Београдске општинске новине

БРОЈ 29 Да би се спречила свака могућа опасност, и да се неби дала прилика да се створи земљиште за развој ове опаке заразе, суд општине вароши Београда на основу члана 36. тачке 6. закона о општинама — као надлежна власт, која се има бринути о здрављу својих грађана н а р е \) у ј е : 1, да грађани одржавају највећу чистоћу у својим домовима, двориштима, радионицама и т. д.; 2, да дезинФикују нужвиве и помијаре бар једанпут недељно, галицом и обичном карболном киселином и то : помептано по 1 кгр. од једног и другог у 20 кила воде. Ово дезинФекционо средсгво дужни су набављати сами сопственици домова а исто се може добити по одређеном пропису и цени и то: карболна киселина по 65 дин. пара а галица по 20 нара дин. код апотекара : Милорада Тадића на зеленом венцу; Саве Мрцајлови&а код два бела голуба ; Јована Дилбера на великој нијаци ; Петра Саасића у савамалској улици ; Јована ЋуриКа код позоришта; Ђоке Димитријевића на дорћолу ; К. М. НиколиИа на енглезовцу ; Ђорђа М.аркови&а на теразијама и Мијаила ПротиКа на врачару; — тако исто и у дрогерији код Бошка Николи&а. 3, да се ђубре скупља у дворишту у затвореним сандуцима, како би га ђубретари што лакше и брже могли односити. 4, гостијоничари, механџије, каФеџије, ашчије и сви остали који продају грађан ству разна јела и пића, дужни су одржавати највећу чистоту у својим локалима и радњама, и продаваги само здраву и добру храну и пиће. Поред овога јављг. се грађанству, да је суд општине вароши Београда одредио и нарочите комиспје, које ће редовно контролисати, да се како ове тако и остале санитетске мере, тачао врше, а, грађанству на југу неје прелазила преко реке Војусе (А^јоаа-УУотшва-Аоов).*) Нешто самом природом а нешто и политичким сгањем она је била подељена на многе области, које су имале различна имена и којима су уирављали разни господари. Тако у залактици коју према северу гради Дрим живело је племе дукађинско , којим владаше породица истог имена. Оно допираше све до Скадра и главни му град беше Аеш [итал. А1ев8ш], важан с више важних догађаја Скендербегове владавине. У приморју, а између река Дрима и Мата, иростире се лепа раван, чији се северни део зваше Задрим с чу веним градом Дајном [итал. Ба^по], а јужни Мизија, којом за Скендербега владаше споредна једна лоза Баошића док јој је он не преоте. Југо-источно од ове, а у водопађи реке Мата беше најважнија област из Скендербегова доба. То беше МаКа, родно место његово и позорнипа многих му дела. Као око стожера каквог, око Маће се свуд у наоколо низаху области арбанске, које нам такођер треба добро знати. Западно од ње отегла се велика и родна равница од мора па до Тиране и Елбасана Земља та *) X а н, Путовање кроз Поречиву и т. д. В. Карту.

- 288 се палаже да наредбе и упутства ових комисија испуњава. Неи&вршење ове наредбе од стране појединих грађана, казпиће се најстрожије према § 326. кривичног закона. Од суда општине вароши Београда ЛБр 623. 2. Јула 1392. године у Београду.

