Београдске општинске новине
Бр ој 23
— 94 -
Год. XVI
Величина зајма ионудом није одређена, нити је по овој понуди то могуће. Понудом се за сада предвиђа до осам милијуна, а кад се сви радови сврше, онда ће се циФра зајма одредити. Осим тога, неки су критикујући овај прелиминарни уговор, дотакли се и тога питања: како издавање на овај »ачин извршење ових радова, нема никакве гаранције, да ће ти радови бити солидни. На то имам да одговорим, да извршење ових општинских радова, може бити просто ногодбом као год између два трговца. Извршење ових радова може биги пли путем конкурса или установљењем изборног суда, или простом погодбом или као што то на нослетку бива извршење у режији. Ако ми господо, не верујемо ни једном од ових 4 начина, онда Општина не сме ништа ни почињати. Осим тога, каже се да може овде бити и злоупотребе. Па злоупотребе може бити и код оиштине да је извршење ових радова и путем конкурса, или ма којим од ових 4 начина. Вама је свима познато како се дешавају злоупотребе п при конкурсима за мање радове, а за веће радове могу бити још нвеће. Критикујући овај начин уступања ових радова, неки од господе тврде да је по Очштину боље, ако се ти радови коикурсом изврше, а не слободном погодбом. На ово имам одсудно да одговорим да специјално за овај случај може испасти много опасније по опиггинске интересе издавањем ових рад. конкур., него слободном погодбом или изборним судом, а ево зашто, што за сада у Србији немамо конкурента, који оволике радове могупредузимати и да ће у том случају прећи по свој прилици конкуренти са стране за лицитацију и да није немогуће да се неће конкуренти пре лицитације да сиоразуму измећу себе и тиме општини штету нанети. У том случају била би једна Форма, јер неби била утакмица, Дакле као што се види, да и овај начим није сигурнији него да може чак бити и оиаснији. По понуди, ми би се са понуђачима ималп цогађати, па ако се не ногодимо, онда би тек имао да нам мзборни суд пресуди. Оно јеиовај начин опасан, али ако нећемо и не смемо никоме веровати и ако нема никога, на кога би се могли ослонити, за издавање ових радова онда немамо никакву гаранцију, па ма који иачин уступања радова изабрали и ако на послетку тако мислимо и толико далеко идемо, то ће најбоље бити да ништа не почињемо, нити пгго радимо. Са ( бих имао да кажем неколико речи и о систесту каналисања вароши Београда. Свакоме овде изгледа, да је каналисање вароши Београда врло нроста ствар; али то у ствари не стоји. На против, каналисање Београда је врло тешка ствар, за то што се на подножју савске и дунавске косине налазе равнице, које у исто време треба канадисати, а у толико још више долази ово отежање, што је стављен захтев да се сва ова нечистоћа са савског краја не пушта у Саву него у Дунав испод Карабурме. Морам да признам, да бавећи се студирањем техничких наука а после тога у иракси на страни, нисам се специјално бавио израдом канала за вароши; али кад год сам путовао у иоједине вароши, ја сам увек разгледао и тамошње системе канализације. И у толико, колико сам учио, видио и радио, могу о томе говорити као и остала господа, пошто код нас на нољу те гране немамо ни једног нашег човека, који је специјално те радове радио, да би могао његов ауторитет у томе пигању од предсудног значаја бити. Кад сам слушао технику у Немачкој, онда је био усвојен готово само систем спирања, а сви други системи нису могли просперирати. И према томе није ни чудновато, што је комисија која је 1890. год. поднела свој извештај о канализацији Београда, предложила тај систем. Али госнодо, од оног доба до сада, прошло је већ више од седам година, и кад је ова понуда везана Шонеовим системом ноднесена, ја сам се бавио прибирањем података о овоме систему и дошао сам до са свим другог убеђења. Ја сам дошао до другог убеђења не за то, што сам га читајући добио, него што ми је то рачун показао. По оном систему спирања, који је комисија предложила за варош Београд, коштала би канализација гшштит 6,400.000 динара за 8.0 километара дужине. Међутим по систему Шоновом, коштала би 3,6ОО .0 (ЈО дин. такође 80 килеметара дужине. Горњој суми кад додамо још 1,400.000 динара за канале за кишницу, онда би цела таква инсталација, сепаратног система,
