића, које је поводом те уображене нримедбе на мене упутио, т. ј. како је у мојој првој одбрани помешана нека чудновата заборав" «са дрскошћу". У колико такви епитети доликују радњи г. Станојевићевој остављам ноштованим читаоцима да оцепе. Г. Станојевић назива „соФазмом", што сам у мојој првој одбрани казао, да је у интересу повластичара кад се општина обвез.ује да истоме уступи повластицу за ел.