Београдске општинске новине

ВРОЈ 27. I Прочитан је зааисвик одборских одлука сед нице, држане 18. Јуца о. г. и примљен је без измеиа. II. По прочитању акта главне контроле АБр. 7795, којим се тражи да одбор општински именује два дица, која ће са пиновником гдавне контроде прегледати рачуне општинске према наређе&у чл. 141. зак. о уређењу гл.контроле, одбор је овдастио суд општииски да ова лица именује. Ш. По прочитању акта управе вар. Веограда АБр. 7792, којим се тража, да општина у најкраћем року нађе стан за кварт савамалски управе вароши Београда, пошто је досадања зграда склона паду п с хигијенског гледишта неупотребљива, — одбор је одлучио, да се тражи од уираве вар. Београда да азвести општину, какви су недостатци поименце у досадањој згради каква би зграда требала да се нађе, са колико простора и на коме месту у вароши. IV. Председник изпоси одбору на решење извештај одборског повереништва о прегледу железниие М. Карамарковића у Пожеревцу. По прочптању тога акта ГБр. 802, одбор је решио, да се извештај у свему прими и да се може ступити у преговоре о цени са продавцем на начин како се у извештају преиоручуЈе стим, да се у исто време огласв у страним новинама, да је општини београдској потребиа једна така жељезница. V. По прочитању акта управе водовода АБр. 7767, којим се подноси распоред, по коме би се имаде везнвати поједине куће са водоводним цевима, — одбор је решио, да се овај распоред усвоји са изменом: да се на првом месту врши спајање у овим улицама, које су ма са ког узрока раскопане; у другом реду да се врши спајање у улицама, које су по мишдењу водоводне комисије безводне Да се радна снага при овоме послу што више умножи, како би се спајање што ире довршпло. гарди, који због неке болести беше принуђен остати код куће."*) Па би већ и само то било довољно, да нас нодстакне да мислимо е је та књига морала бити много истинитија и ноузданија од Барлецијеве, баш и кад не бисмо имали доказа за њену ваљаност а Барлецијеву непоузданост. Ади да пустимо и овде Џамарију, да нам он то окарактерише у неколико речи, а ми ћемо после додаги још неколико својих опазака. „Он, — вели Џамарија**) — описује до сигница место, где су се десиле битке; не изоставља н& једне прилике која заслужује да се спомене; прича живог Скендербегов од године на годину, помиње месец и каже дан знатнијих догађаја; на нослетку, аегово се причање (шго ме је потпуно уверило о његовој верносги) слаже с Риналдовим папским писмима (у његовим Аналима), која су тадаа.ње папе слале Скендербегу као одго-

*) У оригниалу: „Уеша пиМ <1е1л1Г 81 т ћао 1гавтагта 8сап(1ег1зе81 ехреДШопе аЦдиМ аи^ уеп опикепт, аи<; 1ттЈ8Сиепт : сит 1'га1.ег теив (Ј п 1 ј п 1рз18 Г) от1П1 аиНоигИа ог(Ј1пе8 Лисећа!, сијаз 1;гас11410пе8 е§о роНбз^тит ведиеђаг, ео !етроге тогћо трНсНиз (Јолн тапеге соас!из ега!.* бјат. В 1 е т т 1, 1а1:ог1а, РгеГ. X. Речн смо ни подвукди. **) В 1 е т т 1 6., 1з(опа, РгеЈ'. УП.

