Београдске општинске новине

Г0Д11НЛ X. Председаик нзјављује, да ће наредити наа,зорнику рада да на ово пази и упути предузммача да се погодаба придржава. VI. Иредседник износи одбору на решење молбу Јов. Шелинга п комп. којом моле да се ослободе плаћања мерине на камен што доносе железницом за каЈДрмисање београдских улица. По прочитању те модбе одбор је решио, да се молиоци Јов. Шелинг и комп. ослободе плаћања мерине на камен,што доносе железнпцом у Београд ради калдрмпсања вар. улпца. Ово ослобођење да вреди од 19. Јуна о. г. закључно. VII. На питање учпњеро од страпе г. Соломопа Азријела у седннци одИ.Јуна 1892год КЊБр466 председпик одговара, да је суд доиустио сопствеиицима купатила да могу прпвремено спустити купатила ниже од одређепог места, док пе сиадне вода, те да нм се може прнНи. Одбор се задовољио овим одговором. VIII. Одборник г. Мић^ Нетровић предлаже, да се регулише Савска улица према регулационом плану а да се за заузета земљишта плаћа соп•ственицима извесни интерес на њихово прпмање, до исплате, пошто се па^а, да ће сопственици на ово пристати. Но прочитању овога, одбор је овластио председника да ступи у преговоре са сопственицима имања у Савској улици однпсно овог предлога иа да о том постигнутом споразуму цзвести одбор IX. Председник извештава одбор, да је нови београдски водовод довршен, да ће се кроз даа два отпочети вршити сиајање иоједипих кућаса водоводнпм цевима и да би према томе требало прпредити свечано отварање водовода о Петровудне о г. и да је за то одредио нарочито повереништво, које ће учинити нужне припреме за ово. По саслушању овога одбор је одобрио предлог ц поступак председника да се приреди свечано отварање водовода београдског о Петровудве с тпм да се потребни трошкови пснлате из нартије одређене за грађење водовода. X. Председпик изаоси одбору на решење предлог грађевинског оделења општине београдске, што иоирављен игалијански превод оригиеалне једне биограФије Свендербегове од неког безименог писца, како вели сам Џамарија Бијеми: „Ба ргезеп^е тта 1а1:1са соп818^ега т ({ие^о, (И г11'о1к1еге 1' орега <3.1 ^иез!' Аи(х>ге т те^Ног' огЉпе, е &гта.' *) Покажемо ли дакле вредност и истинитосг тога оригинала, онда смо, нема сумње, доказали и вредност саме књиге Џамаријине. Прва биографија што је изишла о Скендербегу го неје било Барлецијево дело Бе ука е^с, ма да је оно изишло већ на четрдесет година после Скеедербегове смрти. Још на једно тридесет година пре тога, писац један беше већ описао и прославио дела гог великог човека. То је било још год. 1480. Спис таЈ био је пасан латинским језкком а вагпис му беше : аЕхрНск Шз1огха бсапАегће^ есШа рег (јиешћат А1Вапепзет. Уепе1из Гтргевза нкЈив^па, а1:<{ие трепва Егћаг(И Ка(1о11 «1е Аи^из^а аппо Ботт1 1480. (Не 2. тетшв АргШз <1исап1|;е 1оаппе Мосепусо 1пс1у4 > Бисе." **) Али та књига би па брзо заборављена, а као да ни онда не беше много позната. Јер како бисмо иначе могли себи објаснити

*) 01 »т. ВГСШД1, 1з4. <И &. Саз(;г. Рге&г. XI.

**) В1етпп С-., РгеЈ, IV.; Ре+тоуИс 6., Езза! е^с. Стр. 1.

_ — 271 којпм се предлаже, да се за смештај тог оделења и управе водовода узме нарочита зграда са потребним просторијама. По прочитању тога предлога ГБр. 1086 и 1123 одбор је одлучпо, да се изда оглас у општинским новиаама п позову сопственици зграда, да у року од 15 дана поднесу своје понуде. Понуђене зграде да прегледају п даду своје мњење одбору, г. г. Мата Јовановић и Мнћа Петровпћ одборницп и управаик грађевпнског оделења г. Т. Селесковић. XI. Одборник г. Андра Ј. Одавић пита шта је са иредлогом, да се на општпнској зградп подигне Још један кат. Председнпк одговара, да је ствар ова застала због тога, што нови управник инжињерског оделења хоће пре извршења да исту проучп. XII. Жнван Живановић, државни саветнак, кога је одбор општииски у седнпца својој од 26. Маја о. г. АБр. 7509 изабрао за члана повереништва за руковање са прирезом оиштиискам од 28°| 0 даје оставку на ову дужност. Одбор је решпо да му се оставка не примп. XIII. Председнпк извештава одбор, да је суд општински решењем својим од 16. Јуна о. г. АБр. 7695, решно, да цена лебу буде за других петнаест дана месеца Јупа о. г. двадесет н две паре дин. од килограма а да се по варош продаје леб по двадесет пара у тежини од девет стотнна и десет грама. Одбор је примио к знању ово решење судско с тим, да се у општинским новинама поред цене лебу објаве и цеве жнта са свих 15дана, како ба се видело из којих је цена изведена средња цена, житу па према томе и цена лебуXIV. По прочитању акта великошколске дружине „Давичић," којим се предлаже, да општина прими од дружипе готову бисту Даничићеву и о своме је трошку подпгне на каквом угледном месту а гроб нок. Даничнћа да обележи пристојном каменом пирамидом, — одбор је решио, да се усвојн овај предлог дружине „Даничић« с тпм да повереништво за улепшавање калимегдана пред- , ложи начин извршења овог решења. оно што Барлеције вели у предговору к својој књизи, да се т. ј. он при изради свога дела пеје служио никаком биограФијом Скендербеговом од вога свог претходника ? Шта је било узрок толикој непопулариости тог дела неје тачно познато, али би се лако дало погодити. Веће излагање Факата и ис■ тина, а мање красних и ако неистинитих беседа и писама, каквих има Барлеције, к томе још готска шгампа, рапав стил без и каке елегантности и многобројпи барбаризми, све је то, у време кад се на то много пазило, силно утецало, да се оно са свим заборави.*,! С тога и не треба да нам падне чудновато, кад дознамо. да је од свију биограФа Скевдербегових њу имао једини Џамарија па и он не са свим потпуно. Узалуд је он, како сам вели у предговору, писао свима онда познатим и најважпијим библиотекама, узалуд распитивао свуда за још један примерак тог дела : о њему нико не знађаше баш нишга Међутим спис тај ни из далека не беше заслужио да буде тако презрен и занемарен. Какво је скупоцено благо лежало под тим гадним корицама, ми ћемо имати најбоље прилике да се после уверимо, кад почнемо излагати систематски *) В1епнш 6., Шопа, РгеГ. VI.

