Београдске општинске новине
ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ
Год. XVI. иТл АЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ
НЕДЕЉА 7. ЈУИА 1898.
Број 23.
.■х.жх.-х.-ч.-х.-х.х.-ч.-ч.'"
^ХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХЧХЛ/ЖГ/УУ/УЛГГГЛ/У^/УЛ/УУ^Г/У^ЛЛ
ЦЕН А:
За Србију на годину .... на пола године . За стране земље на годину
6 динара 3 „ 9 ,
ПРЕТПЛАТУ ВА.БА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШ I ИНСКИ СУД А СВВ КОРЕСПОДЕНЦШВ НА УРЕДНИКА. РУКОИИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАИЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈ7 ОЕ.
РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ ВАНРЕДНИ САСТАНАК држаа 11. Марта 1898. год. (ПО СТЕНОГРАФСКИМ БЕЛЕШКАМД) Председавао нредседник г. Н. Д. Стевановић, присуствовали чланови суда г.г. Бран. Ј. Рајић и Јов Антонијевић, од одборника били: г.г. Голуб С. Ј ан.ић, Стеван Миљковић, Р. Драговић, Свет. Ј. ГвоздиК, Ђ. Пантелић, Трајко Стојкови)!, Стеван Максимовић, М. 0. Петровић, Др. Леко, Марко С. Петронијевић, Глиша Стојановић, Милан Капетановик, Гаврило Бркић, Коста Др. Ризнић, Евг. М. Чоловић, М. Савчић, Коста Д. Главинић, Др. Лазаревић, Д. М. Ђорђевић, Милан Арсениј.-вић, Милут. Ј. Марковић, Ђ. Р. Одавић, Васа Николић, Стев. Ивковић, Коста М. Ђурић, Влад. Чортаиовић, Ј. М. Јанковић. Љуб. Живковић, Ђ. Димитријевић, Дим. Гавриловић, Дамјан Стојковић, Михајло Ђ. Идић, Др. Л. Пачу, Н. И Станенкивић Младен П. Тодоровић, Д. Ђирковић, Милов. Миленковић, Коста II. Михајловић, Др. Стсван Марковић, Тод. Ј. Михајловић, К. II. Лазаревић, Бележио секретар г. Урош Кузмановик. Почетак у 5*/2 часова ао иодне. __ Ду ежсежиик. — Цошто имд. дово .Бап. број одборника, отварам седницу. Изволте саедушати протокол прошле седнице. Секрешар — прочита. Ј1редеедник. — Има ли ко шта да примети на прочитани протокол? (Нома). Оглашујем да је прочитани протокол нримљен. Изволте чути 2 молбе за уверења. Секрешар — прочита и одбор издаде тражена иверења. Председник. — Сад је на реду да говори г. Милош Савчић. Малош СавчиЛ. — Господо, као члану комисије, која је проучила ову понуду, дужност ми је да и ја нроговорим неколико речи и да изјавим, за што сам нотписао извештај већине. Зајам, унраво понуда Косуа и Мариновића није чист зајам у новцу, већ се зајам нуди у виду извршених радова; а поред тога траже концесионари експлоатацију за извршене радове. Чланови већине и мањине слажу се у томе, да се могу ови радови извесној групи устутити, која би имала да изврпш те радове и да тако извршене радове ошнтини преда на експлоатацију, али се госнода из мањине не слажу у томе, да треба овим нонуђачима дати и концесију за екскплоатацију тих радова. Дакле мишљење већине и мањине у томе се поглавито разилазе. Ја ћу овде у неколико речи да изнесем, како смо се ми из већине сложили, и да нема места бојазни ако предамо ову експдоатацију овом друштву, јер према обвези, које оно даје општини утвр1/ујс се, да таксу за наплату, има искључиво нраво општнна одређивати н да се даље обавезује претходно уговором утврдити максимум и минимум годишњих експлоатацијоних трошкова, према овоме ово није чиста експлоагација као што јо имају друштва за осветљење и трамвај. Ја мислим да нема места зебњи, да ће општина бити експлоатисана, пошто има право на одређивање такса. Ове таксе може у прво време одредити доста ниско, а према иредвиђеним максималним експлоатационим трошковима, али тако да остатак прихода од извршених радова, по одбитку експлоатационих трошкова увек не достиза за исплагу ондашњег ануитета и да се тај недостатак исплаћује из других општинских ирихода. На тај начин би се општина истина од-
рекла неког извесног прихода, али би тиме онемогућила групи издавање либерованих акција, пошто не би било никакве зараде у виду дивиденде. Лоред осталих био би још и овај разлог зашто треба ову понуду усвојити. Ми знамо да кад би сами те установе експлоатисали, да би нас скупље стало, него ако би експлоаоацију вршили људи који су то већ радили. Ја мислим да је за саме установе боље, ако их сами експлоатишемо и да тако не би требало радити, а још мање овакве радове дати људима без искуства, који нису до сада сличне редове радили — да се уче, већ треба за снецијадне послове набавити стручњаке, који се искључиво тим пословима баве. Мпшљења сам дакле, да у интересу саме ствари треба уступити концесију са ексндоатацијом понуђачима, за то што би могли од њих научити како ваља те установе експлоатисати. А и не треба да се стидимо што немамо за то снремну снагу, јер и друге државе, много просвећенпје тога се данас не стиде, већ зову за веће радове спецнјадисте других народности. Најбоље нека нам нослужи за нрнмер Русија, која и данас поред своје техничке снаге зове и тражи савете и радове од других народа А и сви ми знамо, како