— 272 VI. Председник општине београдске и одборник г. Никола X. Поповић подносе одбору на одобрење имена кандидата чланова поверепвштва за пр гдед општинских каса, према овлашћењу одборском од Јуна 1892. год. АБр. 7512. Одбор је одобрио у свему преддог председника општине и г. Н. X. Поповића и према томе ће одборско повереништво за преглед општинских каса састављати ова лица: а., За главну општ. благајницу: г.г. Андра Ј. Одавић, Ђорђе Димитријеапћ и Марко Велизарић одборници; б., За депозитну благајницу: г.г. Др. М. Т. Л.еко, Мата Јовановнћ и Мића Петровић, одборници. в., За благајницу управе водовода: г.г. Лзуб. Јовановић, Радован Филиповић и Др. М. Радовановић, одборннци; г. За трошаринску благајницу: г:г. Светозар Боторић, Ђ. Ж. Нешић и Соломон Азријел, одборници; д., За благајнице у одељцима: г.г. Мих. Д. Банковић, Никола Р. Поповић, Коста Нетровић и Др Давид Алкалај, одборници. VII. По предлогу грађевинског оделоња онштине београдске ГБр 1126, одбор је изабрво г. г. Мићу Петровића, Р. Драговића и Ђ. Неранџића. одборнике и општ. инжпњере Ј. Смедеревца и М. Михајловића ца у Савској улици вримају коцке в надгледају радове око полагања коцкасте калдрме, што има да изврши српско -Француско друштво. Г. г. Мих. Јанковића, М. Ј. Марковићт и Гавру Бркића одборнике и општ. инжињере Ј. Смедеревца п М. Михајловића да псти задагак врше у Крагујевачкој улици. VIIIПоводом предлога грађевивског оделења општнне београдске АБр. 7773, да зе изабере комисија, која ће стално радити на проценама приватног земљишта, што под улпцу долазе обор је оддучпо, да иитање о установљењу сталне компспје за процену приватних земљншта, што према регулационом плану под улицу долазе, проуче и одбору поднесу извештај повереницц г.г. Велпмир Тодоровић, Ђ. С Новаковнћ п Н. Р. Поповић, одборници. вор на писма и молбе, које је он њима писао." На то ми имамо да додамо ово. Доиста, и кад не бисмо имали у рукама документе из млетачког, миланског и мантовског архива, нити пак писма папска у Тајнера или Скендербегова у Мопитеп^а 8егћка, даље, и кад не бисмо имали Хопхове сведоџбе и друге поуздане изворе за историју ондашњих догађаја, опет би нам било довољно да нас увери о доброти и истинитости овога посла и само, некако таво рећи, веровно и просто причање и излагање Фавата овога безименога писца. Нема он ни једнога писма Скендербегова, — јер је немогуће и бидо имати га, — не износи готово нп једне беседе његове, — јер откуда ју је и могао навести од речи до речи, а речи појединих људи тако треба наводити, — број и арбанашких и турских војска и погинулих ратника увек је умерен и ближе истини, него они што су у Барлеција, код кога од Турака може у једном боју погинути по неколико хиљада а од Арбанаса само неколико десетина. Он, даље, као што ћемо доцније видети, често веди: 0 тој и о тој ствари несам се никаво могао тачно известити, али сам на послетву питао Захарија

ГОДИНА X. IX. Председвпк нзноси одбору на решење предлог ГОоае Ајхнера, уреднпка листа »ОгавеШ <1ез Е^гав^егз*, да уз новчану иомоћ општинску опише ц илуструје у помепутом листу знамените зграде н установе у Веограду па по тпм и у осталим варошима Србије, као пио је то урађено у другим државама. По прочитању тога предлога, одбор је одлучпо, да проуче овај предлог и поднесу одбору извештај новерници г.г. Др. П. Поповић, Љуб. Јовановић и М. Капетановић, одборници

ВАНРЕДЗШ САСТ&НАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ (по стевогг . велешкАмд) држан. 4. Јуна 1892 год. (свршетак) Лазар Дашновић. У ноћајској улици зида Дума Ћ. Јање кућу која је за 5 сантиметара изишла ван линије и ја молим да се обрати пажња инж одељењу те да још за времена учини исправку (учиниће се). Стеван ЧађевиЂ. Вама је већ познато, госнодо да је вода дошла у велики басен ,и она ће се вероватно већ пустити кроз улице бар за поливање. Но ја не видим снремне друге ствари за поливање; чуо сам, шта више од једнога члана водоводпе комисије, да ће се ове улице поливати помоћу сака. Ја бих вас молио да донесете решење да то не сме да буде него да се поливање врши помоћу каучукни цеви како бива и у осталом свету. Ја бих молио да се те цеви набаве јер не стоји раздог да је поливање сакама јевтиније. Ја се бојим да у томе начину подивања сакама не дежи задња тенденција да се што мање воде троши. Ја сам видио у Бечу, Прагу и другим варошима запада да се таке удице поливају и ја бих молио да се што више тога прибора набави те да можемо поливати улице што пре те да не гутамо ову несносну прашину. Гропу или Дапкла Ђ^рића, или, у ошпте, које важно и историјсво лице. Ну најбоље и најпоузданије ће нас уверити о доброти његова дела то, шго се оно готово свуда слаже с докуменгима из свих архива европских и са свима нисмима и папским и Скендербеговим, бар с онима, која су досад нађена. Док смо код Барлеција видели, да му гогово ни једна година у хронодогији не ваља, догле овде не палазимо готово ни једне погрешке у њој. У њему се у годинама подударају не само они догађаји, који су у разним документима и аутентичним писмима, него и они, за које се данас из модерних историја тачно зна кад су се догодили. Т. ј. безимени писац нигде не помиње гакве апсурдуме, какве смо видели у Барлеција, да се н. пр. за битку код Варне знало још у почегку год. 1443., да је папа Пије учро год. 1463. и т. д.! Истина, не може се рећи, да и он неје баш нигде погрешио, ади то се од једнога писца и не може захтевати. Па ипак, у њега је у гдавном само једна значајнија омашка, а то је, да је битка под Београдом (Бератом) била год. 1454., док би требало да је казао 1455. (Узгред буди речено по Барлецију то је било год. 1452.!). Шта је