Београдске општинске новине

ГОДПНЛ X. Председник. Јесте ли дакле вољни да се обзнани у новинама да онштина тражи оволики и оваки локал у који би се могла одма уселити ? (пристајемо) Да се понуђачи . јаве до краја овог месеца ? (пристајемо) Мапа ПетровиК. Али треба пре свега изабрати комисију која ће о овоме да ре Ферише одбору... Председник. Кад добијемо пријаве усљед конкурса, можемо одредити комисију, али боље је изнеги ствар пред одбор па нека оп сам изабере. Мата ЈовановиК. Са свимје умесношто тражи да се сад одма избере комисија јер она би имала да разгледи куће и да нам реверише која од њих најбоље одговара нашој потреби н нашим Финансијама. Док би се објавио конкурс про^иће 15 дана, док би се прегледали локали још 15 то би било 30 дана. А овако би се кад би одма комисију одредили свршило у једној седници после конкурса. Председник. Добро. Кога желите ? Диревгора, Мату Јовановића иМићу Пегровића. А. ОдавиК. Ја мислим да треба да уђе у комисију и један лекар ради оцене одговара ли понуђени локал самитегсвим условима (није потребно) Председник. Да вам саопштим сад ово. Г. Живан Живановић члан државног Савета кога смо изабрали у комисију за руковање с прирезом од 28°| 0 за одкуп имања ван рејона, моли да га извинимо што не може да участвује у комисији јер је преоптерећен другим пословима тако да би био само на број али не би могао радити. (не прима се молба). Сад имам да вам саопштим да је цена хлебу за ових следећих 15- дана јевтинија за једну пару према ономе рачуну који смо усвојили као меродаван за одређење цепе хлебу. Др\ Марко Леко. Требало би да се -објави и цена жита те да грађани могу кон•гролисати одређену цену леба и да знају којим се путем дошло до те цене. Председник. Учиниће се гако. „Другагво Даничић" на Вел. Школи поднело је један акат у коме каже да је оно „Путовање кроз Поречину Дриоа и Бардара" 1867. а за тим (1873.) и сам Хонф у својим ,,Сћгош^ггев §тесо - готапеб." Месго пак то, које непобитпо тврди, да је Скендербег доиста био Србин јесу речи Костантина Мусакија, сина деспога Мусакија. које гласе: регсћ т §-ие11а (т. ј. .АЉапЈа) ега ешха(:о 8сапс1ег1)ео- 1шото уа1еп1е е р е г п а 1; и г а 8 е г V 1 а п о.."*) Такав доказ сад већ неје могао никога више оставити у сумњп и од то доба Скепдербега у научном свету несу више сматрали за Арбанаса по за правог Србина. Али, ако бисмо хтели још тачније одредити од кад се зна за праву народност Скендербехову, онда ћемо видети још нешто врло важно. Видећемо т. ј. то, да ни окај Хопфов пропалазак, у правом смислу ге речи, неје био нивакав нроиалазак, јер је исти докуменат био печатап још 1573. год. у Сансовиповој ,,Вд8к>па ишуегвак гасо1*а <:Н Ггапсевсо бапзоушо," истипа. мало друкчије (Ретосће — ега епћ-а^о 8сагк1егТбесћ ћиото уа1огобо с1е11а регзопа, П (|гга1е евветЈо р е г п а 4 и г а 8 е г V г а-

•) Н о р Сћгошс^иез, 334.

спремило бисту Даничићеву. Онајесливепа у Крагујевцу и требала би да се намести где би ошпгина хтела. Та је бисга била намењена за гроб Даничићев али је испала много боље пего што се мислило, то друшгво моли да се она употреби у вароши а опшгина да на гробу направи једну камену пирамиду. Ако сге вољни ја мислим да би ово могли да упутимо на оцену комисији која ради и на намештању Панчићеве статуе. Је сте ли вољни ? (јесмо). Сад молим чујге тражбкне уверења од стране привагних лица и власти. (Секретар прочита). Закључујем седпицу. (Седпица је трајала од 7—9 часова.)

Држан 20. Јуна 1392. године.

