Београдске општинске новине

БРОЈ 26. поднесе на решавање извештај о пијацама. Ја то и чииим а ваше је хоћете ди га одма узети у решавање (чује се: доцкан је; из несите ситнија питања!) Па добро, онда износим ово. На нашој великој пијаци продавали су извесни наши грађани лимунове и поморанџе но њима је, услед жалбе бакала, забрањено да то и даље раде на пијаци. Оии су поднели жалбу против тога наређења, но г. Министар унутрашњих дела оснажио је забрану као на закону основану. Но ти продавци обратили су се сад на ново с молбом а и лично су ме молили да им бар то дозволим да распродаду оно што имају од еспапа те да не потрули и да се и оно мало њихове сиротиње не упропасти. По жељи неколико одборника ја ово питање износим пред одбор. Соломон Азријел. Ја сам читао закопски основ на коме је базирана наредба којом се забрањује продаја лимуна и поморанџи на пијаци. Она је основана на чл. 36 закона о општипама. Али нисам могао да видим да је опгатински суд имао тога права да ту наредбу изда. То је једно а друго је, што општинска суд не аабрањује продају и других ствари јер тамо има ципела, пануча и свега шго се и по дућанима продаје. Кад се забрањује овима, онда зашто не би свима који продају трговачке предмете. Ја овде видим да господа бакали траже да они тај артикл монополишу, то ми господо неможемо никако дозволити. Зато тражим да се и овима дозволи продавати само на пијаци. Мијаило Јанковић. Ја сам одсудно противан торбарењу а овде је торбара^не као на вашару. Др. Давид Алкалај. Ја бих молио да се акт црочита. Стеван ЧађевиЂ. Ја мислим, господо, да је врло нужно да се сви продајни ар-

— 266 тивли групишу на једној пијаци и то како ©ни који су ради насушпих тако и они којису због санитетских потреба грађана нужни. Са тога гледишта мени се чини да лимупе треба продавати на пијаци. Тоје воће које служи по највише ради болника и људи који траже лимунову киселину. И кад се смеју продавати на пијаци урме, ја држим да треба и лимуни. За што би се лимуни узимали по бакалницака по 20 пара кад могу и јевтиније на пијаци ? Мени по свему изгледа да се забраном продаје више ишло против личности него против самог продајног артикла и са тога држим да ми с мирним срцем можемо дозволити ову нродају. Гавра БркиЂ, Многи од грађаиа читајући о овој забрани из новина питају шта је могло руководити општински суд даје изда идалијето ствар суда или одбора? Даље, грађапи мисле да је овако боље да човек може купити све на пијаци кад тамо оде, него да мора само због 20 пара лимуна да иде у бакалницу. Ја бих у интересу правилности молио да се укину оне чатрље на пијаци и да се забрани продавање и других ствари на пијаци. Не учипили се то, треба допустити и овима да лимунове продају. Раденко ДраговиЂ. Та је се пијаца много намножила са које каквим излишним стварима или артикдима трговачким. Тамо се цродају чак и ципеле и папуче и др. И кад се забрањује продаја лимунова, онда треба и остало забрапити или дозволити да се и лимуни попова продају. Др. Алкалај У колико је мени познато овде није биго никакво решење ни пресуда против чега би се могли жалити, пего пршто дошао позорник и забрапио. Опи су отишли код г. Министра и г. Министар им је и сам реко идите и продајите и даља и кад добијете решење онда се жалите. Но почиго је све то сиротиња, која продаје лимунове

