Београдске општинске новине

0 Б Ј А В А Спајање појединих вућа са новим београдсвим содоводом отпочедоје 22. ов. мес. Како је према завону обавезно, да се свака кућа са водоводом споји, го ће чиновник управе водовода са кметом дотичнога краја у свакој згради утврдити место за спајање. Ово се даје па знање грађанству београдском, да чиновнику водовода не чини никакве сметње, но на против да му даде тачног обавештења о овоме : 1. На ком месту желе, да им се кућа споји са водводом ; 2. Где да се намести водомер ; и 3. Ако би коме ван обичне домаће потребе још за какву другу потребу вода требала, да и то саопшти догичиом чиновнику. Ако који од сонственива не хгедне дати ова обавешгења, у његовој ће се згради извршити сиајање по нахођењу управе водовода. Од оуда општине вароши Београда 23. Јуна 1892. године. АБр. 7875.

Н А Р Е Д Б А Пошто разне забаве по каФанама као певање певачица, свирање, вештачко престављање и т. д. и друге забаве вао диркуси, менажерије, разне позоришпе преставе и т. д. лоше утичу на одржање Народног Позоришта то је одбор општински у седници својој од 11. Јуна 1892 год. одобрио, да се од певачица, свирачица престављача и т. д. сонственика цирвуса, менажерија, разпих позоришта и т. д. наплаћује поред досадање тавсе за општину јога и половина од гога у ворист Народног Позоришга. Суд општине вар. Београда, на основу горљег решења одборског. наређује свима, војих се тиче, да се овог решења

БУРАХ КАСТРИОТНК СКЕНДЕРБЕГ ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА ваиисао |^ИКО«ДА (С једном гепеалошком таблидом). (Темат награ1,ен првом видовданскои наградом општине београдске.) мото; Свендербег је орца Обилића. његош. ПРЕТРЕС КЊИГА којима оио ое олуакили при изради ове расправе. (Наставак). Исто тако смешна су и немогућа и друга два писма, која он наводи па стр. 63. и 66. Једно је од њих Мурат послао Свендербегу 15. јупа 1444. а друго је одговор Свендербегов на њ и то од 12. августа. Да се докаже да су она лажна и измишљена довољно је загледати им само у садржину. И у једном и у другом говори се о погибији хришћансвој код Варне као

придржавају и одређену тавсу васи оншгинсвој уредно полажу. Ко противно овој наредби поступи биће важњен по §. 326 крив. зав. Од оуда Општине вар. Београда, 12 Јуна 1892 год. АБр. 7537.

Н А Г Е Д Б А Пошто је при јаким врућинама домаћа пашчад изложена разним болестима а најобичније беснилу, то у интересу здравља и безбедности грађана, Суд општине вар. Београда наређује, да се не сме водити пашчад по каФанама, парковима и другим јавним местима. Ко противно овој наредби поступи, казниће се по § 332 алинеја 2. с погледом на § 335 алинеје 5. крив. закона. Од суда ошптине варошг Београда19. Маја 1882, год АБр. 7230. у Београду

ОГЛАС

Суду општине вар. Београда потребна је једна вућа или две, једна до друге, ради смештаја канцеларија грађевипског оделења и унраве водовода. Иста кућа или обе, треба да имају 15 до 18 здравих, видних и иространих соба. Поред тога да имају добар подрум и магацин од 120 квад. мет. површине подесан за смешгај разног инжињерског халага и материјала и једне радионице. Еућа ова треба по могућству да је у средини вар. Београда. Понуду са ценом ваља поднети Суду општине вар. Београда најдаље до 1. Јула ове год. Од отране суда општине вар Бзограда ГБр. 1123. 19. Јула 1892. год. у Београду.

