Београдске општинске новине

БРОЈ 31 '

304_ —

да се молиоцнма Светнславу Игњатовнћу Катици С. Париводића, Саветв. М. Петковића, Новици П Гојковића и Драгутпну Јечменнћу може дати тражено уверење, IX По прочитању иротокола лицптацмје ГБр. 1350, држане 9. Јула 1892- гол,. за грађење калдрме ломљеним каменом у Кожарској улицн, одбор је решпо, да се грађење калдрме ломљенпм каменом у Кожарској улицп устуни Петру Днмитријевићу по два динара и седамдесет и пет пара дпн. од квадратног метра. X. По црочитању протокола лпцитације ГВр. 1374, држане за грађење канала у бари Венецији, одбор је решио, да се гпађење канала у у барн Венецији устуаи Ордену Анастасијеввћу но ценп и то: Грађење малог канала ио деведесет и девет пара дин. а већег по даа динара и десет пара дин. од курентног метра. XI. На предлог грађевипског оделења општине београдске ГБр. 1375, одбор је одобрпо, да се иредузме откоиавање Чардакднске улице и земља употреби на засппање кужаих места у бари Венецпјп. XII. По прочитању извештаја комисијског ГБр. 1338 о одређеној оси у улици Вазнесенској, одбор је одобрио одређену осу у улици Вазнесенској. ХШ. Председник пзноси одбору на решење предлог одборника г. Содомона Азријела, да се изда награда члановима комисије, који су на предходним радовима на водоводу радшш. По прочитању тога нродлога АБр. 8493, одбор је решио, да одборско иоверништво оцени и одреди награду која се овим преддогом тражи. За поверенике изабрати су г.г. А. Одавић, В. Тодоровић, Милан 0. Петровић, Ник. X. Поповић и Ст. Чаћевић Х1У. Председник извештава одбор да је ирема решењу одборском од 20. Јуна о. г. ГБр. 802, изаслат бпо на лице места општински машин-

ски инжињер, да прегледа и стручњачкп оцени ј поједиве делове железнице, коју Милорад Ка- ; рамарковић нуди општини; да је инжињер под- | нео извештај о своме раду, и но прочитању тога ; извештаја одбор је решио, да са М. Карамарковићем ступи у погодбу о откупу жељезнице одборско поверевиштво, које ће састављати: г.г. Мата Јовановпћ, Мил. Капетановић, Милан 0. Петровпћ, Свет. Ристић и Андра Одавић, одборници, Т. Селесковић. управник инжињерског оделења, и председник општине. XV. На позив општине Неготпнске, одбор је решпо, да нредседнпк општине са одборннцима г. г. Нак. X. Поповићем и В Тодоровићем о општин1 ском трошку оду у Неготин и нриликом свечаности откривања споменика Хајдук-Вељку званично престављају општпну. Трошак око овога да се цсплати из партије буџетом одређене за непредвиђеие трошкове.

ИЗВЕШТАЛ о воличини воде која је потрошена на чесмана у Веограду од 1. Јула до 16, Јула 1332. г.

'Гек. број

ВОДА ИЗ.

Рад диевпо сати

Количина воде за 15 дапа у литрима

Примедба

0|.шт. буиарн

12 14 м.

2,070.900

Вар. извора

24 сат.

1,626.480

Булб. чзвора

24 сат.

4 345.380

Свега за 15 дапалптара 4345380

РЕДОШШ САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ (по стеногр . ведешкАмд) држак. 18. Јуна 1392 год.

(Свршетак) Кад се зна, да сс за садање две зграде I плаћа само сто днн. мање, онда према томе, I гато је ово врло нужно због вршења тачне