је Руеија постала овако снажна и велика држава, и знамо да данас има све снаге на свима пољима науке, који се мере са свима јевропским капацитетима. То је за то што се Русија није стидила и није ишла оним путем којим Србија, већјеонаса стране усвоју земљу довела капацитете који су у земљи образовали своје људе, а нису као ми слади своје сипове на страну, па су нам се отуда често враћали без икаква знања и праксе. Ја мислим да то није грех, него је скромност кад човек призна да нешто незна, то иде у прилог самој ствари, а не радити наопако па да скупље стај е и рђаво испадне. Има ваздан начина где народ један за своју народност, мора понос свој да одржи и да своје недостатке не нризна, али у овом случају то није похвално нити умесно. Из ових раздога с мирном савешћу био бихза то да се овомдруштву експлоатација можеуступити. Сад ћу у неколако речи да пређем на потребни материјал, приликом извршења ових радова. Нека тоспода, нападајући ову концееију рекоше, да се њоме иде на то, да се сав потребни материјал за ове радове изузев: камен, песак и цигље ; донесе са стране. То не стоји ево из кога разлога: Ја сам направио цео рачун за канале по системи испирања и по системи сепарационој, кодико би материјала требало за једну и за другу систему, показује како не стоји да ће се цео материјал — цеви — доносити са стране. По систему Шонеовом каналску мрежу 80 кил. мет. потребно је 15.01)0 мет. металнлх цеви(?) и око 65.000 мет. земљан. цеви за спровођење нечистоће из кућа у канале и око 100.000 мет. еемљаних цеви за везу приватних кућа са каналима. Ако би дакле узели тај сепарапиони систем онда је потребно узети још канале за кишницу. Ио рачуну за те канале нашао сам, да би требало за спровођење кишњице око 5000 мет. зиданих канала, 50 .000 мет. цеви за спровођење кишњице са улица и из кућа у канале. Другим речима салдо излази овако: 15.000 мет. гвозде-
них цеви, земљаних цеви за канале 50.00) мет. и цеви за приватне куће 165.000 мет. Међутим иотребан материјал за канализацију, но систему Спирања овај је: Цеви око 62.000 м. Зидани канал 68.000 м. За приватне цеви 100.000 м. Према овоме, не стоји као што г. М. Марковић рече, да усвајањем ове понуде, иде се на то да се цео потребан материјал донесе са стране и да ће гимо наши ироизвођачи бити оштећени, већ према изложеним циФрама готово све једно је за произвођаче цеви, који ће се систем усвојити пошто су потребне земљане цеви бидо по једном или другом систему, чак по систему сепарације потребно ће бити више. Односно тога, ко ће имати пресудну реч нри избору материјала и одакде ? такође је понудом предвиђено, јер на пример општина тражи да се неки материјад употреби. који се у земљи израђује, а друштво на то не иристаје, онда у том случају има пресудну реч наш министар грађевина, На нитање неке госноде, како ћемо да примимо овај предиминарни уговор, кад незнамо још какви су планови, колики ће бити зајам и шта ћемо радити за ово време, док не прођу тих шесг месеци ? Овака питања су оправдана у сваком другом случају, алп не у овоме случају, а ево за што, за то, што да би знали какве ћемо пданове имати морају се без сумње сви планови претходно израдити. За извршење истих, потребно је доста времена и рада и материјалне жртве, која може изиети до 50,000 дин. Па питам ко би се нашао да Онштини подноси зајам са већ израђеним плановима, док не буде сигуран, да ће Општина његову нонуду у обзир и решење узети, док не буде бар колико толико од стране онштине осигуран да може на основу тога израду нланова и предрачуна отпочетп и извршити. Кад би ми овај прелиминарни уговор при- мнли, добила би група гара.нцију да може новац око израде планова утрошити. Какви ће ти планови бити и шта ће сва предузећа коштати, то би имали да видимо, тек пошто би нам г.г. Косу и Мариновић планове и предрачун као и нацрт уговора поднели и о чему ми тек имамо говорити и решавати. Да ли ће група бити солидна у ценама и то је рад кога би имали тек пошто нам сепредрачуни поднесу цснити, за мене је пак јасно, а и не бимогао друкшије замислити него даћецене бити солидне, јер ако понуђачи буду у ценама претерани и на захтев општине не буду их мањини, без сваке суње у том случају би се општина и понуђачи размимоишли и преговори би се моради прекинути. У оваком случају би група изгубила материјалне жртве око израде планова, предрачуна и нацрта уговора, а Општина би изгубила време од 6 месеци. Да би дакле група имала ма какву сигурност да може трошити, то мислим да би требало у начелу, а по извештају већине примиги овај прелиминарни уговор за време трајања 6 месеци од дана пријема. Општина ј е изгубила до данас неколико пути по толико дана колико се овом понудом тражи, па мислим да може још и то жртвовати, јер у противном. случају, ако се ова ствар не сврши тврдим, да ће узалуд проћи безбројно више.