Београдске општинске новине

ГОДИНА X. несигурног предузимача, који ће пас омести у раду и несолидно га свршити. Ђока Новаковић. И ја сам за то да се не дангуби око овога него да се отпочне рад у режији, по предлогу комисије. Стеван ЧађевиЋ. Ја бих молио да ми се каже колики је рок рада одређен уговором предузимачу? Председник. Ја нисам видео одређен рок али то би се имало утврдити договором који би се имао склопити с предузимачем у детаљима. Незнам да ли би могао да се одреди рок израде још у овој години. Инж. СелесковиЂ. По моме уверењу, нема изгледа да ће се ове го, <,ипе моћи спојити и половина кућа. Стеван Чађеви"ћ. Из свога искуства дошао сам до уверења да кад се не одреди рок да то веома утиче на цепе. Ако би смо оставили кратак рок, цене би биле скупе ако дужи — јевтиније, а ако пикакав још јевтипије. Пошто Београд има око 2000 улица, најбове је да га поделимо на негсолико партија па да их дамо на поновној лицитацији која се има обзнанити и у којој се мора означити шта се има извршити ове године. Ја мислим да би се овако највише урадило. Што се тиче Луке Радосављевића, ја мислим да је он доста способан човек и да је од наших многих предузимача измажао спремом али с^мњам да има капитала довољно а ви знате шта значи имаги капитала у оваквим радовима. Ви видите, господо, да нас даве многе инФекциозне болести и да са тога треба да се ово спајање кућа с водоводом и поливање улица, сврши, односно отпочне, што нре. Ако усвојите мој нредлог. ја држим да ба се посао брже свршио. Филип ВасиљевиЂ. Чим није одређен рок предузимач би се повуко натраг и у даље. Међутим поменути писци као да зацело несу ни знали за поменуто дело Џамаријево, а за документе из разних архива несу ни могли знати, јер су се они почели пздавати тек од шесетих година на овамо, док су њихова дела издана много пре гога. Остајали су им дакле само турски извори и Барлецијеио Бе ука е!с. или барем многе његове компилације. Али ти турски извори, бар што се тиче делања Скендербегова, веома су мршави. Колико се у њима могло наћи података за сјајну каријеру тог великана, биће довољне ове речи историка Хамера: „За то време (т. ј. за десет година од доласка Мухамедова на престо), историци турски прелазе као заливени преко дела јуначкога Скендербега и сматрају за недостојно, да и на њ обрате своју иажњу, све док Мухамед лично не аође на Арбанију ."*) А ни пре пи иосле тог времена неје било много боље. Па је ли дакле сад у таким приликама историк и могао израдити што боље од компилације? Али ми смо досад говорили о делу Барлецијеву само у опште и поменули смо само шта су други о њему казали; сад ћемо изнети још неколико својих размаграња, која *). Наттег, Шз*, I. 260. Последње смо речи ми подвукли.

