Београдске општинске новине

ГОДИНА X. ј \ ј — \/\/\Х"" \У\У^ \/\ /\Х ч/\/\/ \/\/\/ \/\У\У уу\/\у ч. буке замењен каквом „есенциом", онда се таква ракија увек мора обележити као вештачка ракија н. пр. „вештачки коњак" „вепггачки рум" и т. д. 8. Приликом санигетских ревизија узима ће се од сумњивих ракија и другога алкохолнога иића пробе, ради хемијскога прегледа. V. 0 сир-ћету. 1. Само чисго сирће и у коме нема никаквих страних шкодл.ивих магерија дозвољено је продавати. 2. Под именом природнога винског сирћега забрањено је продавати вештачке производе. 3. Сирће за јело и другу кухињску и домаћу потребу, греба да има бар 4°ј 0 сирћетне киселине. Слабије сирће забрањено •је продавати. 4. Да би се оденила каквоћа сирћета, узима ће се редовно нриликом санит. ревизија од сумњивих продуката пробе, ради хемијскога прегледа. Л1. 0 уљу за јело. 1. Забрањено је под именом уља од маслина продавати друго какво уље н. пр. котоново или сезамово уље и т. д. или смесу уља од маслина с другим уљем. 2. На судовима, у којима се ради нродаје држи уље за јело, мора бити јаспо и разговетно написано, да сваки купад види, какво је уље у исгом суду, да ли уље од маслина, или друго какво уље, или смеса разних уља. 3. Само чисто и неукварено уље дозвољено је продавати. 4. Каквоћа уља оцењиваће се хемијском анализом и тога ради узимаће се пробе сумњивога уља приликом санитетских ревизија. VII. 0 посуђу у опште за јело пиЂе, кување и за мерење течности. 1. Судови за јело, пиће, кување и за мерење течности не смеју бити : В о и е А ш 1, Р<а ТшчЈше еп Еигоре, раг — I). М., тешТзге с1е8 ркгзГедгв §68ауап1;ев Ггапоахве« с! ећ-ап^ге«. Тоте ^иаћпсте. Рапв 1840. ћдсеаг1 СИасото <11 Р 1 е 4 г о, Сор1ово гш1~геТ1:о (1е« - И аппаИ сИ Паиаа, 1Љп (јиаТхо. Уепе11а 1605. РопЈапив Сг е о г §■ 1 и 8 В а г 1; ћ о 1с1 и 8, У&а 8сап(1ег1)ео-1 е1:с... Рга^ае, аппо МБСУШ. Поповићг ЈованЂ С,, Животб и витешка воевани славпои. кнеза ешрскога(?) Ђорђа Кастриота Скендербега. У Будиму 1828. 8ап8оујпо Ргаисезсо М., Сг1аппаН оуего 1е УИе с1е рг1пс1р1 е!; зг ^ поп с1е11а саеа оШлпапа. 1Н —. 1п Уеие^а М.Б.ЕХХ1. 6 С е р б с к Г б н а р о д Б1 и л и с т г од 1839. год., Ђурађт. Кастриотићг (прозванх Скендербегх) и Амуратг. Од броја 44. ШаФарик-в, Пописх акга принадлежећи кт> истор1и Срба и остали ГОугословена наодећи се у цес. кр млетачкомг генералномђ архиву, кои е сачин1о у лето 1858. год. — Београд 1858. и т. д..

— 287 а] од олова или залемљени металном смесом, у којој има више од 10% олова. б] калајисаним легуром у којој има олова Ово важи и за баварне калајисане судове, који увек морају бити чистим калајем калајисани ако служе за држање и кување јела, пића и другу сличну потребу. в] не смеју бити од легура иди глеђеисани емаљом или глазуром, из којих судова сирће од 4°/ 0 јачине после по сата кувања може олово да раствори г] од гуме или каучука у коме има олова или цинка. Ово важи и за цуцле и играчве од каучука. 2. Забрањепа је унотреба шгањола или друге какве металне хартије, у којој има олова а служи за савијање животних срестава. 3. Затварачи на сифонима несаеју имаги више од 1% олова. 4. Да ли носуђе и други овде поменути предмети одговарају овим правилима, оцењиваће се хемијским прегледом нојединих сумњивих предмета, који ће се тога ради одузимати, приликом санитетских ревизија. * * * По себи се разуме, да се најстроже забрањује и да ће сваки онај бити по закону кажњен. код кога се нађе, да у опште држи и продаје по здравље шкодљиве предмете, да предмете од веће вредности меша с предметима од мање вредности смерајући на већу добит, ко н. пр. шкодљивим бојама Фарба јела, пића и друге предмете за домаћу потребу, ко у брашно и хлеб трпа шкодљиве магерије, ко бибер, иаприку, цимет и т. д. меша с предметима од мање вредности и тим подобно. На послетку препоручује се продавцима и преиродавцима да обрате нарочиту пажњу, да приликом куповања своје робе траже начина да се увере о исправности вупљене робе, јер онај код кога се нађе да пеис-

