Београдске општинске новине
Број 28.
- 118 -
Год. XIV
0 Б Ј А В А Прсма члану 18-том правила о нодоводу, таксу за воду треба плаћати за сваки месец у иаиред, и то сваког првог дана у мсседу. Ово се саоиштава грађаиству с тим да ће се противу сваког, који пебуде према горњем правилу урсдно плаћао таксу за воду, употребити загсонске мере, а поред тога ; обустави!1в се свакоме давање воде, док се таксе за воду и трошкови не исплате. Из канцеларије водоводног одсека општине града Београда, ВБр. 2316, 6. Јуна 1896. год. у Београду.
РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА (по стенографским белешкама) Одбор општине београдске, решавајући о преносу концесије за електрично осветљавање Београда и о понуди за зајам општински, одлучио је: да се дебате о тим предметима, по стенограФСким белешкама, објаве. I, 0 преносу концесиЈе за електрично осветљавање Београда од српско-Француског друштва за осветљеве и железнице на безимено друштво: (Продужење) ВАНРЕДНИ САСТАНАК ОДБОРА ОПШТ. БЕОГРАДСКЕ држан 1. марта 1896. г. Предоедавао предоеднлк онштине г. Мијаило М. Богићевић; нрисуствовао члан суда: г. Мијаило П. Живадиновић, од одборника били: Мих. Павловић, Дим. Довијанић, Љуб. Марковић, Дим. Милојрвић, С. Ђ. Јорговић, Драг. Стаменковић, Ник. Бошковић, Дамљан Стојковић, Ђорђе Димитријевић, Владислав М. Ђорђевић, Јаросив Брзуха, Бележио деловођа г. Урош Кувмановић. Иочетак у 6^/4 час. ио аодне. Председник — Пошто' има довољан број одборника, отварам седницу. Изволте чути протокол посдедњег састанка. Секретар — прочита протокол. После кратких примедаба, Мих. Павловића, Ст. Јорговића, Драг. Мплутииовића, и Драг. Стаменковића, протокол је усвојен.
ЗЕТСКИ МИТРОПОЛТ ДАНМО I. и 0СЛ0Б0ЂЕЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ (ОДЛОМАК ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ XVIII ВЕКА) Мото: Не слав® писателл, не удоволв„стви110 читателеи и даже не му„дрости нравоучителвнои, иотолков „истии г ]>, которал уже сама собого „д'ћлаетсл наиочникомг удоволств!Л „и полвзи"... КарамзинЂ. ОД ГРГУРА ЈАКШИЋА [По иреиоруци Академијског Оавета Вел. Школе награ дила оиштина београдска стотином динара].
(свршетак) 0 коме се овде говори, није, одиста, са свим јасно; али што је главно говори се о владици а владика у том крају био је једино црногорски, под чију је власт у црквеним односима потпадала и Зета с Подгорицом. Али, што је не сумњиво, против њега је а на име подгоричких хришћана управљено било једно „послаше" патри-
Председник — г. Коста Петрокић одбортшк, извинпо се да не може доћи вечерас у седтшцу, али је ивјавио, да јеостао ири своме мппгљетт>у, односно питаља о преносу копцесије за освотљење. Сад је на реду питање о пропосу концесијо за осветл.ење на друго друштво. Мијајло Паилови/1 — Ја сам подпео био један предлог, који је у вези с овом ствари. Ја бих молио да се он изнеее, то да се о њему реши, па ако оп проиадне, онца нека со реши и ова ствар. Г. Министар привреде треба да узме у запттиту ошптипске интересе, а ако отг то неће, онда ја тражим, да општина нађе пута п начина, да се друштво натера дапоштује уговор, који је с општином закључило; јеркад онитраже и суревњиво бране своје интересе, треба и ми натпе тим пре, што је ово предвиђено и самим уговором. Дакле треба их натерати у границе уговора. Овако пак ћутке прећи, па носле вршити њихове захтеве, ја не бих могао одобрити и за то оиет велим, да треба у том смпслу одговорити г. мииистру, да их он оиомене, да прво онп изврше одрсдбе нашег уговора; јер општина неће да иопусти од свог уговора ни за длаку; па. тек онда да дођу, да разговарамо с њима. И онда ћемо видети шта ћемо радити. Мп хоћемо да видимо, шта кошта до данас електрично осветљење; јер сви зпамо шта је комисија, која је прегледала њпхове књпге нашла. И кад јо то доказано, и кад сво то стоји, онда се ту види намера, да они пду да оштете општину, а ми то не треба да донустпмо. Димитрије МилојеваК. — Господо, ми ћемо говорити доста о томе, и ја мислим да ћемо на крају крајева, ношто се упознамо изближе с том ствари, изаћи из тог тешког положаја. Али ја бих пре свега рад био знатп, у првобитном уговору, који је општина закључила са Цикосом да ли је општина до овога часа правила какве измене и допуие у том уговору, т.ј. да ли је општина нопустила друштву п обратно, да је друштво у нечему нонустило општини ? (Јест). То је прва и главна наша несрсћа. Да то није учинила ошптпна, пе би ми око овога имали да разбијамо главу. Ми смо имали првобитни наш уговор са Цикосом, и требали смо да се држимо њега јер је то био врло добар уговор; али кад се дође до тога да попушта по нешто једпа и друга страна, да се растеже кожа и на једну јарха Арсенија 1726. г. — Дајући у опште поуку хришћанима и препоручујући њиховој бризи сирочад некога Ђурише Сточкова — „послаше" се обраћа свештеницима, саветујући им да се држе правила и да често служе литургију. а за тим додаје: „...и не мопте кои истога Фнадета к владБнш Данилу за каковт. посалт. да иде, если ако чуемо хоче они чшт. клетву дочекатБ кои к нему подве, тако давесте."(') После Арсенија III турска је влада — као што знамо — предузела мере, да за патријархе буду поставл 3 ени људи, који су њој одани. Такав је судећи ио свему, био и Мојсије , за кога је на првом месту стајао његов бир , ради којега је он имао и у Црну Гору и тамо га, наравно, није могао добити из иростога разлога, што ни сам владика од народа није ништа добивао а међу тим морао је непрестано ратовати с Турцима. И између патријарха и владика дошло је до сукоба. Узроктоме био је поменути прота из Подгорице, коме је патријарх писао ону посланицу. Он је се у својим рапортима патријарху жалио, како подгоричка црквена власт наилази на ( ! ) Далматинеки магавин за 1951. 143.
