Београдске општинске новине

БРОЈ 31. дају. Ако се с тим слажете, онда би смо могди изаслати г. диревтора Селесковића да оде у Пожаревад и да го изврши. Ми1;а Петровић. Ја не могу да разумем да један Фабрикант нема толико пажње те да одговори. Гавра БркиБ. Ја увиђам потребу у па! бавци железнице али не бих био за то да се узме она крнтија из Пожаревца, коју сам ја, често идући гамо, виђао. Ја бих предложио да објавимо конкурс и означимо шта хоћемо па ћемо добити шта хоћемо и јевтиније. Председник. На оспову решења овог истог одбора, ја сам изабрану одбором комисију, упутио те је отишда да види ионуђену Кара Марковићеву железницу и она је поднела сад прочитани извештај, Чули сте да је жел.езница употребљива а ево да вам прочитам тај део понова. (Чита.) Веља Тодорови!). Ја мислим да би најбоље било да се објави конкурс у коме би се казадо да општина гражи железпицу половну и да сваки који је има и хоће да прода, тај неа се обрати са тачним означењем појединих делова и цена њихових. Тако би смо вероватно конкуренцијом добили јевтиније цене. Овај понуђач би нам можда оставио као последњу цену 60000 дин. а други би дао за 40000 па што не бисмо узели оно што је јевтиније ако је исто. Ник. Р. Поповић. Одбор је решио у начелу да општина набави једну упо^ребљиву железницу за насипање баре и дунавског краја, и за друге послове, и о томе нема спора јер се и данас мисли да нам је железница потрзбна и да нарочиго треба да будемо што пре гото5и с насинањем и уређењем житне пијаце Да би нам посао био добар и јеФтин, морамо имати жељезницу а не кола„ Мислим да нема оправдања очекивати конкурМи знамо да се стриц Скендербегов, Копстантин, беше оженио Јеленом, синовицом Карла Тоније, једнога од најзнатнијих кнезова арбанских. Арбанаси су дакде на Скендербега гледали као на рођака последње наследнице старе арбанске лозе Топија, а никаво као на дошљака или туђинца. На исти пачин може се објаснити и оиај тако одушевљен дочек његов по поврагву му из таоштва а и женидба његова с кћери најславнијег члана брђанске лозе Топија Аријаниа Комнена Големог.ј)

1") Уиореди Хан, Пуховање итд. стр. 507.

— 306_сом нешто боље гим пре што је ова стручна комисија ишла ипрегледала све па нам у извештају каже који су делова употребљиви а који нису. Кад такав извештај стоји пред нама и кад комисија каже да ће продавацЈозначити засебне цене — шго је он и учинио — овде сад може бити питање о томе: да ли ће се примиги извештај или не. После долази друго питање: Вреди ли материјал и све 80000 дин. колико нам тражи понуђач. Да би се то оценило, лепо је председник напоменуо да греба да ово предамо у оцену машипском инжињеру Селесковићу те да он заједпо са овом комесијом види: да ли ствар одговара цени и ако пе одговара, колико комисија мисли да вреди да ее плати. Ако би се могла комисија. да споразуме о цепи и с продавцем, онда би се имала ствар изнеги одбору да је и он прими. Ако би смо пак конвурс отворили, онда би се ствар одложила на дуже времена и ко зна би ли било успеха јер се — каво рече иредседник — неко од ималаца железпица није одазвао одговором на његово пигање. Ово стављање посла у дужност комисији и г. Селесковићу, било би, чини ми се најбоље и најпре би смо постигли оно што хоћемо. Ђока ж. НешиЂ. И ја сам чуо да комисија у извештаЈу каже да има магеријала и упогребљивог и неупотребљивог. Комисија је тражила иојединачне цепе стварима а понуђач нуди све ђутуре за 80000 дин. Ја мислим господо, да овде треба да усвојимо предлог председников да оде у Пожаревац г. Седесковић и направи ипвенгар па да нам реФерише каво о употребљивости таво и о цени железнице па оно што ваља и није свупо, да одвупимо а што не ваља да 1 не узимамо. Мата ЈовановиЂ. Господо, кад би смо ми набављали пову железницу, онда, на сваки начин, то не би требало да буде без конкурса. Али ми смо решили да узмемо иоловну железницу за то што је употребљива и што мислимо да ће је предузкмач дати јеФтино — испод половине вредпости. Пре 7—8 година била је та иста железница у Београду али је ми писмо купиди, ма да нам је нуђена. Што нисмо опда учинили, учипимо сад. Што се тиче оцене железнице, комисија лепо каже да је понуђач требао да инвентира и ироцени све. Кад то није учинио, нека сад учини, али никако да не чипимо то што се предлаже, да ми одређујемо људе који ће то вршити. Ми смо за 2 дана и огишли и прегледали железпицу и вратили се. Кад би ми прегледали парче по парче, нама би требало 18 километара обићи пешке и с једне и с друге стране нрегледати сваку везу. За то би требало времена кога комисија није имала. Шине смо прегледали и уверили смо се да има старијих, које су купљене од Сореја али велика већина сунове које је купио Карамарковић. Шине су боље јер имају 12 и по клг. по курентном метру тежиие, а има шина које су и 7—8

