Београдске општинске новине

осветљење и атара београдског Г. Станојевић не слаже се с гим мојим мишљењем и веди : „тражењем дакле, да услови повла- ј стице вреде и за агар, више су иа штету но у корист повластичара, а то из узрока тога, што се и струја у толико јеФгиње може даги, у колико се троши ближе око централе (не водећи рачуна о коштању дужих спроводпика) једино из разлога, што се струја мање губи у краћим спроводницама но у дужим и што тај губитак иде ва штету повластичара*. Мени је ово објашњење г. Станојевића сасвим пејасио. Г. Станојевић наводи овде једну штету, која се као што се мени чини губи према користи, коју је повластичар добио тиме, што је и у атару беогр. стекао право, да искључиво сам производи електр. за осветљење и сваку другу потребу. Онај губитак електричне струје на растојање од варопш до граница атара, не може бити код добрих спроводника тако знатан, да толико на цене утиче, кад се зна, да се данас електрична струја спроводи не само у даљини од 5 или 6 километра већ и даљини од сто и више километра. Биће без сумње г. Станојевићу нознато, да је у ФранкФурту нриликом елекгричне изложбе спроведен електр. чак од ЛауФена на Некару, а Л.ауФен је од ФранкФурта 175 километара удаљен! Више примера могао би павести о таквим инсталацијама за произвођење електричне струје, које су више километра уда љена од места, у којима се спроведени електрицитет, троши за осветљење и друге иотребе. 0 неком тако зватном губигку као што г, Станојевић наводи, да, ће новластичар имати усљед дужих спроводника, мислим, да према овом што сам споменуо, пе може бити говора. Поред тога и то се зна, да повластичар у свако доба дана и ноћи мора имати довољно електрицитета, трошило се или не. и кад се о томе евентуалпо великом губитку елекгрицитега не води тако строг рачун онда нема пикаквога смисла онај разлог г. Сганојевића о губитку електр. струје на растојању до атара београдског, према томе и , софизам " је на његовој а не на мојој страни. Куд год се макнемо свуда наилазимо на објашњсња нека, која су нејасна, непотпуна, погрешка и т. д. па и у нитању које као што и г Станојевић вели, није електротехничке природе, те да би за његово разумевање била потребна нарочита спрема" и у таквом питању чини г. Станојевић непојимљиве погрешке. Објашњавајући, зашто је тражио да општина плаћа повластичару штете на прибору за осветљење а у случају кад не може да се пронаће, који је штету учинио, вели г. Станојевић да му је го тражење „диктирала та чисто наша околност што се код нас многе аа и најкорисније ствари омаловажавају и квире. Зар г. Марко не види какве муке" вели г. Станојевић „има наша општина са чесмама, које мапгупи намерно кваре ? Чесме су, ираво говорећи много кориснија усганова него елевтричне лампе, па кад се налазе људи, који и такве ствари из простог ината кваре и упропашћују, зар се неће наћи сутра дан неко, кад се наместе ел. лампе, који ће их, једну или више каменицама разбијати. Такви се случајеви у другим варошима не могу ни замислити, аа зато о томе и нема ни-

какви одредабг али код нас, где има људи који и најсветиуе и најкорисније ствари кваре, код нас се морало о томе водиги ј рачуна. Ја шта више држим да ће се наћи ј код нас људи, који ће т просгог ината, ј што је противу његових жеља усвојена ел. ; светлост, бити у стању да организују чи- Ј таву хајку противу елк. светлости, правити ј велике тешкоће њеном увођењу. И ко је напослетку крив ако се проузроковач штеге не могне наћи или ухватити ? Сигурно оп- ' штинска слаба контрола па зато је право да општина, која се не брине о сигурности ј ствари од опште користи, да они учињену ј штету и плати или да боље такве ствари | чува". Овако може да говори само онај. ко.ји заслепљеп електр. светлосш не види ни своју најближу околину и нреставља је, да је тако страшна, да јој у целом свету равне нема, и зато тражи дасеједном општинском концесионару да већа гаранција за сигурпост његове имаовине, но што је оишгипа према мишљењу г. Стаиојевића у стању да да прво себи и својим грађанима. Хајде да узмемо мало мирније, да се о томз нредмету норазговарамо Зато давле што се дешавало и дешава, да се чесме код нас намерно кваре, ја мислим, да се не може отуда извесги закључак, да /Је исто гако и електр. Фењери страдати. Око електр. ламна неће се млађи искунљатп да на зими и врућине чекају по неколико часова, док на њих ред дође, да наиуне тестије волом, не ће се око електричних Фењера грабити, ко ће нре воду да наточи, на те Фењере и ако бог зна како не светле, не ће се толико љутити као на чесме из којих једва цури вода итд. Са свим су друге прилике код нас на пашим чесмама, а сасвим друге код Фењера! Није ми иознато, да се код нас дешава, да су у некој улици или крају вароши сви Фењери памерно полунани. Тамо пак у „другим варошима" у којима се, као што г. Станојевић вели, такви случајеви „не могу ни замислити" , тамо баш дешава се а то и г. Станојевић врло добро зна, да се Феа >ери по улицама тамо из беса разбијају. Који год је неко време провео у каквој универзитетској вароши најобразованијлх делова Европе, зпа ће да то нису баш тако ретки случајеви. У Цириху слушао сам, даностоји и нарочига полицијска наредба о разбијању Фењера, по којој кад се нека група разуздаданог друштва- ухвати у томе уживању да Фењере лупа, онда се од ухваћепих поред казне наплрти не само штета, коју су том приликим учинили. већ и све шгете. које су се од последњег аретирања у разбијању Фењера десиле. Као што се из овог примера види „такви" случајеви у другим варошима не само да се «не могу ни замислити", као шго г. Станојевић на штету угледа наше ошптине тврди, већ се Фактички дешавају и то у толикој мери, да се тога ради издају чак и неке оригиналне нолицијске наредбе ! Ако је г. Станојевић и у другим случајевима као у овим тако строго водио рачуна о „нашим приликама" и „интересима наше општине", онда не треба да му је пи најмање „чудновато" што сам ја као нестручњак у електротехи. питањима био у стању да изнађем толике мане у уговору за електр. освеглеље вар. Београда. Али, и овде ће ваљда г. Стапојевић пронаћи неких „привривених смерова, који