У Б 0 Д Географија и кратка историја арбанока до Окендербега. Да би се доцније с успехом могла ра- ' зумети свеколика и веома значајна двадесетчетворогодишња радња Ђурђа Кастриотића Скендербега у Арбанији, нема сумње, једна је од најважнијих погодаба, да се прво тачно познаје геограФија оне земље која му је била позорницом славних дела, а за тим и исгорија њена пре његова доласка, бар у најглавнијим потезима. Јер, опкољен са свих страна више или мање моћним племенима, — као што је и врло појамно, — Свендербег је за своје дуге владе морао бити с њиховим кнезовима, или бар поглаварима, у непрестаним односима и вечигом додиру. Господар веома малене 1 државе а угрожаван непрестано страшним непријатељем какав је био Турчин, он је морао често прибегавати њима и молити их за помоћ ; ослобођен пак за тренутак од спољног непријатеља, као паметан владар и мудар политичар он је на-

БРОЈ 29.

правну робу продаје, одговоранје за сваку неисправност робе. Од суда општине вар. Београда 10. Јула 1892. год. ДБр. 8278

Суд општоне вароши Београда у интересу здравља грађанства а рад извршења наредбе од 10 Јула 1892 год. АБр. 8278 о продавању средстава за живог и контролисању каквоће њихове Наре^ује: У року од месец дана, од када се ова наредба објави, дужни су сви млекари, да од беогр. општине добаве дозволу, да могу млеко у вароши продавати. За сваку такву дозволу платиће таксу од 50 пар. дин. У тим дозволама, које ће се сваке године обнављати, поред осталога биће и нарочите рубрике за^белешке о резултату извршенога нрегледа млека. Тавве дозволе морају при себи имати сви продавци млека и то како газде тако и њихови момци, који по вароши млеко разносе и продају. Ако који од млекара не буде ову дозволу имао при себи, одузеће му се све млеко и продаће се у корист општинске касе. Ако пак поменуту дозволу у одређеном року никако и не извади, забраниће му се радња и посгупиће се са њима по § 373 а., кривичног закона Од оуда општине вароши Београда 10 Јула 1892 године. АБр. 8278.

НАРЕДБА

Једна од најопаснијих кужних болести — колера појавила се већ у Јужној Русији и неким пределима на обалама Црнога Мора. Ово даје повода озбиљној бојазни, да се ова зараза не пренесе и даље па и у нашу домовину. падао на исте и отимао им земље, јер је знао да праве моћи може бити само онде где има величине и јединства, чему је опет природна иоследица : да власт над земљом једнога народа буде у рукама и једнога човека. Ну географсво знање ове земље неје важно и неопходно иотребпо само за ову, тако рећи унуграшњу страну Скендербегове радње ; потреба је његова још већа у спољашњој му радњи, већа, велимо, с тога, што му та радња обухвата много веће време и што је она — и ако на жалост — куд и камо познатија од ирве. А од каке је потребе геограФија ове земље од не мање је потребе и кратак преглед њене историје до доласка Скендербегова. Јер без овога би, уверени смо, многе тачве из његове биограФије биле врло тамне а неке можда и са свим неразумљиве. Али о овоме ће биги и после говора, а сад да пређемо на саму намеру овога увода. Арбанијом зовемо кршевиту обласг што се на југо — западу од Србије пружа између Црнога Дрима и Јадрапскога Мора. Она се граничи на северу реком Дримом све до ушћа му, а у Свендербегово доба