Београдске општинске новине
Год. XIV.
- 31 -
в., За кварт врачарски: Спаса Илић и Светозар Швабић. г., За кварт палилулски: Сава Петрови!) — Ковачевић и Благоје Милошевић. д., За кварт дорћолски: Јанаћ Констандиновић и Владислав Ђорђевић. I).. За кварт савамалски: Атанасије Ђ. Кумануди и Никола Богаковић. V Председнш; пзносн на решење нредлог суда о продаји нзвесних неиокретних имања онштннских и све непокретности регулационога ч>онда, V цељи регулације Београда. По прочитању сппска има1Ба и реФерата председника општине, одбор је решио, да овај предлог проуче и поднесу своје мишљење одбору на решење г.г. Мијајло Ерстић, Настас Антоновић, Димитрије Милојевић, Михајло Михајловнћ, Д-р Војислав Суботић, Д-р Марко Николић и Светозар Швабић одборници; Јован Антонијевић члан суда и Владислав Павловић инжиљер. Да ово повереништво оцени, да ли би се и које друго општинско непокретно имање могло продати, које није обухваћено овим предлогом и да ли би које имање у предлогу за продају требало задржати за општинску потребу. VI Председннк износи одбору на мишљење молбе којима се траже уверења о породичном односу. По прочитању тих толби АБр. 851, 820 и 835, одбор је изјавио мишљење, да се Николи и Димитрију Т. Желесковићу, Јовану Ђикадићу техничару и Мицку Молеровићу може дати тражено уверење.
гајило креаком свешКу. и ( 1 ) — Све ово досадашње описивање да завршимо овим карактеристичним речима : „ Маиар колика несреКа да иостиже тада, народ срисш, оиет се не да иореКи, да му је из тог рата (Еочине крајине) огрануло и вријеме но* вога живота, који започе Кара- г Борђије, а изради Милош."( 2 )
ГЈ11ВА ПЕТЛ. Устанак Срба под Кара-Ђорђем .Божв иили, чуда великога! Кад се ћаше по вемљи Србији, По Србији вемљи да преврне И да друх-а постане судија; Ту кнезови ниеу ради каваи, Нат' су ради Турци изјелице, Ад' је рада сиротиња раја, Која глоба давати не молсе, Ни трпити турскога вуллиа. 1 ' Нар. аесма. I. Вуна на дахије. Сгање у Србији и Турској аосле свкштовског мира; тежња султанова -<а реформама. — Срби иодижу Мустафа аашу и боре се с њим аротиву Пазван-огла. — Јаничарске аоглавице заугимљу Београд и утврђују се у београд. аашалуку. — Зло стање Срба аод дахијама. — Ради свог обез-
(') Ранке Л. Новаковвћ Ст. С(.бија и Турска у XIX веку, стр. 68—59. С) Гласнак срп. уч. друштва, кљ, XX стр. 28 -30.
РЕДОВНА СЕДНИЦА 8. Фебруара 1896. г, Председавао председник г. Михаило М. Богићевић, при-. суствовао члан суда г. Мих. П. Живадиновић, од одборника били: г.г. М. Милашиновић, Коста Петровић, Д. С. Милутиновић, Стеван П. Поповнћ, С. Ђ. Јорговић, Сергије Станковић, И. Козлић, Дамљан Стојковић, Јосиф С. Јовановић, Др. Марко Николић, Никола Бошковић, Голуб С. Јанић, Сава М. Џевајровић, Др. Вој. М. Суботић, Дим. Милојевић, Н. Спасић, Дим. Гавриловић, Влад М. Ђорђевић, Ј. Алкалај, Јанаћ Константиновић, Ђорђе Димитријевић, Н. Антоновић, Спасоје Илић, Ђ. М. Богдановић. 1 > Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 1. Фббруара 1896. год. и примљен је без измена. II По прочитању акта управе вар. Београда и њених одељака АБр. 1019, 871 и 925, којимасе траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да је Михаило Д. Банковић шпедитер доброг владања и доброг имовног стања; да су му непознати Јован Николић бив. дрварски књиговођа и Васа Урошевић, калФа обућарски. III Председник пзноси одбоЈЈу на мишљење молбе, којима се траже уверења о сиротном стању и породичном односу. По нрочитању тих молби АБр. 1018 и 1133, одбор'је изјавио мишљење: да се молиоцима Кости Јовановићу и Андреји Вељковићу техничару може дати тражено уверење. IV Председник извештава одбор да је на тражење иолицијске власти АБр. 498 одбор изјавио, да му је непознато владање и имовно стање Љубомира Трајковића бравара овд. да је тај Љубомир поднео молбу АБр. 1135. укојој је навео податке о својој личности и позвао се на извесне одборнике, да га као добра и уредна грађанина иознају. По прочитању те његове молбе