Београдске општинске новине

Б рој 8.

— -30 -

Год. XIV.

0 Б Ј А В А На основу регаења одбора оптдтинског од 13. Фебруара 1896. год. КЊБр. 84. суд општински објављује: Сваки касапин или трговац. који има зрелих дебелих свиња, па жели да их покоље на општинској кланици и да маст или месо на страну извезе, има се за то пријавити суду општинском, који ће помоћу нарочите комисије овај рад и извоз производа контролисати. За ону количину масти или меса, што дотични буде извезао, општина ће вратити суму наплаћену за касапску аренду, но и то само под погодбом, ако је та маст чиста и добра, што ће се тако ието комисиј ски констатовати. Ко се не буде придржавао прописа и наредаба суда у овоме послу, или ко буде покушао да нечисту и рђаву маст извезе, неће се овом повластицом моћи користити. Од суда оиштине београдске, 16. фебр. 1896. год. АВр. 1263. ОЕЗИ^И^и Према правилнику за инсталацију водовода по зградама града Београда, несме се инсталација ни у једној згради пре предузетино што овлашћени инсталатер не поднесе Упр. водовода план за спровод воде на одобрење ; па и тада акоУпр. водовода плАн одобри, мора се опет инсталација подврћи проби на притисак од 10 атмосФери под надзором техничког органа Упр. водовода. Међутим Упр. водовода приметила је у последње доба, да се многи инсталатери Ових прописа не придржавају, па не само то, но да и сами сопственици зграда у варљивој обмани да их инсталација што јеФтивије стаје, узимају по све неспремне СРПСК1 УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА У ВЕЗИ СА НАРОДНИМ СЕОБАМА У ТУЂИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА напиоали Р. АГАТОНОБИЂ. и П. М. СПАОИЋ. (Академијски Савет Вел. Школе иаградио их>вом видовданском наградом оишт. БеоградскеЈ. (наставдк) 1~1у толика крв српска проливена у овом ратовању — Кочиној крајини ипак је на крају крајева донела извесне користи. У Срба у овом рату ојача народна самосвест, — коју су они, у свима досадањим покретима на Балкану, доста јасно маниФестовали — а томе много допринесе жива веза међу Србима с обе стране Саве и Дунава, нарочито пак у фрајкорским четама. Нотиштена раја, која за време турске владе није узимана у војску, па чак ни оружја није смела носити, употребљавана је само као срество за извор пореске снаге. За време пак овог рата вежбана од официра једне евроаске силе,

људе за вршење ових послова мислећи, да је сваки шлосер и клонФер способан за вршење истих. Услед овога често се дешавају разне жалбе : као да се инсталација сваки час квари, да им вода по кад што у подрумима излива, да им водомери показују већу потрошњу но што они мисле да су потрошили и. т. д. и. т. д., те тим наносе на првом месту и сами себи штету Иа и самој општини. Управа водовода скреће на ово пажњу сопственика зграда у престоници и упозорује их да у будуће ни један сопственик зграда неузима за нову инсталацију водовода по зградама или за оправку већ постојеће инсталације она лица — шлосере, клонФере и т. д. — који немају при себи легитимациону карту од Упр. водовода да- могу те послове вршити. Та карта мора да буде датирана од ове 1896. год. Који од сопственика зграда повери израду другом неовлашћеном лицу тај нека све штетне последице сам себи припише; Уирава водовода не само што ће применити казне према таким господарима зграда, но ће им с места даљу употребу воде обуставпти. Из канцеларије Управе Водовода 1. Фебруара 1896. г. ВБр. 400. РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА РЕДОВНИ САСТАНАК 1. Фебруара 1896. год. Председавао нредседник београдске општине г. Михашго М. Богићевић; присуствовао члан суда г. Мих. II. Живадиновић; од одборника били: г.г. Спасоје Илић, Дамњан Стојковић, Ђорђе Димитријев Стеван II. Поповић, Дим. Гавриловић, М. Милашиновић, Светозар Н. Швабић, И. Козлић, Сава М. Џелаировић, Дим. Милојевић, Ј. Алкалај, Д-р М. Николић, Н. Антоновић, Михајло Михајловаћ, Влад. М. Ђорђевић, Д-р Војиелав М. Суботић, Јарослав Бевуха. I Прочитан је заиисник одборских одлука седнице држане 25. Јануара 1896. год. и иримљен је без измена. иривикну се рату, а у дневним сукобима у целој земљи разви се у њој самостална и чила снага. Фрајкорске чете, уз које су Срби пристајали и борили се противу Турака, бшге су управо школа за дицније самостално делањс; јер су доцније многи важнији људи, који су учествовали у буни на дахије, били часници у тим четама па међу њима и сам Кара-Ђорђе. Ове прилике биле су од великаутицаја на доцнију судбу Србије и може се рећи, да јв доцнија револуција (1804) и њен усиех омогу&ен само учествовањем народа у овом иоследњем аустро-турском рату.(') Срби и ако нису ништа добили овим ратом, ипак он није за њих са свим бесплодан. Они су добили ирилике да се измере са својим старим душманима и да урођеном им јунаштву иридаду изворе и силе војне дисциилине.(^) На скоро после објавлења свиштовског мира, дођу у Србију турски комесари да приме: градове, вароши и целу земљу, а аустријске трупе