Председник. Отварам седницу и молим вас да чујете прогокол састанка. (Секрет. прочита. Прима се). Главна контрола поставила ми је једно питање. Изволге га чути. (Секрет. прочита писмо: да одбор избере два лица која ће са рачуноиспитачем глав. коптроле прегледати рачуне општинске.) Молим вас да овластиге суд да у споразуму с глав. конгролом одреди лица. (Прима се.) То би био, ако се може, наш књиговођа и рачуноиспитач. Сад изволте чути даље, (Секретар чита акт управе вар. Београда: да је зграда за савамалски крај склона паду и неуредна те да треба наћи другу). Ђова Ж, НешиЂ. Ја мислим да би најпре требало тражити извештај од управе каква и колика зграда треба. Председник. Пристајете ли да се гако пише? (Пристајемо.) Гавра Бркић. Напоменути унрави да се садања квартовска зграда не сме више употребити ни за приватан стан, кад се због п о), али опег суштина беше иста.ј) Тек такав докуменат јесте прави и необориви доказ у питању, које је народности био Скендербег, јер га је писао човек, који је био савременик а и рођак Скендербегов.*) Али ми смо видели напред, где је постојбина Скендербегова, па како се од његова доба до данас говорна граница тамо неје ни мало променила, то излазн, да прва његова постојбина пеје била на словенској но арбанској земљи, јер се сад не само око села Сиње, но и свом левом обалом Дрина не говори никако друкчије него арбанашки. Огуда пак јасно је, да је Скендербегова породица — нека српска племићска породица, која је за владе српске поменутим земљама имала ту својих баштина.**)

В. Српоку Заставу од год. 1891. број 13. *) Што Сепћанин, прво у Ст. Србији а за тим и у Требевићу, хоће да докаже, да је Скепдербег био доиста Србип за то што ми имамо неколико његових писама на српском језику, го нема накаква смисла. Ми ћемо додније видети, како се у Макушева збирци налазе и ч два његова писма на итал. језику, па ваља да не ћемо с тога рећи да је био Италијанац ? **) Хае. Вутоваае итд. 504.

БРОЈ 81.

склоности паду папушта. Кад не може бити за полицију не сме ни за грађане! Председник. Изволте чути извештај о набавци железнице. (Секретар прочиЈа). Ово питање о одкупу железнице потребне за насипање баре, одавна сгоји па дневном реду а хитпо је. Или ћемо на гаЈ начин да огпочпемо те радове на бари и на Сави и Дунаву који су означепи као хигни, и важни или ћемо изабрати какав други пуг С тога ја ово стављам у расправу у начелу а у појединостима како ви будете наредили онако ће се и радити. Мата ЈовановиЂ. Одбор је већ начелно решио, да њему, за предузеће које има да изврши у најближој будућносги, а то је да наспе бару, да превлачи хамен и др. материјал за калдрму, кеј и т. д. потребно да има железницу. Само није решено и то је предмет расправе, хоће ли се жељезница узети од Милорада Карамарковића или од кога другог јер их има више који имају железнице. Председник. Морам да изјавим да не сматрам да је питање о набавци железнице у начелу, него о набавци ове или друге. Јер, ми можемо набавиги и нову в можемо и ову па то треба начелно утврдити. МиЂа ПетровиЂ. Да ли би нам могао г. председник казаги: шта је одговорено од стране оних Фирми које је г. Одавић поменуо да имају железнице. Председник. Писано им је но нису ништа одговорили. Господо, носле овог извешћа комисиског, добијен је и акт којим г. Милорад Карамарковић нуди цене. Даје;ј све за 80000 д. али то је још у цитању. Устуиљене би било У Дубравици. Дикле ако би сге се ви сложили да се набави железница ова, онда би ми моралн имати још нека даћа, морала би имати инвентар свега и процену свега ма■серијала и машина које нам нуди на проКако сад налазимо прадеда Скендербзгова Бранилау сведоџбама спомепутог год. 1368., то бисмо могли узети да је породица Кастриотића добила те земље још за Душанове владе. Али да је она била и огранак које, онда врло знатне породице, о томе се, бар за сад, не може ништа поуздано рећи.|) Изнесавши овако доказе да је Скендербег српскога порекла, пама одмах бивајасно и опо, шго Барлењије вели, да је т. ј. он имао великог утецаја на сгановнике Горње Дибре, који српски говоре. С друге пак стране, то би иам могло много отежати одговор на питање: откуда опет да он — Србин има толико утецаја и на арбанасе, који су се у опшге одликовали великом поноситошћу према туђинцима? Али, ако са обаI зремо па оно, шго смо напред казалн, и на то ћемо лако одговорити.

■ј") Што паш Теодосије у својој »Пов-ћсти* пазива Скендербега са свим отворено „Черноевиче м", и што Мијатовић у свом Деспоту Ђурђу (стр. 25.) налази — само не знамо по чему — да има места мишљењу „да је Скендербег заиста Мрњавчевић, и то још унук краља Вукашина", то несу ни најмање таке ствари, које би могле опроврћи наше мишљење, бар не иосле опаких гепеалошких таблица Хонфових.