Београдске општинске новине

БГОЈ 37

— 175 —

ГОДННА XI.

и,• I решење понуду Периклеса Цикоса за грађење кеја и антрпота. По прочитању те понуде, АБр. 4259 одбор је решио, да се ооа понуда као п све остале што по овоме предмегу буду дошле општини, упути нарочитом одборском аовереништву, да је оно проучп и поднесе одбору евоје мишљење на решење Поверенпштво да се састоји из ових чланова: председника општине, одборника Андре Одавпћа, Марка Велизарића, Милутина МарковиНа, Ве.шмира Тодоровића, Соломона Ј. Азријела. Милана Капетаиовића, Стевана Чађевића и Тодора Селесковића Да се умоли трговачко удружење, да оно одредп три своја члана, који ће са нменовашша, као одборски повереници ову поиуду проучавати. Сем овога да се овом повереништву придруже и г, г. Главинић и Милан ПетровиН одборници М. Марковић инжињер мин. грађевнна као чланови повереништва одређеног за прегл ед планова за кеј што их је израдио А Мареш општннски инжињер. VI На предлог грађевпнскот оделиња ГБр. 3923 одбор је решио, о ^обрава се кредит од осам хиљада сто четрдесет осам динара за калдрмисање Добрачине улпце између Горн.е Јованове и Душанове улице. Да се овај носао изда на лицитацнју, иа ако лицитација буде исиод предрачунске цене овлашћује се суд, да исту одобри ц без одбора. VII. Председник саопштава одбору, да би требало одредити лицитацнју за набавку дрва за огрев суда и других општинских оделења Одбор одлучује, да се одреди лнцитација за набавку оса.м стотина двадесет и четири метарских хвати по одбитку сто деведесет и седам н по метарских хвати што је од лањске године преостало. Погодбе за ову набавку да су оне, које су вределс за прошло годигању набапку. VIII По црочитању протокола лицитације ГВр. 3893. држане 28 Августа 1893 године за израду зграда на марвеном тргу на тркалншту, Одбор је решио, да се нзрада ових зграда према под нетим плановима и погодбама уступити Петку Вељковићу за девет хиљада сто педесет осам дннара II двадесет и пзт пара.

(1) Угароки дисци везују одбрану Смедерсва овом . пршшком за пме Али-бега; док ио турскин изворима, Али-бега кије тада било у животу, већ је градом управљао иоменути К а д и м-С у л е ј м а н-п а ш а.

IX. По прочитању извештаја грађевинског одељења ГВр. 3595 о радовима за утврђење обале дунавске израђењог према решењу одборском од 1. Августа 1893. год. АБр. 1520, одбор је решио, да се утврђивање обале дуиавске према овом нзвештају и поднетом нлану предузме у граии цама кредита од четир хиљаде седам стотина педесст динара, којч се одобрава нз партије буџетом одређене за непредвиђене трошкове. Да се овај посао изда на лицптацијV, коју ће суд опиЈтннски одобрити. X. На предлог грађевинског одељења ГБр, 3852 одбор је решио, да се ове године саградн и друга шупа за смештај кола кола га војену камору у границама остатка креднта од 1 00 00 динара одређеног решењем одборским од 2. Октобра 1892 годнне АБр. 10483 за грађење две шупе, од којих је једна у прошлој години саграћена. XI. На предлог грађевинског одељења ГБр. 3731 у свези са предрачуном и предлогом ГБр. 2188 1892 год. одбор је решио, да се према поднетом нацрту н предрачуну предузме грлђење степе ница што спајају Космајску улицу са Топ.шчним венцем. Да се овај посао изда на лицитацију, па ако ова испадне испод предрачуна, да је суд одобри без одбора. XII. , Председник износи одбору на решење понуду Мите Стајпћа агента слика за откуп слике „Св. Сава благосил.а Српчад" за основне школе београдске тражећи за сваку слику педесет дин. По прочптању те понуде АБр. 5260 и акта главног школског одбор АБр. 5259 којом се та слика пропоручује, одбор решно, Овлашћује се прсдссдпик општине, да за сада купи двадесет комада слика „Св Сава благосиља српчад" но тако, да једна слика не будс скупља од четрдесет динара, пошто је тражена цена од педесет динара сувише велика. XIII. Председник нзиосн одбору на решење пет молби за месно каФанско право које су спроведепе од Управе вар. Београду одбору на мишл.ење. По прочитању тих молби и то: Ђорђа А. Торбаревића АБр. 512 нз 1891 год ; Фр Тоболара ГБр 1 58|91 г. ц Павди Лучића АБ. 5318193 г.

(1) К а 1; о п 1: ЕрНоше Нгопо]о §'1Са е^с. 1;. II. р. 501. — Е п § е 1 V. Н. Ј.: А11§. ЛУеШпз1;ог1е, В. III. одсек (Језсћ. у. 8етеп, 8, 451.— Нашшег V. Ј.: бевсћ. (1. овш. Кезсћез. В. I. 8. 642—263. Ргау: Аппа1е8 г. Нип§. е+с. +. IV. р. 26-2—263.