коштала 5,000.000 динара. Дакле јевтиније од система сеиарирања за 1,500.000 дии. Па и то није све. По систему сиирања требала би да се набави једна јака машина, која би имала да пумпа нечисту воду из доњег колекгера у горњи а одатле у Дунав приликом великеводе. Јачина те машине треба да има око 280 коњ. снага. Међутим, машина за Шонов систем, имала бп да буде јака 25—30 коњскнх снага. Дакле као што се види, не само да је извршење ових радова код новог система много јевтиније, него и снага машине много мања, него што је код система сиирања. Поред тога, што је сама канализацнја и потребна махина јевтинија код нредложеног еистема, јевтинији су још и експлоатациони трошкови код Шонеовог система, него код еистема сиирања. Кад се томе дода још и то, да је за систем сиирања потребна већа колпчина воде за испирање канала, — коју воду би морали узети из водовода или поручиги пумну п поставити за црнљење дунавске воде, онда је лако увидети, да Шонеов систем, од последњега има бољу страну. Да би могао експлоатационе трошкове једнога система упоредити са другим, то сам израчунао и нашао, да ће експлоатациони трошкови за систем Шонеов — сепаратни спстем коштати годишње до 18.000 дин. за коју суму могу гарантовати; а да ће пак за систем спирања експлоатациони трошкови изнетн за једну годину 45.01)0 дин. Према овоме разлика нпје тако мала нити беззначајна. Што другим речима значи да је овај систем за варош Београд са техничкога и са Финансијског гледишта повољнији. Сад да видимо како поједини системи етоје наспрам хигијенских захтева и да ли један систем има већу превагу него други. Г. Стаменковић је јуче у своме говору сноменуо: да је систем спирања тако мало потпуно изведен у немачким варошима, наводећи како је г. Гертнер еам казао, да је то с тога што су хигијенски захтеви сувише велики. То значи, да еа такво каналисање треба утрошити много новаца, ако се хоће да имамо потпуно каналисање вароши те да одговара свима хигијенским условима. Као што се види, да се модерно каналише Београдида канализација одговара циљу зашта се изводи, треба утрошити доста новаца ако се оће по систему спирања извести. Међутим, господо, код овог Шоновог система или но систему сепарације, игијенски сузахтеви потпуно задовољени, а и са техничке стране овај је систем канализације врло упрошћен, а и при извршењу врло подесан, пошто неће бити толики теренски тешкоћа. Према овоме, моје је мишљење да Београд не би требало каналисати чис-то по једном систему, већ комбиновати и то: савску и дунавску косину Београда каналисати по систему спирања, а савску и дунавску равницу — дакле просторе које вода нлави и највиша водауспорава каналисати по систему сепарације, тиме би се трошкови око извршења и екенлоатације могли свести на минимум, а међутим и захтев хигијенски би био потпуно задовољен. Господо, о појединим тачкама ове понуде говорила су доста господа, који су потписали извештај већине а говорили су но неки од оних, који су потписалн извештај мањпне. Ја не бих имао томе ништа друго да кажем него да додам ово, Ако се ова ствар буде још дуже повлачила, ми тиме осујећавамо неможда за извесво време него зацело за навек решење тих радова. Кад смо вам предложили да примите ову понуду, ми нисмо казали, да је ово најбоље, што се може добити, већ пропоручујемо је, зато што се данае боље не може добити. Ја још једном, на завршетку свога говора наиомињем: ако се оће да иристуии раду, онда треба да се ова понуда усвоји; а ако нећемо да рад отпочнемо, онда је можемо одбацити. Косша ГлавиниК. — Као члан комисијске мањине и ја сам иотписао извешгај, у коме су у главном изнети они разлози, који су руководили мањину да буде противна оваквој понуди и да предложи одбору, да је одбацн. Газлози, који су тамо изнесени, поткрепљени су у јучерањој седници од стране г.г. Милутина Марковића, Љубе Живковића и Николе Сгаменковића. Према томе изгледа пзлишно да и ја понављам оно шго су они рекли. Али ја инак сматрам за дужност, да у главном и овом приликом изне■ сем разлоге који су ме руководили, да овакво мишљење о овој понуди искажем, а уједно и да