и изјаве одборника, иа које се је позвао, одбор је изјавио, беђегаа дахије аокушавају да побију ирваке ио народу то даје неаосредна аовода уетаџку. — Договор за оишти рстанак: арви иочетци устанка; скуаштина у Орашцу бира Кара-Ђорђа за вошда\ неколико речи о Кара-Ђорђу. Први усаеси устаника; битка код Сибнице; заузеКе Рудника, мејјувремени иокутауи за измглрење, истовременгг, усаеси у нахији: ваљевској, иожаревачкој и смедеревској — Кучук Алија г<злази аротив Кара-Ђорђа, гмсреИни сукоб на Врбицг1 и Јагодингг, белство Кучук-Алије с Гушанг/,ем у Београд — Скуиштина у Остружници, аокушај ггзмирегш с дахијама у Зсмуну, даљи рад устаника. — Оисада Београда, ареговори с БеКггр-иагиом, бе<усиешно иосредовање влашких кпео/сева за гшр. — Јппрегне устанка у иахији: аожегикоЈ, соколској, и ужичкој. По свиштовском уговору о миру Аустрија и ио треКи иут предаје Србију на милост и немилост Турцима, и то после онако сјајног успеха Срба устаника и Фрајкораца у Кочиној крајини: када су они, надајући се посигурно ослобођењу, јуначки прогонили Турке са свога огњишта. Ну и иоред свега тога, њима не би суђено да се ослободе. По одласку Ћесареваца Турци поседну све градове и вароши по Србији, и над Србима почну опет владати: паше, муле и кадије, муселими и крџалије, спахије и грчке владике; којима су они свима укупно, као и сваком појединце служили и робовали. Турци заузму и земљу па отпочну ударати на њу намете као синови царски и аге, цедећи не-
Број 8. да је Љубомир Трајковић овд. бравар доброг владања и доброг имовног стања. Овом изјавом поништава се издато уверење под АБр. 498, о чему известити првостепени суд за вар. Београд. V На молбу Видоја Виторовића овд. кројача АБр. 1132. одбор је решио, да се молилац Видоје Виторовић ослободи дужности присутничке, одредив на његово место Петра Радосављевића трговца. VI Поводом интерпелације одборника г. Михајла Мпхајловића, учињене у седници одборској од 25. Јануара 1896. год. АБр. 1043 председник подноси одбору одговор општииског лекара Д-ра Војислава Ж. Ђорђевића. Одбор је примио к знању одговор д-ра В. Ж. Ђорђевића и прешао преко овог предмета на дневни ред. VII Одборник г. Димитрије Милојевић пита, кад ће се изнети одбору на решење пптање о насипању и калдрмисању оног дела горње Јованове и Бркине улице, што је поред имања М. Ј. Антуле и Св. Николајевића. Председник је изјавио, да се тај предмет налази пред одбором као хитна ствар. УШ Председник надзорне комисије за осветљење и трамвај ■ извештава одбор, да је сходно решењу одборском од 1896. год. раеписана била лицитација за инсталацију електричног осветљењау згради општинског суда, али да на тој лицитацији није бпло ни једног лицитанта. По прочитању тога извештаја, одбор је решио, да се инсталација електричног осветљења у згради општинског суда изврши у режији општинској према решењу одборском од 11. Јануара 1896. АБр. 580 и предрачуну комисијском. милосрдно народ. Многи Србин таворећи тешку судбу и чекајући боље дане, морао се покорити силнима и с муком трпети њихова насиља аргатујући: за султана, пашу и тушта и тма изелица турских, који се крстише свакојаким именима, па и сваком последњем Турчину. Али у ово тешко време када Србин није смео коња појахати и оружја понети: када у богомољама није смео у звона звонити, и када га је Турчин сматрао као живу ствар, створену да њему служи, да му робује и угађа прохтевима и ћеФОвима његовим — у то време сва ова унижења, неправде и разне глобе није подносио цео српски народ; први протест противу тога били су сриски Хајдуци. То су били људи, који су се због турских зулума повукли у планине, откуда су се с оружјем у руци, светили за турске неправде, враћајући им мило за драго. Маса народа и ако је трпељиво сносила турска насиља ипак је из потаје помагала хајдуке —■ живи протест народа српског противу угњетавања турског. Још из раније Турци су почели увиђати своју слабост у погледу војничке извежбаности -— у оружју — код суседних