у облику најлепших жеља за електрачно осветлење нису ништа друго, до ките отровнога цвећа", јер г. Станојевић вели да у „великој већини" мојих примедаба „пажљив читалац могао би открити таквих џрикривених смерова". Нужно је да се и ту мало задржимо, те да видимо, у којима је то снецијалпим случајевима г. Станојевић у мојим нримедбама могао да изнађе неке прикривнне смерове. И ако он вели, да их пажљив читалац може „открити" у великој већипи мојих примедаба, ипак из те велике већине паводи само два нримера, којима је без сумње г Стапојевић мислио, да на најфрапантнији начин докаже ону његову прегпоставку о прикривеним смеровима. Та два страшна примера односе се на употребу водене снаге и сијалица од 60 свећа. 0 сијалицама од 60 свећа рашге сам већ показао шта сам хтео да постигнем и мкслим да сам довољно јасно доказао, да код те моје примедбе не може бити ни помена о неким прикривеним смеровима. Да узмемо сад да ироговоримо коју о примедби односно употребе водене снаге. Г. Стапојсвић ме пре свега исправља и вели, да су и парна снага као и водена снага природне спаге. Међу тим зна се да парну спагу морамо вештачки да произведемо а водена снага сгоји нам у природи на расположење. И као год нгго неће никоме пасти на ум да некога исправља кад каже и ако је то погрешно, да сунце излази и залази, исто тако могао је г. Станојевић себи да ушгеди тај труд, те да нарочито наводи, како за мене нарна снага ко бајаги није природна снага. За водену снагу, која нам овде на расположење стоји вели г. Станојевић, „како је врло слаби пад Саве и Дунава веома незгодан за окретање динамо-машина, које се више стотина пута у минуту морају окретати. „ Добротом једнога нашег уваженог" техничара, као шго г. Станојевић вели, а у разговору сазнао сам, да је овај навод г. Станојевића ногрешан, јер слаби пад Саве и Дунава не може имати везе с великим бројем окретања динамомашина. Зпа се да има воденв мотора, који и код врло малога пада и малом броју окретања и то 2 до 4 пута у минуту, пркрећу машине, које не само више стотина већ и више хиљада окретања у минуту могу да учине. Избором добрих пренашања, точковима са зупцима и кајшевима, може се произвољио велики број окретања постићи, само ако има иогребне снаге. Снага воде, као што је и ћацима технике а можда и реалке познато, не зависи пак сама од нада воде, већ и од количине. Акојепрема томе пад воде незнатан а при том се има велики квантум воде, као што је случај код Саве и Дунава, онда се без сумње може добити и велика снага, којаје у стању да покреће дипамомашине и „више стотина пута у минуту*. Зашто се овде огрешио г. Станојевић прптиву елементарнога правила механике? На сваки начин не зато, што те ствари не зна, већ занесен предрасудом, да ја као „пријатељ гаснога осветлења," и не могу радити на томе, да се под што иовољнијим условима закључи уговор за елек. осветл. занесен том нредрасудом, пије хтео ни да размисли о ономе што нише. Тако може сваки без разхишљања ваздан да нам приповеда о неком предмету и онда ми је сасвим јасно што г. Станојевић