—_265 томе би нашао узрок да се извуче. Међутим ја чујем од г. инжињера, да се према броју пријављених не би ни могао одредити ров. Сад ако ми чекамо на све, онда никад пеможемо ништа свршити. Моје је мишлење да се узме једна улица и веже па тако редом. Председник. Г. Селесковић је гу. Он је казао, да у почетку неће бити много пријављених, а нема ни могућности, да ћемо у овој години извршити мпого од тог посла, већ саио један део. Андра Одавић. Ја ћу опет да се вратим па ону ствар што је помену Раданко односно кауције Дукине за магацин. Пошто је Л.ука поднео понуду и ако се не варам решење је одборско било овако: да му се уступи ако да сигурну кауцију, јер му ова поднета није сигурна. Он то није могао испунити. Сад и у овој ствари ми не треба да мислимо на то, да ли ће он испунити уговор или неће. Ма имамо гаранцију, а он ако не ради то је његова ствар. Ја господо нећу да нримим на себе, те да ми се доцније може што нребацити, већ кажем, да ми донесемо оваку одлуку. Да му се прими понуда ако подпесе довољну гаранцију да ће примљене послове тачно извршити. Сад после ако он нехтедне радиги водоводна комисија има права да одпочне рад сама у својој режији и ако буде шгете то да буде на штету понуђача. М. Капетановић. Господо. Ја сам дознао да је тај понуђач Л.ука и у овој понуди поднео ону исту хартију, коју и ири магацинима за гаранцију. Ако г. Лука хоће да се игра жмурке, ми ни смо вољви. Да ли је он способан или није то је његова ствар. 0 њему као предузимачу не треба говорити. Ако има гаранције ма ко да је, њега ће комисија контролпсати, па неможе да прави штете, а Лука се у опште пеможе узети као предузимач јер није положио ка уцију. ће га, ласвамо себи, из корена уздрмати, и ако се читава четири столећа све већма учвршћивало. Једна од највећих мана тог Барлецијева списа јесу, како се и из мишљења поменутих писаца види, мпоге и предугачке беседе, које је Барлеције понаметао и Скендербегу и другим важнијим личностима у уста. Да те беседе несу могле никад бити изговорене, за то јамчи сам писац већ самим тим, што је казао одакле је црпао материјал за своје дело, те их с тога не бисмо ни помињали. Али њих има тако много, да чине иоловину*) целе књиге, и с тога се преко толиких неистина не сме муком прећи. Ну наЈеклатантнији а у исто време и непобитни доказ пеистинитости и неверпости Барлецијеве, то су писма Скендербегова, Муратова и Мухамедова, што се налазе у његову делу. Она у њега имају јасан и разговетан дагум не само у годинама већ и у месецу и дану, али тако, да човек који проучи иоле боље документе из разних архива на мах увиђа, да су она ироизвољне и голе измишљотине његова мозга. *) Понханова књига, коју ћемо доцпије павести, иеје ништа друго до скуп већине Барледијевих беседа и износи 293. стране мале осмипс, док Барлецијево дело иема више од 371. стране истина два лут већег Формата, ади и мпого круиније штампано.

БРОЈ 26. Други је предлог водоводне комисије, да ради у својој режији, Г. Чађевић каже, да ће тај посао осгати дуго несвршен, па је предложио да се подели у чегири кварта. Из извешгаја види се да су сви понуђачи подпели велике цене, а опег из тога види се да они нису на чиего били. С тога нама ништа друго не остаје, него да тај посао поверимо комисији, да га она у својој режији ради бар за извесно време. Водоводна комисија може и доцаије, кад се утврди цена, расписати лицигацију и дати не једном него њим?' четворици или петорици Држим да ће овако решење најбоље бити. Илија Ђорђевић. Овде се повела реч о Л.уки, али то не би требало да је тако. Услови су прописани шта је понуђач дужан да изврши. Сад ако он заиста даде сигурну кауцију, ми не можемо казати да му не дамо. ПГго се гиче рада у самој режији водоводне комисије у питању је хоће ли комисија моћи све то извршити по предрачуну? Ако може ја ћу јој казати хвала. Председник. Ја мислим да ми можемо изаћи ез овога питања ка крај. Г. Капегановића мишлење је пајподесније, да водоводна комисија одпочне у својој режији радове, док се не угврди цена. Ми с пословима не би засгали а прво би се везале оне улице гди је највећа потреба за воду. С тога ја ћу да ставим ову ствар на гласање. Ко је за то, да се усвоји извештај комисије водоводне да она ради у режији с допуном предлога г. Капетановића, да може доцније расписати конкурс, тај ће гласати иза" а ко је у опште противан гласаће «против в . (Настаје гласање). Дакле 14 за, а 4 против. — И тако усвојено је по предлогу комисије и предлогу г. Капетановића. Председник. Прошле седнице било је одборника који су захтевали да се данас Неје место, да све њих овде претресамо. То ћемо урадити у самом тексту, а овде ћемо навесги само нека, која су прави апсурдум. Данас већ нема ни једнога историка, који се не би слагао у томе, да је Скендербег изневерио Мурата и побегао у Ал банију 1443. год. 3. новембра, после боја између Угара и Турака под Нишем. Међутим ми налазимо у Барлеција једпо писмо Владислава, угарскога краља, унућено Скендербегу с датумом од 1443. год. 5. јула (аппо М.ССССХ ГЛЛ. 3. Мопаз ЈиШ) и одговор Скендербегов на њ од 4 . августа исте године (рп&е Копаз 8есШе8 М.ССС. Х1ДП.)*) Па може ли се опда поклониги и искрица вере њима? (ааставиће се).

*) В а г I. с1е УИа е1с ., стр. 53. и 57.