_ ГОДИНЛ X. клг. по мегру. Комисија је и казада да има шина \ погребљивих, које ће по казивању Кара-Мзрковића, изнети око 15 —16 километра. А има и искривљеиих које би се могле за наставке упоребити Осовипа има употребљених м неупогребљених. Сандуци су ма хом искварене употребом а има неколико који ба се могли употребити за пренос материјала. Машине су описапе у књизи „Рад опшитне београдске од пре неколико година њих јепреглледао машински инжињер г. Вла да Марковић и поднео извдштај. Г. КараМарковић се служио њима и мењао неке делове, али машине су још добре. ми смо једну пробвли и надва километра је пуштали у рад, јер даље није било прагова, и она је добра а на оној друго нисмо чинили пробе но видилисмо да су деца повадила неке шраФове. Пробе ладном водом нису чињепе, јер пумпа није била удесна за го. Ја налазим да би требало нозвати нонуђача да он састави инвентар од свега што нуди на продају и да означи колико чега има и у коме сгању и шта га цени. Кад то добијемо, ми ћемо онда ценити, јер зна се шта кошга тона шина овога калибра, пошто је што друго. То је вурентна роба којој се лако може ухватити рачун. И ако се пак. поједина, тачна и укупва цена допадне, онда ће мо ступити у погодбу иначе не. Ја бих дакле био мишљења да он пошље списак — инвентар ствари и ово што сам рекао, па тек онда да радимо даље# Онда би смо могли послаги и Селесковића с једном пунпом и манометром да опроба казан. Г. Бркић рече да су ове машине крнтије. То нестоји. Машине су добре за наш посао и на сваки начин рентирале би се према вуповној цени боље од нових. МиЂа Петровић. Ја се слажем у свему с мишљењем г. Матиним за шине и остало ер видим да су употребљиве и дале би се поправити јеФтино, а за машине нисам јер оне су већ свупе те ако би се морале да поправљају опда би ми обрали бостан. А вкди се да и сама комисија не мисли да су добре него вели да би се могле уаотребити. Милан Капетановић Г. Мића каже да су машине старе. Јесте, те су машинз радиле овде на насипању баре и у Пожаревцу док није свршена зграда начелства. Али нису покварене. Они који су радили на грађењу жељезнице од Пожаревца до Дубровице, мислили су да их упогребе. Но како је њихова замисао неостварена,. сопсвтеник железнице нуди је нама као употребљиву, а не као крнтију како мисли г. Бркић. Машина није нова, али је употрзбљива, њу је онробао наш члан комисије, инжињер г. Мидан Петровић. У осталом за овакве послове нивад се и не узимају нове машине. Раденко Драговић. Ја се слажем с предлогом г. Матиним јер мислим да ће општина добро учипити ако насипање шго пре предузме.