одговорим на неке примедбе, које су приликом говора у прошлој и претпрошлој седници пале у корисг нонуде и да кажем шта ја о томе мислим. Али пре но што бих то- учинио, находим за потребно да вам напоменем: да сам ја мање или више било као одборник, било као неодборник, суделовао у радовима на модернизнрању Београда од ире 12 година. Први пут сам имао срећу да суделујем на тим иословнма 18 >6. г. кад ме је тадањп општ. одбор као неодборника изабрао за чдана у једној комисији састављеној од 15 чланова са задатком, да проучи понуде, које су стигле општини те годинс за извршење великих општинских радова. То је било ако се не варам за време нредседника г. Светомнра Николајевића. Та велика комисија у којој су били виђени чланови одбора, виђени грађани и етручњаци, имала је да проучи неколико понуда међу којима је била и чувена понуда Мале-а из Париза. И Лосде дугог размишљања таје комисија донела мислим једногласну одлуку: да се нп једна понуда не може примити, већ да се све одбаце. Тадања Мале-ова понуда била је врло слична овој данашној, јер је и он тражио, да нам сагради и водовод и осветљење и кеј и канале, и све то да експлоатише. И тадања комисија била јо мишљења: да се то не може усвојити, на макар Београд још дуго на извршење тих радова морао чекати. Ја сам и онда са осталима био за то: да у овакве послове на овакав начин Онштина београдска не треба никако да улази. Са свим је природно, да ја и данас тако исто мислим, јер разлози који су ме у оној одлуци онда руководилп, ти исти разлози руководе ме и данае приликом решавања о овој понуди. Ја не одступам од својих уверења без јаких раздога. Ово што сам вам напоменуо, допуштам свакоме да тумачи како хоће, ади тиме сам хтео да кажем: да су мени добро познате све Фазе, кроз које је ово питање до сада пролазило и да сам потпуно свестан одговорности, коју на себе узимам, кад сам се решио да са мањином комнсијском саветујем одбору да не прими ову понуду, него да нричекамо другу бољу. После овога, штд . сш овде напоменуо — а ја вас молим да ми то не замериге — прећи ћу нарочито на извесне тачке из говора господе из већине, који су јуче и прекјуче говорили. Г. Капетановић, говорећи као члан већине, хвалећи ионуду и чинећи јој извссне замерке и тражећи још концесија од концесионара пре но што се деФинитивно реши усвајање ове *понуде, рекао је између осталог, да шго се тиче Финансиског дела понуде, неће се у то упуштати него ће да се ослони, на стручна мишљења г. Вујића и г. Величковића, који ову понуду с те стране нрепоручују. Ако сам добро разумео г. Капетановића, он је овако рекао као што сам наноменуо. Па како сваки човек гледа на сваку етвар на свој начин, онда је са свим нриродно што ја и на овај део понуде друкчије гледам и што се.не слажем с г. Капетановићем. Ја изјављујем и на овоме месту, да уважавам и ценим г. Вујића и г. Величковића и да поштујем њихов стручни ауторитет. Али, у мојој природи лебди, да ни најситније ствари не нримам жмуреЛки, да сваку и најмању сгвар претходно добро проучим. па тек пошго је и сам добро проценим, решавам се, хоћу ли је препоручити да се прими или не. А кад је гштање: хоће ли се београдска општина, хоће ли се престоница Краљевине Србије да стави под туторство странаца више од 50 год., онда морам мало више да водим рачуна о ономе што треба да рекнем и да решим овде. Да ова концесија неће трајати само 50 већ 53 до 54 године најмање, тврди вам чл. 4. нрелим. конвенције који гласи: (чита): „У размену за право, које београдска општина добија да се годишњим исплатама одужи она признаје г.г Н. В. Леону Косу и В. Ј. Мариновнћу искључиво право да оксплоатишу, од потпнса деФинитивног уговора па за 50 година,рачунајуИи од дана кад се сви радови сврше, сва предузећа о којима је реч у првоме члану". Господо, овим чланом нризнаје се искључиво право експлоатације од дана пОтписа дефинитивног уговора, и од тога дана г.г. Косу н Мариновић експлоатисаће водовод који је већ готов и који има своје приходе, дакле за експлоатацију водовода рок је најмање, 53 год. јер су они дужни да у року од 3 године сврше све посдове. Један део канала ; бнће већ прве годнне и