п на другу страну, да се уговор измењује и допуњује — опда наравно да је морало доћи до тога, да нам .је овај уговор непотпун као што јо рокао г. Коста Петровић. Верујте мтт, да сам ја дошао до тог уверења да је опај нрви уговор најбољи, и да се њега тробало држати, и ништа тта свету но мсњати. Уверен сам и у то, да ма каква измепа или донуна била, да ће то ићи само иа штету општине а никако у хасну. Моје ,је мшиљење, да ми сад читамо нрвобитии уговор, тачку но тачку, нарагра® но нарагра®, за тим, све пзмеие и допупе које су у нрвобитпом уговору до сада биле; тс да онда из тога видимо права и дужности њихове према нама као и обратно — наше дужностп п права према њима. Из тога сравњоња може битп да ћемо наћи какав излазак из овог нашег незгодног положаја. Без тога пак сравњења првобптног уговора и овога, што они траже, да се измени, ја не бих могао никако да пристаном на ову измену коју они траже. То сам сматрао за потребно за сад да кажем Мијајло ПавловиЛ —Мениније бпло познато да је уговор мењан, алп мп се чпни, да тачка 1. уговора нијо мењана По тој тачки коицесионар је обвезан да је седиште друштва у Београду. Г. Милојевић говори овде о самом уговору. међутим друштво каже овде да ће оно да пренесе уговор на друго друштво, као год што су пренели и трамвај, тако исто сад хоће да пренесу и електрично осветљење. Међу тим шта ми тражимо ? Ми тражимо да се то унесс у ове нове штатуте. Јер кад то у првобитном уговору стоји и кад тај члан није промењен, ја не дам да се то пспушта. Оиштина треба евоја права да заштити и да брани. Секретар — Кад је истекао рок, кад је требала инсталација осветлења да буде довршена, она за то време није била довршена, и ондаје требало да се поступи по уговору т. ј. да се раскпне уговор са друштвом. Али општина то није учпнила; она је натнла за корисније по општину да се не раскида уговор, већ да општина попусти од рока, али за то у накнаду да добије вшпе користи, него што је то било предвиђено уговором. У толико је само донуњен уговор, али оп није мењан. Тако на пр. онда је општина израдила да друштво мора да да гвоздене стубове, да спроводници буду под зем-
отпор од стране црквене власти црногорске и писао о рђавим црквеним приликама у епархији црногорскога митрополита, па је, том приликом, без сумње, оцрнио и самога владику.0 Зато је патријарх грмио проклетством на веселог Данила. Интересантан је израз патријархов у „иосанш" да „....кого оиорочилБ или отверп. (омазулш) царт. (т. ј. султан) тому и 1а не могу 6 итб пршателемБ"!... Из тога можемо разабрати, да је патријарх био верна слуга ономистом султату, коме је Данило био заклети непријатељ!.... Две посланице, у којима иатријарх прети владици проклетством и једна, у којој обећава да ће послати другога владику( 2 ) показују, да је постављање црногорскога владике, осем народнога избора, зависило и од патријарха, Док су патријарси били људи иародни, до сукоба каквог није могло ни доћи; али од времена, од како су се на то свето место почеле (') Изввст. с. петерб. благ. обдества. 45. 321. ( 2 ) Да ли тада иатриј рх Мојсије није имао н.4 уму њима иосвећенога еиископа Саву, у којем је предвиђчо својства, којч су њему требала, а због којих га је иарод после уклонио е управе? У в зи с тим стоје, и доцније шиљање Василија у Пећ на науку патријарху Атанасију ТавргшовиКу , који га је доцније и посветио за вл дику!...