о свршепом чину,*)а има ли данас још кога, који не заа да је битва па Варни била тев 10. новембра те године? Па да је само то, пего Барлеције још тврди, да он сме свим на свегу јамчити, да су та писма истинита: „Глшт Татеп Ши<1 т1ге]т1е ровш аЖгтаге е^ тео јиге соп1:еп(1еге, е 1; еирегхогез т188ав П1;1;ега8 в итд.*'*) А кавва су ова четири писма, гаква су и сва остала, о чему ћемо у осталом, као што напред споменусмо, и после проговориги воју. Не мањи — ако не још и поузданији — доказ лабавости и непоузданости овога списа Барлецијева јесте и то, што хропологија догађаја у њему не вреди баш ништа. Од рођења па до смрти Скендербегове може се с правом рећи, да нема ни једне годипе, у којој би се овај спис слагао с документима аутенгичним, што су нађени по разним архивима европсвим, или са светским, опште познатим догађајима. Имаћемо, н. пример, прилике да видимо, како је Скен*) У Муратову н. пр. писму стоји изреком: »Нађев ап!е осп1о8 Нгш^апсас &>Липае поп 1еуе (1осишеп1 ;ши.. * Ие УИа е!е. Стр. 63.... **) Иш1., Стр. 67.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА 45. РЕДОВНИ САСТАНАЈ^ 18. Јуна 1892. год. Председавао председнив г. Милор « Р. Маривковић били г.г. одбороици : Н. X Поновић, М. Трнковић, Мића Петровић, Коста Петровић, К. Б. Михајловић, М. Јовановић, Р. Драговић, М. Ј. Марковић, Др. М. Т. Леко, В. Тодоровић, Ђ. С. Новаковић, М. Капетановић, Др.Радовановић, М, Велизарић, Љ. Јовановић, Н. Р. Поповић, М. М. Ђорић, Л. Дап1ковић, М. Јавковић, Јован Хрис^гић, А. Ј. Одавић, Стев. Чађевић. I Прочитани су замисници одборских одлука седвица држаних 11. и 15- Јуаао. г. и учињене су ове измене, у одлукама КЊБр. 460 и 462 да се одобрене суме наплате из иартије буџетом одређене на ненредвиђене трошкове, и у одлуци Бр. 468 да се изјављена пнтерпелација тиче и водоводних цеви у Савској улпци. II. Одборник г. Коста Б. Михајловић извештава одбор, да је Паранос заузео и оградно један део улице, шго води поред Гођевчеве Фабриие. Председник изјављује, да ће наредити извпђај и известити одбор о резудгату. III. На тражење г. Миће Петровића одборника, председник износи одбору на решење молбу еснаФа месарског, да га општина новчано потпомогне прнлнком изашиљања четира питомца у Златни Праг, ради изучавања месарског заната По прочитању те молбе одбор је цосле но именичног гласања са12гласова против 8 (који су били за мању помоћ) решио, да се еснаФу месарском взда из онштинске благајнеапз партије буџетом одређене на нецредвиђене трошкове као помоћ за изашиљање његових питомаца пет стотина дипара. IV. Одборник г. Мића Петровић пвта зашто се калдрма у Једренској улици тако споро ради. Председник одговара, да ће наредити, да се рад што више убрза и доврши. V. Одборник г. Коста Б. Михајловић саопштава да се тротоарске плоче у Пиварској улици не залевају цементом као што је у погодбама назначено. дербег по Барлецију прешао у Италију у помоћ краљу Фердинанду год. 1459., дов један милансви довуменат изревом вели, да је то било год. 1461.; таво, даље, да је папа Пије умро год. 1463., док је свавом познато, да је то било год. 1464.; да је Скевдербег умро год. 1466, дов је по једном мантовском и једпом млегачвом довумепту и по хопфовим сведоџбама то било год. 1468. и тушта и тма тавих омашака. Али кад бисмо наводили све погрешке и све мане овога писца, требало би нам куд и вамо више простора, по што смо себи одредили за овај „Претрес", те с тога остале остављамо да наведемо доцније у тексту а трудићемо се да наведемо бар све главније. Друго важно дело, које треба да има сваки биограФ Скендербегов и без кога се истинита његова историја никако не може наиисати, то је ћкнпа <:Н СКог^ш Са81х1о1;о ЛеИо 8сап(1ег — Весћ од брешијанског свештеника Џамарије Бијемија (Сааштапа. В1етт1). За шго је важност тога дела толика, трудићемо се да покажемо одмах за овим. [н !опа (11 СгГог^јо Са«1:по1;о неје никако оригинал какав, већ само допуњен и где-