БРОЈ 28.

XV. По прочитању акта истражног судпје за вар Београд АБр. 7727 7702, 7724, 7688, 7689, и акта VII. пуков. окр. команде АБр, 7740 и 7669 којнм се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је пзјавио, да је Вера ж Светозара Николића берберива, доброг владања а сиротног имовног етања ; да су му Стојан Степаповић-Илић, Љубомир Видосављевић, Живко Жавковић, Милован Игњатовић п Миливоје Рајчевић, иеиознати ; да је Дамитрије Марковић доброг владања, слабог пмовног стања ц да добар глас у грађанству ужива, XVI. Председник изаоси одбору на мишлење молбе, којнма се траже уверења о сиротноме стању. По прочитању тпх молби АБр. 7451, 7452^ СБр. 10641, 10769, 10574, 10822, 10725, 10945, 10482, 10927, 10805, 10219, 10188, 10688, 10447, 10494, 10694, 10446, 10509, 10483, одбор је изјавио мишлења, да се молиоцима Илији Тодоровићу, Душану Тодоровићу, Марији Филиповић, Маси Цветка Димитријевнћа, може дати тражено уверење; да се суд иредходно увери о имовном стању молилаца Андреје Будаковпћа, Јованке Петроввћ, Спме Н. Ковачевића, Милана Жиквћа, Илије Секулића, Владимира Стевановића, Јована Жарковића, Ђукана Богосављевића, Милисава Вилотијевића, Је#рема Ивановића, Насте М. Лазаревића, Ане Десаотовић, Димитрија Сганојловпћа, Антонија Јовановића, Венцла Шплихала ц Милице СтеФановић па тек онда да им изда тражено уверење. ХУИ. Одборник г. Андра Ј. Одавић пцта, да лије државна власт потврдила правилник за издавање воде из новог београдског водовода. Председаик је изјавио да ће у идућој седници на ово иитање одговорити.

46. ВАНРЕДИИ САСТАНАК 20. Јуна 1892. год.

Председавао председник г. Милов. Р. Маринковић. били г. кмет, помоћник К. Чупић, одборници г.г. Др. Радовановић, Мића Петровић, Н. Р. Поповић, Ђ. Ж. Нешић, Р. Драговић, К. Петровић, Н. X. Поповић, С. Вељановић, М. М. ТЈорић, Ђ. С. Новаковић, Др. М. Т. Леко, М. Велизарић, Мата Јовановић, М. Канетановић, Мих. П. Бончић, Гавра Вркић, В. Тодоровић, Др. П. Поповић, АЈ. Одавић. радњу Скендербегову. Овде пзк навешћемо само неколико речи Цамаријипих, којима је он пропратио то дело у нредговору свом и које ће пам вредпост његову само још боље објаснити. «Бар, арбански град, био је његовим родним месгом (то је изјавио он сам при описивању страха, који беше завладао свима арбанским градовима о доласку Мурата и Турака да опседпу Светиград) а имао је брата, који беше официр у самој телесној гарди Скендербеговој*)-, па пошто овај беше присутан у свима сгварима коЈ 'е се догађаху, то и он добиваше извештаје о свему са свима детаљима, ге с тога тако рећи његовим устима прича све догађаје више по виђењу но по чувењу. А он то и сам казује једном приликом, при причању о оној прекоморској експедицији, кад Скендербег пређе у Италију у помоћ Фердинанду, краљу напуљском, где моли да га читаоци извине, ако у излагању тих догађаја пе буде онако веран као у осталим случајевима, јер сад неје имао више реФерата својега братг о^ицира у краљ. тел. *) В1етт1 Сг., ОДопа, РгеГ. IX. Речи смо ми подвукли .