Николе Јовановића АБр. 4899|93 и Франца Штибнера Абр. 5317|93 одбор је с погледом на велики број каФана у Београду изјавио мишљеље, да се ни једном од поменутих молилаца не ^а месно каФанско право, пошто у општнпи београдској има довољно механа и каФана. XIV Председник износи одбору на мишљење извеш тај новереништва изабратог у седни ци одборској од 21 Јуна 1893 г. АБр. 3447 за проучавање питања о регулисању онога краја доње Јованове улице што излази на Скадарску улицу. По прочитању тога взвештеја Абр. 4410, одбор је решио, да се регулисање опог дела доње Јованове улице што излази на Скадарску улицу изврши онако, како се овим извештајем предлаже а експропријација да се изврши по закону о експропријацији. XV Председник извештава одбора, да ће се Његово Велпчанство Краљ са свога пута по Отаџбини вратити у Београд 9. Септембра ов. годпне, па предлаже, да одбор одобри извесну суму новаца за приређивање дочека. По саслушању овога одбор је решио, да у част повратка Његовог Величапства Краља цео општински одбор са нзвесним бројем грађана изађе на сусрет Његовом Величанству до Смедерева на засебној лаћи Овлашћује се суд, да у тој цељи закупи лађу и да учини и друге сцреме V вароиш, које ће увелпчати ову свечаност. Сав трошак да падне на терет партије буџетом одређене на нечред■ виђене трошкове.

СТАТИСТИЧКИ ЗАПИСИ У ОПШТИНИ БЕОГРАДС^ОЈ Путнички саобраКај вароиш Београда. У седмици од 29. Авг. до 4. Сеат. 1893. год. доиутовало 990. одаутовало 762. Од којсх су : а.) Нола : мушког 915, женског 75. б.) Вероисповести: православне 885. католичке и протестан. 86, мојсијевске 17, мухамеданске 2, свега 990. в.) Постојбина: Србија 793, АустроУгарска 121, Босна и Херцеговина 11, Црна за његове јуначке подвиге и борбе с Турцима. Срби са својим последњим преставником српскога јунаштва, друго су захтевали од тромога краља Владислава, али он то или није хтео, или није могао разумети. Кнез Павао је међутим још један пут морао исте године прелазити Дунав са својом коњицом, и одбијати Турке од бедема београдских. Катон пише: „У то доба — т.ј. кад су краљев благајник и још неки прокуратори, дошавши у Лавренцијеве земље да траже данак, били погубљени по заповести Лавренција, не далеко од вароши „Лева" — две стотине Турака иочели су опсађивати Београд, подигавши неких седам застава на брежуљцима око Београда, да би на тај начин лаком плашњом завладали градом. Кад за њих чује темишварски бан кнез Павао, дотрчи — Ргау вели са 10 000 коњаника — и одагна нх од зидина. Ну они, нашавши згодно место на Сави, пређу је и без икакве сметње уђу у Митровицу (ас1 1)етеГгЈит. КапгегНп 13 нс Г 8 саз^еПит, пиПо ргоћИзеп1е), па ватром н пљачком опустоше све друге земље, само штедећи Лавренцијеве, што је-дало повода мислити, да је Лавренције с њима у договору био. Одатле

на оне граднће око града, у намери да их освоји, н отме Турцима у њима скривену велпку пљачку. Са невероватном одважношћу и храброшћу, заузме први опкоп, али га је тај успех стао ает рана. Са истом одважношћу заузме и други опкоп, који скривеном пљачком не беше нишха сиромашнији од првога. Војска пак, послата да пљачка околину, опустоши је до на 10, 5кт - даљине од Смедерева, и нретоварена пленом вратн се натраг. Кнез Павао, видећи да не може освојити главни град, поруши она два заузета редута, па пребацив сву пљачку и велики орој нових сраских исељеника у Угарску, упути се 1. новембра Београду. Мефутим излети сада Кадимпагаа из града(') са -8 000 коњаника и негде на дунавској обали нападне кнеза Павла, но не учини му ипак никакве гатете, морајући се гато брже натраг повлачити. Догаавнш у Београд, Павао уђе у траг једној завери маћарске посаде, која је у одсуству заповедника градског Зоборија (СгоТзопо) предати град Турцима. Похвата све заверенике и њихове

коловође, па пх казни грозном смрћу, и васпостави после миран поредак у граду.( Ј ) За оволика славна и јуначка дела и за непоколебљиву верност и преданост престолу мађарском, краљ Владислав одликова кнеза Павла звањем 1 и с! е х-С иГ1 ае, највишим степеном државне службе. Поводом тога одликовања пигае киезу Павлу архиепископ калочки: „НосКе г. М. В п е! уев1ег §та1т8188ипш ! п Те11ес+о рпи8 с!е81<1епо тао-пШсеиИае \ 7 еб1гае зиае Ма1е81а11 заЉ, 8 и р е г с^ и е р е г ћ о 8 (11 е 8 с1 е е 1 а г а 1 о соп81с1ега118 е11ат тегћ]8 е! 1к1еНћи8 вегућиа та^пШсеп^ае уе81гае, <|иае вегуШа е! теп!а уе81га пои рагит регрепс!ега1, и! сопбоНћи* 1П ћас 8епес1и1е 8па, е! 1п1ег 1о1 сигаа ас 1аћогез тићлрИсез (ргок авекксе та^пШсеп11ае \'екГга рго 8нае Ма1е81а1Г8 оћ8ес{и1о е! рго ЛеГепвтпе ге§П1 рготр11о81881те 1о1ега1 та^пШсепИат л т е81гат ргопипсЈагГ {'есћ. С о т 1 Т е т Р а и 1 и т <1 е К1пу8 1ис1лсет Сиг1ае геочае, тао-ио 011111111111 Оо1111погит Ргаећиоги П1 е! Вагопит соп8еп8п е! аћзепзи... е!с." Ну слаба је то утеха бнла за сраски народ,