_ ГОДИНА X. и поморанџе па пијаци они веле, да неће^ да иду против паредбе, него само хоће да моле, да им се не забрањује како би себе и своју породицу издржати могли. Овдеје Управа вароши Београда натоварила једну бригу општини. У члаиу 36. нигде не стоји. даје за ово опшгински суд надлежао. Нашто забрањиваги тој сирогињи радњу; они сиромаси по цело пре подне стоје онде једва да зараде 2 дин. да своју породицу одрже. Да они држе дућане — то је немогуће. Кад могу земунске пиљарице овде продавати, за што да неможс наша сиротиња. Држим да председпиштво има потпуно права, да се одазове овој сиротињи п да каже суду да тргне ту своју наредбу патраг. Коста Б. МијајловиЂ. Ми смо позвани да заступамо интересе државне и општинске. Један грађанин од три кључа дође па пијацу па ту узме лимупова сапун кафу шећер и све шта му треба — онда кад је тако, шта ће радити они који имају дућане. Треба да их затворе. Да ли би то било корисно за варош ? г. Алкалај каже то су сиромаси па пемогу да држе дућане. То не стоји. Могу опи да плаћају по један грош дневно за дућаиче и тако ди продаје. Филип Васиљеви^. Општина заступајући с једне стране своје интересе чини штете с друге стране својим грађанима. Она је дозволила чак и бурад да се на пијаци продају и остало и напустила варош. Ја сам за то да се све отера с пијаце сем зелени и нредлажем да се одреди комисија, који ће то проучити и одбору поднеги зивешгај. Ђ. Нешик Не стоји разлсг датреба дозволити продају лимунова на пијаци са хигијенског гледишта. Зна се врло добро кад је време да се ти аргикли продају по дућанима. Кад су лимунови скупи, онда овога продавања на пијаци нема. Опи продају само онда, кад могу да га продају испод цепе

РАЗВАЛИНЕ ШДНФЕКА ПРИПОВЕТКА Ф ГБРП1ТЕКЕРА Превод с немачког (Наставак 24) „Ја сам, отац." „Ко?" „Ја, Роза." „Роза? до сто врага, шта ћеш тако рано? Чекај мало, сад ћу ти отворити, док се обучем." Роза није ништа одговорила. Замотана у мараму, стајала је у ладном ходнику и слушала монотово куцање сата. Подуже је трајало, док се је отац обукао. Најпосле се брава отвори и Роза стане на ираг, И иехотице баци поглед свуда у наоколо, да види да ли су сами, и спази, да је кревет изгњечен, као да је човек сад из њега устао, али је то није могло преварити; у

кревету није целе ноћи пико саавао и отац се је вратпо пред зору — можда баш пре неколико тренутака. »Али, Розо," рече Павле Јохус зачуђено, шта те је нагнало да тако рано устанеш из топлог кревета п да мене будиш ? да се пије што догодпло, или да ниси болесна?« «Нисам, отац" рече Роза у великом узбуђењу, «ја сам здрава — али — хоћеш лн ми одговорити на једно пнтање?« „Врло радо," одговорп каФеџија, из чијег се погледа могло впдеги да не говори истину. „ПГга хоћеш?" „Ти знаш, о чему смо последњи пут говорили, отац," продужи Роза, „тн си ми обећао, да ћеш помоћи Францу, да се — тамо горе све уклони, да ћете онај несретни посао напустигп, п да ће онај човек, кога нам је бог на несрећу послао, оставити ХеденхоФ. Је лп то све урађено?" „Али, драго дете, (< рече отац са успљеним осмехом, то си могла н после неколако сати питати," „Је ли то свршено, отац?" наваљиваше ћерка. »Да богме да је, само што Брендел још нпје отишао ; морао је да пошље своју путну исправу

францеекоме копзулу на преглед и то га је мало задрдажо; али и он ће сутра отпутовати." „А да ли је у развалинама остао какав траг оног -- опог несретног цосла?« „Нпје, све је уклоњено н чисто." „Хвала Богу;« уздану Роза дубоко, радујем се, што сам се узалуд плашнла." „1Пта је, зашто сп се плашила?" „Нншта, отац", рече девојка љубазно, „кад се је Франц окануо тога посла, онда је све добро и нас се ништа не тиче но некнх других људи." »Али шта, моје дете?" питаше каФеџпЈа, који се је услед овога осетио несигурним, кажи ми, шта ти је, и због чега еи се бринула ?" „Нн због чега, отац, и хвала мвлостивом Богу, што је моја плашња била узалудна." „Алп ја те молим, да ми кажеш." „Нисам рада да о тим стварима више говорим, и да их позлеђујем," „Направила си ме радозналпм, и то ваљда није тајна,« »Не знам, отац, али мислим да није. Бруно је био Јуче после подне у башти —" „Хм" прозбори каФеџија усиљавајућп се мирно, који је већ слутио због чега је девојка