С 1 ) Ка11ау В. О-езсШсМе с1ег Зегћеп, I. 8. 264. (,) Сен-Рене Тал>андије (Н. С. Јовановић) Србија у XIX. ваку, стр. 63 —64.

II По нрочитању акта управе вар. Београда и њених одељака АБр. 836, 642, 6.11, 735, 582, 561, 560, 510, 559, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица. одбор је изјавио, да су му непознати: Новак Дрндаревић б. ка.и»а трговачки, Милан Спасић б. поштански кочијаш, Димитрије Спасић б. ноћни стражар, Мијаило Стојановић б. шталмајстор, Светозар — Тоза — Јевтић б. погатански кочијага и Марија невенчана жена Аранђела Николића ноћног стражара, Веса СпасиЈ), — Стојковић, разносач пецива, Стеван Стојановић пекар, Риста Ристић б. практикант, Сава Мијајловић бив. слуга и Петар Ђорђевић б. каФеџија; да је Милица ж. Симе Лазаревића бакалина доброг владања и доброг имовног стања; да је Ђорђе М. Поповић телеграФиста доброг. владања и средњег имовног стања; да је Могаа А. Маца доброг владања и слабог имовног ,стања; да је Мита Витез слуга рђавог владања и непознатог имовног стања. III На нредлог протопрезвитерата београдског,, одбор је решио, да за 1896. и 1897. годину буду тутори саборне цркве, главни: Сава Констандиновић трговац, помоћни: Коста Глигаић бакалин, Глигаа Миленковић бакалин, Љубомир Мигаковић трговац и Станимир Мирковић трговац. IV На тражење грађевннског оделења општинског ГБр. 62, одбор је решио, да буду чланови комисије за одређивање оса у појединим улицама ова господа одборници: а., За кварг варогаки: Никола Спасић и Давид Були, трговци. б., За кварт теразијски: Драгутин Величковић и Голуб Јанић трговац. напусте за навек ове пределе, који су заливани толиком крвљу. И Србија опет постаде турски пагаалук, а њени становници који се надаху да ће се са свим ослободити од Турака, постану раја. Ну и при свем том са старим системом не поврати се и стари дух, јер кад су турски комесари, који дођогае да приме земљу, видели, где из једног града, који је такође требао да им се преда у руке, изађе српска чета под оружјем, па стаде вргаити цело војничко вежбање као и царска војска, врло се зачудигае и онако зачуђени забринугае погађајући гата се одатле може исплести. „Комгаије — рећи ће једа,н од њих — гата ви то начинисте од нагае раје?" „Не знам хоће ли бити истина вели Л. Ранке—гато кажу, да су се Срби мислили под једним ОФициром из Фрајкора јога и подићи на Турке, или га себи за кнеза измолити; и да су неку младу Српкињу, коју је онај запазио као од гаале звали својом књагињом — тек јасно је то, да се није могао одмах угушити дух народне самосталности један иут иробуђен, и који год су носили иобедно оружје на Турчина све је њих сеЛање на те дане