контрола на чис1о је, да смо ми у добиги ако се оба ова оделења споје у једио. Дакле пре свега ово питање нема везе са расипањем нити са расељавањем. Веља ТодоровиК. Како ја видим већина је одборнива да се овај предлог прими, само се у неколико неки одвајају и траже конкурс. По томе сад треба само то питање решити: Хоћемо ли конкурсом или не. По мом мишлењу требало би одреднти конкурс од врло кратког рока, па да сад одредимо комиснју од 3—4 лица да приме- ОФерте. Не јави ли се нико, онда нек остане овако као што Је, до Митровадне. Андра ОдавиК. Ја ћу да кажем неколико речи односно моје наномене да је требало предвидеги. Ја видим да је потреба доиста нДступила да се таква зграда набави а то је од времена од кад се Управа водовода сједипила са грађев. одељењем. Али опет кажем, зар се то није могло предвидети оеда, кад је учињен нредлог за директора. Зна се да треба толико инжињера толико других лица којих број изпоси око 50 људи иа се могло знаги, да се све то не може смесгити у садањем локалу. Што се каже, да ће бити угатеде јер има у овој Радуловића кући и магацина, то нестоји. Ја видим, даћемо насигурно платити више. Угатеду никакву не видим, ја би видио уштеду онда, кад би ми се казало : за овај стан толико, за магацин толико и т. д. Друго г. цредседник каже, да ако узмемо овакву кућу која има два магацина, да ће мо угатедити зграду од 8 хиљ. динара. Господо. Ако и правимо зграду такву онда ће имати више локала, а не само у магацина и кад је потребна зграда од 8 хиљ дин. ја онда тврдим, да 2 магацина нису довољпа. Стеван ЧађевиЛ. Што сам ја ударио гласом на гатедњу, ја сам то учинио с тога што знам да би се о Митрову и о Тзурђеву дану нашао јевгинији стан него сад. Али кад се већ мора локал одма узети онда боље је тражити га конкурсом него одредити два три човека да иду но улицама и траже локал. С обзиром дакле на све ја мислим да треба да тражимо потребан локал конкурсом. узмемо да' он и у оригиналу гласи тако, онда нам он у исто време постаје и потпуно необјашњивим. Доиста, чудновато изгледа, да је Мамици морало бити „добрих четрдесет година о удадби", ако је Скендербег за цело био најмлађи сд браће, с тога гато се он [?[ вратио у постојбину тек у 4:0-тој години а она се неје могла удати одмах по његову доласку. Та ако је он и био најмлађи син, зар је Мамица морала бити од њега млађа само за једну или две године, те да би морала по његову доласку имати чегрдесет ? ! Ми мисдимо, да се из Мамичиних година о њеној удадби може негато друго протумачити, али никако оно гато хоће Хан. То друго јесте то, да Скендербег неје могао бити најмлађе дете, а не син. Ну како у то нико неје ни посумњао, то том спору и доказиваљу не би ни било овде места. Узгред буди речено, на овај изналазак или боље мишљење Ханово неје, како по свему изгледа, ни Х опф пристао, јер је ои, и после тога, у својим Хроникама год. 1873., синове Иванове поставио У овај ред: 1.. КероввГо 2., 8ћт1аа 3., Соа^ап^то 4.. СНого'т 8сап <1ег1Је§\ ј) •(■) Н о р Е, Сћгомциеа, 538.

Напред смо видели, да је дед Свендер! бегов имао само два села а отац целу Маћу, остало нам је сада да видимо, шта је имао Скендербег. И на то деспот даје тачан одговор. Он на стр. 284. вели, да је Скендербег био господар од Дибре, Маће, Кроје | до мора, Деберине т. ј. Рандезија и земље ! Гвонима. На стр. пак 300. додаје да је имао још и Мизију т. ј. земљу између Кроје и Легаа, Томонисгу т. ј. Малу Мусакију и Коми, које земље беше поотимао разној арбанској господи.

Од питања: којега је порекла био Скендербег, не мање важно питање јесте и то: које је он народности био. Све до год. 1837., т. ј. до године кад Ј ФалмераЈер издаде своју књигу Баб АЉа ј пезЈвсће Е1етеп1 т СгиесћегЈагк!, нико од ! биограФа Скендербегових или других науј чењака не беше ни носумњао, да Скендербег ! неје Арбанасин. Ко је крив, да се такво ! погрешно мишљење о његовој народности увукло међу пређашње научнике, тешко је одредити. Истина неки наш нисац*] баца кривицу због те погрешке на Барлеција, *) Застава Српсва за год. 1891., број 13.

али како се нама чини, то пребацивање Барлецнју нема никако места, јер, бар у нашем издању, он у својој књизи ни једном не зове Скендербега изреком — Арбанасином. Пре ће бити, чини нам се, да се та погрешка друкчије увукла. Т. ј писци се без сумње несу ни мало трудили, да се мало боље упознаду са Скендербеговом народности, него им се чинило да је са свим природна ствар, да је он Арбанзсип, по гаго му је Арбанија била и месго рођења и држава и разбојигате, на коме је стекао сву славу своју. Али поменуте 1837. год. Фалмерајер устаде да опровргне то мишљење. Он доказиваше да је Скендербег морао биги српског порекла а доказом му беше словенско обличје имена чланова Кастриотове породице. Ну евронски му историци сиорише то> тврђење за дуго и мишљење о народности Скендербеговој и даље остаде исто. Тек кад познати нам нроФ. Х опф продађе један нов докуменат за историју Арбаније и оно се моваде преокреиути и Фалмерајерово се тврђење обистини. Докуменат тај, који се зове Н181ог1а (1е11а сава Мива сћГа и који је писан год. 1510., печатао је на известан начин најпре Хан у своме