На основу члана 7., а с погледом на члап 6. и 9. закопа о варошкој трошарини у Београду од 13. јуна 1884. године, (Зборник 40. страна 269), одобравамо ова : ПРАВИЛА аа везивање новога водовода са зградана у Веограду и издавање воде из иотог водовода. Члан 1. Из новог београдског водовода, који је својина општине београдске, издаваће се вода по прописима ових правила. Члан 2. Свака је кућа у Београду дужпа, да се споји са подигнутим водоводом. Према томе управа водовода спојиће са новим водоводом сваку кућу без разлике било приватну, државну, општинску или корпоративну, која се налази у рејону вароши Београда, а свака таква кућа плаћаће управи водовода оне таксе, које су одре^ене овим правилима. Члан 3 Општински одбор с управом водовода одређује у којим ће се улицама и кад отпочети спајање кућа са водоводом. Члан 4. Отпочето спајање кућа са водоводом у једноЈ улици извршиће се за све куће у тој улици. Ово спајање кућа са водоводом важи само за ону вућу, за коју је извршено, а никад се не сме једна кућа водоводним цевима спајати са другом којом кућом другога сопственика, пити водом сгално спабдевати. У једну кућу рачунају се све зграде, које су на плацу који тој кући припада. звала се од старине Арбенијом и за време Скендербегово припадала је врло чувеном племену — Приморским Тоссијама. Главним градом у њој беше Ероја, престоница Скендербегова, место дакле из историје Скендербегове врло значајно и важно. Арбенији јужну границу чињаше река Шкумба. И долином те реке, од мора па до Охридскога Језера владаху такођер Топије. Оне се дељаху на Приморске и на Брђанске.*) Приморске беху на западу поред мора и наЈпозпатији им члан беше Карло, који на долазак Свендербегов беше већ умро ; Брђанске беху на исгоку, око плапнне Кандавије и у Спату, јужно од реке Шкумбе до Девола. Главни и најпознатији члан те друге породице био је храбри Јријанит Комнен, који са славних дела беше познат по свој Арбанији и пре Скендербега. Ну она беше дала и доста других врсних људи с којима ћемо се познати доцније. Члан те породице беше и Мос и Мусаки Комнен и Мусаки АнђелијиК и т. д. Источно од тих племена разлило се красно језеро 0хридско из кога на север полази знатна река

*) Ови се други по жееској царској линији називаху и Комненима. Хан, 493.

_ Г °ДИНА. X. Члан 5. У оним случајевима, у којима би добијање воде из водовода било прекинуто, или у којима се вода не би могла издаваги у оној количини. која је овим правилима одређена, било услед прекида у раду, било услед пожара или других случајева, сопственик куће не ће пмати право ни на какву накнаду. Деси ли се да такав прекид дуже траје од 10 дана, онда се сразмерни део таксе томе времену неће наплаћиватв. У случају промене сопственика све обвезе прелазе у целини па новог сопственика. Члан 6 Количина утрошене воде из водовода одређиваће се за сваку кућу једино парочитим мерилом „водомером." Члан 7. Спајање водовода са појединим кућама вршиће управа водовода о трошку општине београдске. Ово спајање рачуна се од уличних цеви до места на коме је водомер постављен закључно, према чему и тај део водовода улази у својиву општине београдске. Место, на коме ће се за поједине куће водомер поставити, одређује управа водовода која се брине о његовом одржавању и правилном раду. Члан 8 Водомере набавља и намешта управа водовода о трошку онштине београдске, а сопственици кућа дужпи су на име кирије за употребу водомера плаћати управи водовода сваког месеца ову таксу :

1, за

водомер до 10 м | м пречника

по

0. 40

динара;

2. за

водомер до 15 м | м нречника

по

0 45

динара;

3. за

водомер до 20 м 1Н пречнива

по

0-55

динара;

4. за

водомер до 25 м | м пречника

по

0. 75

динара;

5. за

водомер до 40 м | м пречника

по

1-50

дииара;

Члап 9.

Свака кућа плаћаће за везу са водо. водом и употребу воде, месечно, ниже од. на Балканском полуострву Црни Дрим. Водопађом ове реке простираше се чувена пограничпа област арбанска Дибра, која се дељаше на горњу (јужну) и доњу (северну). Охридом и Дибром владале су Гроие, дов год. 1444. Дибру не заузе Моз. На послетку нај јужнији део Арбаније беше Мусакија с породицом Мусака. Она се иростирала приморјем јадранским јужно од Топија све до реке Војусе. Од знатнијих градова у њој беше Берат, чувен онет из историје Свендербегова ратовања. Мусакија се и у старо доба — као и данас — делила на Малу [Томонисга] и Велику. Међа њима двема беше река Бератин [Семени] и Велива беше северно а Мала јужно од ње. Али осим ових најзнатнијих и главних области, у Арбанији је било још неколико породица владалачких а према томе и њихових нарочитих земаља Ну оне су, бар за нашу тему, веома незнатне а и тачнијих података о њиховој историји, величини и месту нема готово никаких. Стари биограФи не знају за њих ништа а Деспот Мусаки, који их једини номиње, помиње их тек овлаш. Та су племена н. пр. Саати, Токи, Зардари и т. д. Даље, можда је требало проговорити коју и о БаошиКима и Црно-